Dok građani Srbije u bankama drže oko 42 milijarde evra, investicioni fondovi upravljaju sa svega dve milijarde. To pokazuje da potencijal postoji, ali da domaće tržište kapitala još nije razvilo mehanizme koji bi štednju pretvorili u investicije.
Ivan Gavanski, bivši bankar Goldman Sachsa i osnivač kompanije za upravljanje imovinom, da smatra da Srbija ima priliku da postane finansijski centar regiona, ali samo uz razvoj domaće berze, kvalitetnih emitenata i većeg poverenja investitora.
Globalna geopolitička neizvesnost menja način na koji se kapital kreće širom sveta, a posledice tih promena osećaju se i na srpskom tržištu kapitala.
Gostujući u podkastu „Kapital u pokretu“, Ivan Gavanski rekao je da se svet nalazi u procesu deglobalizacije, zbog čega investitori danas više nego ikada traže stabilnost, transparentnost i predvidivost.
„Kapital je oduvek bio u pokretu, ali danas više nego ikada. Svet traži nova pravila funkcionisanja finansijskih tržišta i praktično se menja paradigma“, rekao je Gavanski.
Srbija je na radaru investitora
Prema njegovim rečima, Srbija poslednjih godina šalje pozitivne signale međunarodnim investitorima.
Izgradnja infrastrukture, razvoj saobraćajne mreže, širenje Beogradskog aerodroma kao regionalnog čvorišta i dobijanje investicionog kreditnog rejtinga doprineli su većoj vidljivosti zemlje među globalnim fondovima.
„Srbija se vidi. Analitičari od Londona do Singapura prepoznaju kvalitet infrastrukture i makroekonomsku stabilnost. Investicioni rejting nije došao slučajno, već je rezultat odgovorne ekonomske politike“, ocenio je Gavanski.
Ipak, upozorava da domaće tržište kapitala još nema potrebnu dubinu.
Na Beogradskoj berzi aktivno se trguje akcijama svega nekoliko kompanija, dok građani najveći deo štednje i dalje drže u bankama.
Štednja postoji, ali kapital ne radi dovoljno
Podatak da građani Srbije imaju oko 42 milijarde evra bankarskih depozita, dok investicioni fondovi upravljaju sa oko dve milijarde evra, Gavanski vidi kao dokaz velikog neiskorišćenog potencijala.
„To pokazuje da građani štede i da kapital postoji. Međutim, taj kapital mora biti investiran na pametan način“, rekao je on.
Ističe da bi veći deo tog novca mogao da bude usmeren ka domaćem tržištu kapitala, ali uz razvoj novih finansijskih instrumenata.
Kao jedno od mogućih rešenja navodi razvoj tržišta korporativnih i dinarskih obveznica namenjenih domaćim kompanijama.
Potrebno je više kompanija na berzi i više poverenja
Gavanski smatra da razvoj tržišta kapitala nije moguć bez kvalitetnih emitenata i poverenja investitora.
„Potrebno je zajedno sa Ministarstvom finansija, regulatorom i berzom stvoriti ambijent u kojem će kvalitetne privatne i državne kompanije želeti da izađu na berzu“, rekao je.
Dodaje da je upravo poverenje ključni preduslov razvoja.
„Berza nije kockarnica. Potrebni su dugoročni investitori, penzioni fondovi, osiguravajuće kuće i banke koje će graditi tržište. Ako postoji manipulacija tržištem ili insajdersko trgovanje, kapital odlazi i teško se vraća“, upozorio je Gavanski.
Srbija ima desetine kompanija koje bi mogle da izdaju obveznice
Govoreći o domaćem tržištu korporativnih obveznica, Gavanski smatra da Srbija ima veliki neiskorišćen potencijal.
Prema njegovoj proceni, između 50 i 70 domaćih kompanija moglo bi da emituje obveznice u vrednosti između 20 i 50 miliona evra, ukoliko bi prošle odgovarajuću proveru i dobile adekvatnu procenu kreditnog kvaliteta.
„Tržištu su potrebni kvalitetni emitenti. Važno je da kompanije koje izlaze po kapital mogu da servisiraju svoje obaveze, jer nekoliko neuspešnih emisija može ozbiljno da naruši reputaciju čitavog tržišta“, rekao je Gavanski.
Edukacija građana ostaje jedan od najvećih izazova
Osim razvoja tržišta, Gavanski smatra da je neophodno podići nivo finansijske pismenosti.
„Edukacija je veoma važna. Kod nas i dalje postoji određena doza nepoverenja kada se pomenu investicioni fondovi, posebno alternativni investicioni fondovi. Važno je da građani razumeju razliku između proizvoda namenjenih profesionalnim investitorima i onih koji su prilagođeni široj javnosti“, rekao je on.
Dodaje da je važno da na tržištu postoje i fondovi velikih banaka i nezavisni upravljači, jer konkurencija doprinosi kvalitetnijem upravljanju kapitalom.
Beograd može da postane finansijski centar regiona
Sagovornik ocenjuje da Srbija u narednih pet do deset godina ima realnu šansu da postane vodeći finansijski centar bivše Jugoslavije.
„Verujem da Beograd može da bude regionalni lider i da izazove finansijske centre poput Beča ili Praga kada je reč o lokalnim listinzima. Za to su potrebni profesionalan regulator, kvalitetni emitenti, likvidno tržište i poverenje investitora“, zaključio je Gavanski.
Govoreći o aktuelnim globalnim okolnostima, istakao je da finansijska tržišta prolaze kroz jednu od najneizvesnijih faza u poslednjih nekoliko decenija.
„Najveća kriza koju sam ranije video bila je 2008. godine posle propasti Lehman Brothersa. Ono što danas gledamo je bez presedana. Volatilnost je ogromna i nema svako kapacitet da je izdrži“, poručio je Gavanski.
Globalna geopolitička neizvesnost menja način na koji se kapital kreće širom sveta, a posledice tih promena osećaju se i na srpskom tržištu kapitala.
Gostujući u podkastu „Kapital u pokretu“, Ivan Gavanski rekao je da se svet nalazi u procesu deglobalizacije, zbog čega investitori danas više nego ikada traže stabilnost, transparentnost i predvidivost.
„Kapital je oduvek bio u pokretu, ali danas više nego ikada. Svet traži nova pravila
funkcionisanja finansijskih tržišta i praktično se menja paradigma“, rekao je Gavanski.
Srbija je na radaru investitora
Prema njegovim rečima, Srbija poslednjih godina šalje pozitivne signale međunarodnim
investitorima.
Izgradnja infrastrukture, razvoj saobraćajne mreže, širenje Beogradskog aerodroma kao
regionalnog čvorišta i dobijanje investicionog kreditnog rejtinga doprineli su većoj vidljivosti zemlje među globalnim fondovima.
„Srbija se vidi. Analitičari od Londona do Singapura prepoznaju kvalitet infrastrukture i
makroekonomsku stabilnost. Investicioni rejting nije došao slučajno, već je rezultat odgovorne ekonomske politike“, ocenio je Gavanski.
Ipak, upozorava da domaće tržište kapitala još nema potrebnu dubinu.
Na Beogradskoj berzi aktivno se trguje akcijama svega nekoliko kompanija, dok građani najveći deo štednje i dalje drže u bankama.
Štednja postoji, ali kapital ne radi dovoljno
Podatak da građani Srbije imaju oko 42 milijarde evra bankarskih depozita, dok investicioni fondovi upravljaju sa oko dve milijarde evra, Gavanski vidi kao dokaz velikog neiskorišćenog potencijala.
„To pokazuje da građani štede i da kapital postoji. Međutim, taj kapital mora biti investiran na pametan način“, rekao je on.
Ističe da bi veći deo tog novca mogao da bude usmeren ka domaćem tržištu kapitala, ali uz razvoj novih finansijskih instrumenata.
Kao jedno od mogućih rešenja navodi razvoj tržišta korporativnih i dinarskih obveznica
namenjenih domaćim kompanijama.
Potrebno je više kompanija na berzi i više poverenja
Gavanski smatra da razvoj tržišta kapitala nije moguć bez kvalitetnih emitenata i poverenja investitora.
„Potrebno je zajedno sa Ministarstvom finansija, regulatorom i berzom stvoriti ambijent u kojem će kvalitetne privatne i državne kompanije želeti da izađu na berzu“, rekao je.
Dodaje da je upravo poverenje ključni preduslov razvoja.
„Berza nije kockarnica. Potrebni su dugoročni investitori, penzioni fondovi, osiguravajuće kuće i banke koje će graditi tržište. Ako postoji manipulacija tržištem ili insajdersko trgovanje, kapital odlazi i teško se vraća“, upozorio je Gavanski.
Srbija ima desetine kompanija koje bi mogle da izdaju obveznice
Govoreći o domaćem tržištu korporativnih obveznica, Gavanski smatra da Srbija ima veliki neiskorišćen potencijal.
Prema njegovoj proceni, između 50 i 70 domaćih kompanija moglo bi da emituje obveznice u vrednosti između 20 i 50 miliona evra, ukoliko bi prošle odgovarajuću proveru i dobile adekvatnu procenu kreditnog kvaliteta.
„Tržištu su potrebni kvalitetni emitenti. Važno je da kompanije koje izlaze po kapital mogu da servisiraju svoje obaveze, jer nekoliko neuspešnih emisija može ozbiljno da naruši reputaciju čitavog tržišta“, rekao je Gavanski.
Edukacija građana ostaje jedan od najvećih izazova
Osim razvoja tržišta, Gavanski smatra da je neophodno podići nivo finansijske pismenosti.
„Edukacija je veoma važna. Kod nas i dalje postoji određena doza nepoverenja kada se
pomenu investicioni fondovi, posebno alternativni investicioni fondovi. Važno je da građani razumeju razliku između proizvoda namenjenih profesionalnim investitorima i onih koji su prilagođeni široj javnosti“, rekao je on.
Dodaje da je važno da na tržištu postoje i fondovi velikih banaka i nezavisni upravljači, jer
konkurencija doprinosi kvalitetnijem upravljanju kapitalom.
Beograd može da postane finansijski centar regiona
Sagovornik ocenjuje da Srbija u narednih pet do deset godina ima realnu šansu da postane vodeći finansijski centar bivše Jugoslavije.
„Verujem da Beograd može da bude regionalni lider i da izazove finansijske centre poput Beča ili Praga kada je reč o lokalnim listinzima. Za to su potrebni profesionalan regulator, kvalitetni emitenti, likvidno tržište i poverenje investitora“, zaključio je Gavanski.
Govoreći o aktuelnim globalnim okolnostima, istakao je da finansijska tržišta prolaze kroz jednu od najneizvesnijih faza u poslednjih nekoliko decenija.
„Najveća kriza koju sam ranije video bila je 2008. godine posle propasti Lehman Brothersa. Ono što danas gledamo je bez presedana. Volatilnost je ogromna i nema svako kapacitet da je izdrži“, poručio je Gavanski.
