Kada se govori o tržištu kapitala, prva asocijacija najčešće je berza, mesto na kojem kompanije prodaju akcije, emituju obveznice i izlaze pred investitore. Ipak, razvojni put kompanije počinje mnogo ranije, često u trenutku kada osnivač startapa pokušava da ideju pretvori u proizvod i pronađe prve klijente.
Ko finansira domaće startape, zbog čega dobra ideja nije dovoljna za investiciju, šta kompanijama donosi korporativni fond rizičnog kapitala i koliko je realno da neka od njih jednog dana izađe na berzu, za „Kapital u pokretu“ govorio je Davor Sakač, generalni direktor TS Ventures fonda.
Prema njegovoj oceni, na domaćem tržištu postoji dovoljno kapitala za kompanije u ranoj fazi razvoja. Veći problem predstavlja mali broj startapa koji su uspeli da prerastu početnu fazu, potvrde proizvod na tržištu i pripreme se za investicije vredne više desetina miliona evra.
Šta za vas predstavlja kapital u pokretu?
Kapital u pokretu je svaki kapital koji nije parkiran na bankovnim računima ili u sefovima. To je višak novca, odnosno vrednosti koju smo tokom života stvorili i koju smo spremni da ponovo investiramo kako bismo očuvali ili uvećali njenu vrednost.
„Novac je najskuplji kada stoji. Inflacija se iz godine u godinu dešava iz različitih razloga, a jedino u šta možemo da budemo sigurni jeste da ne možemo da predvidimo šta će se dogoditi ni u narednih šest meseci, a kamoli za godinu dana“, kaže Sakač.
Prvi preduslov za investiranje, kako objašnjava, jeste postojanje viška novca koji je vlasnik spreman da uloži. Njegovim usmeravanjem u investicije kapital dobija priliku da sačuva i uveća vrednost.
Gde domaći startapi danas pronalaze novac?
Prema rečima Davora Sakača, uspešni startapi uglavnom znaju kako da istraže tržište kapitala i dođu do odgovarajućih investitora.
„Odgovorno mogu da tvrdim da startapi nemaju problem sa novcem i kapitalom“, navodi on.
U Srbiji, prema njegovim rečima, posluju tri ili četiri VC fonda registrovana u skladu sa Zakonom o alternativnim investicionim fondovima, koja novac ulažu isključivo u startape. Pored njih, aktivni su fondovi i investitori iz Slovenije, Hrvatske, Rumunije, Bugarske i drugih zemalja regiona.
„Naše tržište je atraktivno. Imamo dobar inženjerski DNK, kvalitetne firme i IT industriju koja je u velikom rastu. Postoji značajan potencijal, posebno kada se broj uspešnih priča posmatra u odnosu na broj stanovnika“, kaže Sakač.
Šta su VC fondovi i na koji način zarađuju?
VC fondovi predstavljaju fondove visokorizičnog ulaganja koji investiraju u startap kompanije. Za uloženi novac dobijaju vlasnički udeo i čekaju da kompanija poraste i višestruko uveća vrednost.
„VC fondovi ulažu u startap kompanije u početku. Zauzvrat dobijamo ekviti, odnosno suvlasništvo, i čekamo da firma dovoljno poraste i multiplikuje svoju vrednost. U teoriji čekamo IPO ili drugi oblik izlaska iz investicije kako bi se novac vratio fondu“, objašnjava Sakač.
Kod ove vrste ulaganja očekivani prinosi su veliki jer je i rizik visok. Kako navodi, VC fondovi mogu da ciljaju povraćaj od pet, deset ili 15 puta većeg iznosa od početne investicije.
„Industrijski standard kaže da bi jedna od deset investicija trebalo da isplati ceo fond“, ističe on.
Nasuprot tome, fondovi privatnog kapitala obično imaju drugačije investicione cikluse i niže očekivane multiplikatore.
Šta TS Ventures razlikuje od drugih fondova?
TS Ventures je korporativni fond rizičnog kapitala, a njegov osnivač je Telekom Srbija. Ta veza startapima može da donese više od same investicije.
„Mi smo prvi korporativni venture capital fond u ovom delu Evrope. Iza nas je veliki Telekom koji otvara nova tržišta, sa milionima privatnih korisnika i velikim brojem poslovnih korisnika. To startapima pruža mogućnosti za prodaju, dalju distribuciju i primenu njihovih usluga“, kaže Sakač.
Ovakav model predstavlja koncept „pametnog kapitala“, odnosno ulaganja uz koje startap dobija kontakte, tržišni pristup, poslovno iskustvo i podršku u razvoju.
„Nije samo novac. Mi startape edukujemo i prenosimo im znanje i iskustvo“, objašnjava sagovornik.
Ipak, saradnja mora da bude korisna za sve učesnike.
„Nedavno sam razgovarao sa startapom koji nam je sve vreme objašnjavao zašto smo mu važni, da treba da mu damo novac i otvorimo tržište. Pitao sam ga šta dobija druga strana. Investitor želi da zaradi na rastu kompanije, ali i klijent mora da razume koju konkretnu korist dobija“, kaže Sakač.
Da li dobra ideja može da bude dovoljna za investiciju?
Sakač ističe da investitori ne daju novac kao nagradu za kreativnost osnivača.
„Investitori ne daju novac kao nagradu za nečiju briljantnu ideju. Oni investiraju sa jednom jedinom željom, a to je da svoju investiciju povrate sa određenim multiplikatorom“, naglašava on.
Startap zato mora da pretvori ideju u proizvod, razume tržište i pokaže na koji način rešava problem korisnika. Investitor želi da vidi i kako taj proizvod može da zaradi novac.
„Nije dovoljno da imamo samo ideju. Kada startap tu ideju realizuje i dođe do proizvoda, tek tada nastaje pravi problem. Potrebno je objasniti šta je dodata vrednost i ubediti klijenta da je to dobro rešenje za njega“, kaže Sakač.
Proizvod, prema njegovim rečima, mora kompaniji koja ga kupuje da donese dodatni prihod ili da joj smanji postojeće troškove.
„Imate dva osnovna aspekta. Ili ćete nekome zaraditi dodatni novac ili ćete mu pomoći da optimizuje postojeći trošak. Što startapi bolje razumeju kako to da predstave, to su im veće šanse da otvore tržište“, objašnjava on.
Zašto je prodaja najveći problem domaćih startapa?
Više od 90 odsto startapa u Srbiji i regionu i dalje se nalazi između početne pre seed i seed faze, procenjuje Sakač. Malo kompanija uspeva da dođe do serije A, iako su prethodnih godina postojali brojni programi, grantovi i izvori početnog kapitala.
„Nama nedostaje iskustvo, te utakmice u nogama. Najveći izazov je prodaja. Jako je teško prodati nešto i ubediti nekoga u vrednost proizvoda, posebno kada osnivači kreću od početka i nemaju dovoljno komercijalnog iskustva“, kaže on.
Velike kompanije jesu spremne da razmotre rešenja startapa, naročito ako im omogućavaju da smanje troškove. Međutim, mlada kompanija mora da dokaže da njen proizvod može pouzdano da radi u velikom poslovnom sistemu.
„Startapi tu dobijaju šansu, ali moraju da ubede klijenta. To zaista nije lako“, dodaje Sakač.
Kada startap treba da se obrati VC fondu?
Startap ne bi trebalo da traži investiciju dok još pokušava da utvrdi da li njegov proizvod nekome treba. Pre razgovora sa fondovima, osnivači bi trebalo da upoznaju tržište, pronađu klijente i provere tražnju.
„Ako ste inovativni i tehnološki, rešavate problem na bolji i jednostavniji način i razumete kako tržište funkcioniše, trudite se da pronađete klijente i što bolje ih upoznate. Tek tada se obratite VC fondovima“, savetuje Sakač.
U toj fazi investicija se koristi za ubrzavanje rasta, širenje prodaje i izlazak na nova tržišta.
„Kada to uradite, neće vam biti problem da podižete runde finansiranja. Najvažnije je da se taj novac zatim upotrebi za skaliranje biznisa“, kaže on.
„VC fondovi ne vole lokalne heroje“
Veličina domaćeg i pojedinačnih regionalnih tržišta ograničava prostor za rast startapa. Zbog toga fondovi traže kompanije čija se rešenja mogu prodavati u većem broju zemalja.
„Nijedan VC fond, pa ni naš, ne voli lokalne heroje, odnosno kompanije koje rešavaju problem samo lokalnog tržišta“, kaže Sakač.
To ne znači da startap ne treba da počne u Srbiji, već da njegov proizvod mora da ima potencijal globalne primene.
„Mi želimo lokalne heroje na globalnom nivou. Na taj način kompanija sebi otvara mogućnost da postane jednorog, odnosno da njena tržišna vrednost premaši milijardu dolara“, navodi on.
Ako kapital postoji, šta nedostaje domaćem tržištu?
Sakač ocenjuje da Srbija danas ima dovoljno startapa i fondova za ulaganja u početnoj fazi. Usko grlo nastaje kasnije, kada kompanijama postanu potrebne serije A, B ili C, sa iznosima većim od 15 ili 20 miliona evra.
„Svi će reći da nam nedostaje kapital za kasnije runde. Ja bih rekao da nam nedostaju startapi tog tipa“, ističe Sakač.
Prema njegovoj oceni, veliki međunarodni fondovi doći će kada se pojavi dovoljan broj kompanija spremnih za takav nivo ulaganja.
„Nedostaju nam dobre prilike za investiranje, zato što mi ne delimo novac. Fondove za ozbiljniji nivo privući ćemo kada budemo imali dobru ponudu u tom segmentu“, kaže on.
Zašto su izlazak na berzu i prodaja kompanije presudni za investitore?
Postizanje vrednosti od milijardu dolara jeste važan trenutak za startap, ali nije završetak investicionog ciklusa. Fond novac zaista zarađuje tek kada proda svoj udeo.
„Sam status jednoroga je važan, ali to je još jedan korak do kraja. Najvažniji je izlazak iz investicije“, objašnjava Sakač.
Izlazak može da se dogodi kroz IPO, odnosno javnu ponudu akcija na berzi, ili kroz preuzimanje i spajanje sa drugom kompanijom.
„To su dva načina na koja se u ovom poslu zarađuje novac. Zato je berza važna za tržište kapitala, da akcije mogu da se ponude na slobodnom tržištu, neko u njih investira, a fond vrati svoj novac“, navodi on.
Sakač podseća da brojne kompanije koje su nakon 2021. godine dobile status jednoroga još nisu izašle na berzu, dok su neke imale poteškoće i sa prikupljanjem novih rundi. To pokazuje koliko nepredvidivost na globalnom tržištu utiče na dugoročne investicije.
„Neizvesnost postoji svakog dana, ali je nepredvidivost ono što se direktno odražava na svetske berze, tržište kapitala i oprez kompanija. Kod dugoročnih ulaganja ne vidi se dovoljno jasno kada i na koji način može da se ostvari povraćaj investicije“, kaže Sakač.
U kojim sektorima fondovi danas vide najveće prilike?
Veštačka inteligencija trenutno privlači najviše pažnje i kapitala, ali Sakač pravi razliku između proizvoda koji samo koriste popularnost AI oznake i kompanija koje razvijaju temeljnu tehnologiju.
„Danas je najaktuelniji AI, ali pravi AI. Govorimo o veštačkoj inteligenciji koja se bavi infrastrukturom, čipovima i robotikom. Takvi startapi u Americi podižu najveće runde“, kaže on.
Prostor za razvoj vidi i u biotehnologiji, ali upozorava da trenutna popularnost neke oblasti nije garancija dugoročnog uspeha.
Kao primer navodi blokčejn, koji je pre nekoliko godina privlačio ogroman kapital, da bi se tržište potom naglo smanjilo. Slične prepreke postoje u poljoprivrednoj tehnologiji i gejmingu.
„Poljoprivreda ima veliki potencijal za tehnološko unapređenje, ali niko još ne zna kako lako da proda novo rešenje ljudima koji tradicionalno razmišljaju. To je jedna od najtežih industrija za prodaju“, ocenjuje Sakač.
Srbija ima i kvalitetne stručnjake u gejmingu, ali to samo po sebi ne garantuje povraćaj fondovima.
„Startapi mogu da zarađuju, zaposleni mogu da prodaju svoje udele, ali investitor nije zaradio dok se ne dogodi izlazak iz investicije“, kaže on.
Može li Srbija da dobije kompaniju koja će izaći na berzu?
Sakač veruje da domaći ili regionalni startap može da dođe do IPO faze, jer je put razvoja takvih kompanija već poznat i proveren na razvijenim tržištima.
„Startapi ne izmišljaju način na koji bi to trebalo da funkcioniše. Tržište je već formirano, a Silicijumska dolina postavila je put kojim startap raste, podiže runde i komunicira sa klijentima. Mi smo se pokazali kao dobri u prihvatanju i prilagođavanju tih praksi“, kaže on.
Tržišni trenutak je, ipak, složeniji nego pre nekoliko godina. Investitori pažljivije proveravaju poslovne rezultate, a visoka procena vrednosti više nije dovoljna bez jasnog puta do prodaje kompanije ili izlaska na berzu.
„Sazrevamo iz dana u dan i iz godine u godinu. Znanje o startapima, tržištu kapitala i investiranju velikim delom smo preuzeli iz inostranstva i uspeli da dobre prakse prilagodimo našem tržištu“, zaključuje Davor Sakač.
