Građani koji žele da sačuvaju vrednost svog novca ne bi trebalo da se oslanjaju samo na bankarsku štednju ili nekretnine.
Pravi balans podrazumeva raspodelu ulaganja, a investicioni fondovi dugoročno mogu doneti znatno bolji prinos, poručuje Dragijana Radonjić Petrović u podkastu „Kapital u pokretu“.
Kako ističe, razvoj investicionih fondova u Srbiji pokazuje da građani sve više prepoznaju njihove prednosti, ali je za ozbiljniji razvoj tržišta kapitala neophodna veća finansijska pismenost i širenje investicione kulture.
„Deo novca mora da bude u investicionim fondovima“
Govoreći o različitim načinima ulaganja, Dragijana Radonjić Petrović naglašava da ne postoji univerzalno rešenje, već da je najvažnije pravilno rasporediti imovinu.
„Deo novca možete da držite u banci, deo može da bude u nekretninama, ali deo mora da bude u investicionim fondovima, zato što vam oni dugoročno daju najbolju perspektivu povraćaja uloženog kapitala“, napominje ona.
Kako kaže, upravo zbog toga sve više građana i kompanija u Srbiji ulaže kroz investicione fondove.
Poverenje raste zajedno sa brojem fondova
Prema njenim rečima, domaće tržište poslednjih godina beleži značajan razvoj.
Pojavljuje se sve veći broj investicionih fondova, a sa njima raste i poverenje investitora koji su prepoznali koristi ovakvog načina ulaganja.
Ipak, smatra da je prostor za razvoj i dalje veliki.
Za snažniji rast potrebno je:
- povećati broj kvalitetnih hartija od vrednosti kojima se trguje
- razvijati domaće tržište kapitala
- unaprediti finansijsku edukaciju građana
- povećati interesovanje za berzanska ulaganja
- Investiciona kultura tek treba da se razvije
Jedan od najvećih izazova, smatra sagovornica, jeste činjenica da većina građana još uvek ne prati dešavanja na tržištu kapitala.
Ona veruje da će pravo sazrevanje tržišta nastupiti tek kada berzanska kretanja postanu deo svakodnevnog života investitora.
„Kada budete znali kompanije kojima se trguje na berzi i kada budete svakog jutra pratili koje akcije rastu, koje padaju i kolika je vrednost vašeg portfelja, tada će investiciona kultura biti na mnogo višem nivou.“
Dodaje da ulaganje u fondove ne treba posmatrati kroz dnevne oscilacije, već kao dugoročnu strategiju.
Fondovi nisu namenjeni dnevnim trgovcima
Radonjić Petrović objašnjava da investicioni fondovi nisu idealan izbor za one koji svakodnevno kupuju i prodaju akcije.
Sa druge strane, za većinu građana predstavljaju jednostavan način da dugoročno ulažu svoj novac bez potrebe da svakodnevno prate tržište.
Kako kaže, profesionalnih trejdera u Srbiji nema mnogo, zbog čega su investicione jedinice za prosečnog građanina često praktičnije rešenje od samostalnog trgovanja na berzi.
Ulaganje može da počne već od 1.000 dinara
Jedna od najvećih prednosti investicionih fondova, ističe ona, jeste njihova dostupnost.
Za razliku od uvreženog mišljenja da su ovakve investicije rezervisane za imućne građane, početni ulog može biti veoma mali.
„Nemate ograničenja. Možete da uložite 1.000 dinara, 2.000 dinara ili 5.000 dinara, koliko god imate na raspolaganju.“
Upravo ta pristupačnost, uz mogućnost dugoročnog rasta kapitala, čini investicione fondove sve privlačnijom opcijom za građane koji žele da njihov novac radi za njih, umesto da miruje na računu.
