Gde uložiti novac u Srbiji: Otvoreni, zatvoreni ili privatni fondovi?
Dok inflacija polako ali sigurno umanjuje vrednost novca na štednim računima, građani i firme u Srbiji sve češće traže alternativu u investicionim fondovima. Podaci pokazuju da naši građani polako napuštaju tradicionalnu pasivnu štednju i novac prebacuju tamo gde može više da zaradi. Međutim, domaće tržište kapitala ima svoje specifičnosti. Pre nego što uložite i jedan dinar, ključno je da razumete strukturu fondova, ali i domaći zakonski okvir koji vas štiti.
Svet investiranja u Srbiji više nije rezervisan samo za profesionalce. Domaća društva za upravljanje omogućila su građanima da sa relativno malim ulozima postanu deo globalnih i regionalnih finansijskih tokova. Ipak, na našem tržištu postoji jasna podela na tri glavne vrste fondova prema njihovoj strukturi. Svaka od njih nosi specifične prednosti, ali i lokalne zamke na koje morate paziti.
Za početnike, koji ne znaju, investicioni fondovi se prema svojoj strukturi, odnosno načinu mobilizacije sredstava, izdavanja i otkupa investicionih jedinica, dele na otvorene, zatvorene i alternativne (privatne) fondove. Svaka struktura ima različit nivo likvidnosti, strategiju ulaganja, kao i specifične prednosti i mane za investitore.
Te specifičnosti pokušaćemo da objasnimo :
1. Otvoreni fondovi (UCITS): Glavni izbor i sigurna luka za građane
Otvoreni fondovi sa javnom ponudom (poznati kao UCITS) predstavljaju ubedljivo najpopularniji i najdostupniji izbor u Srbiji. Oni funkcionišu po jednostavnom principu, broj investicionih jedinica nije ograničen. Kada uplatite novac, fond emituje nove jedinice za vas, a kada želite novac nazad, fond ih otkupljuje.
Prednosti: Glavni adut otvorenih fondova je izuzetna likvidnost. Novac vam je dostupan praktično u svakom trenutku, podnesete zahtev i sredstva su na vašem računu za nekoliko dana. Pored toga, ovi fondovi ulažu u stotine različitih hartija od vrednosti, čime se rizik drastično smanjuje (diverzifikacija). Pod strogom su kontrolom regulatornih tela, što garantuje visok nivo transparentnosti.Na srpskom tržištu ubedljivo dominiraju novčani fondovi (fondovi očuvanja vrednosti), koje vode vodeća bankarska društva poput Raiffeisen Invest-a, Intesa Invest-a i OTP Invest-a. Njihovi fondovi ulažu u depozite i trezorske zapise, nudeći stabilnost i prinose koji često nadmašuju klasičnu bankarsku štednju
Mane: Sa manjim rizikom dolaze i umereniji prinosi. Takođe, investitori moraju računati na prateće troškove,poput naknade za upravljanje, kao i ulazne ili izlazne provizije koje mogu „pojesti“ deo profita ako novac povučete prebrzo. Domaće tržište akcija (Beogradska berza) pati od hroničnog nedostatka likvidnosti. Zbog toga domaći akcijski otvoreni fondovi,kao i oni koje vode regionalni igrači, većinu svog novca moraju da plasiraju na strane berze (poput američkog S&P 500 ili evropskih indeksa) kako bi ostvarili stabilan rast. Takođe, investitori moraju računati na prateće troškove,naknade za upravljanje, kao i ulazne ili izlazne provizije
2. Zatvoreni fondovi: Trgovina na berzi i dugoročni planovi
Za razliku od otvorenih, zatvoreni fondovi prilikom osnivanja prikupljaju tačno određen iznos kapitala i izdaju fiksni broj akcija. Nakon toga, fond se „zaključava“ za nove uplate, a njegovim akcijama se trguje na berzi, baš kao i akcijama bilo koje druge kompanije. Ako želite da izađete iz fonda, svoje akcije morate prodati na sekundarnom tržištu odnosno berzi.
Prednosti: Menadžeri ovih fondova imaju veliku prednost jer ne moraju da brinu o tome da li će investitori odjednom povući novac. Zbog te stabilnosti, oni mogu da ulažu u dugoročne, manje likvidne, ali potencijalno profitabilnije projekte.
Mane u Srbiji: Zbog pomenute plitkosti i niske likvidnosti Beogradske berze, pronalaženje kupca za akcije zatvorenog fonda u Srbiji može biti izuzetno teško i dugotrajno. Takođe, tržišna cena akcije na berzi često pati od velikog “diskonta” – može biti znatno niža od stvarne vrednosti imovine koju taj fond poseduje.
3. Alternativni fondovi: Bum na domaćem tržištu nekretnina i novih aktiva
Ako su otvoreni fondovi mirna reka, alternativni fondovi u Srbiji doživljavaju pravi procvat. Oni ne ulažu samo u klasične hartije od vrednosti, već ciljaju građevinske projekte, startap kompanije i nestandardnu imovinu. Na domaćem tržištu se pored bankarskih alternativa (poput Intesa Invest Equity Alternative ili Gold & Silver Alternative) pojavljuju i specijalizovana privatna društva poput Capital Partners ili Vista Rica.
Prednosti: Potencijal za zaradu je najveći. Usled ekspanzije tržišta nekretnina u velikim gradovima Srbije, ovi fondovi omogućavaju investitorima da profitiraju od velikih građevinskih projekata bez potrebe da sami kupuju i upravljaju stanovima ili lokalima.
Mane: Rizik može biti visok, a kapital je “zaključan” na duži vremenski period. Ovi fondovi u Srbiji su uglavnom rezervisani za profesionalne i tzv. profesionalne klijente po zahtevu koji imaju visok nivo finansijskog znanja i relativno visokim minimalnim ulozima od nekoliko hiljada evra
Nadzor nad svim fondovima sprovodi državna Komisija za hartije od vrednosti. Ključni mehanizam zaštite je sistem kastodi (depozitarne) banke. Kada uplatite novac u fond u Srbiji, vi ga ne uplaćujete na privatni račun društva koje njime upravlja, već na namenski račun kod velike, sistemski stabilne poslovne banke koja ima dozvolu Narodne banke Srbije. Ta banka kontroliše svaku transakciju i garantuje da je imovina fonda potpuno odvojena od imovine samog društva za upravljanje. Ako društvo propadne, vaš novac u fondu ostaje netaknut.
MALI REČNIK INVESTIRANJA
Društvo za upravljanje (DZU): Licencirana firma i tim finansijskih stručnjaka koji analiziraju tržište i donose odluke o tome u šta će novac fonda biti uložen.
Investiciona jedinica: Proporcionalni udeo u vlasništvu nad ukupnom imovinom fonda. Kada uplatite novac, vi zapravo kupujete ove jedinice po njihovoj trenutnoj vrednosti.
NAV (Net Asset Value): Neto vrednost imovine fonda: Predstavlja ukupnu tržišnu vrednost svih akcija, obveznica i gotovine koje fond poseduje, umanjenu za obaveze i troškove fonda. Podeljena sa brojem investicionih jedinica, daje njihovu pojedinačnu cenu.
Kastodi (depozitarna) banka: Nezavisna poslovna banka koja čuva imovinu fonda na posebnom računu, kontroliše rad društva za upravljanje i brine o tome da se novac klijenata koristi isključivo u skladu sa zakonom i prospektom fonda.
Prospekt: Zvanični, zakonom propisani dokument fonda koji sadrži sve informacije o strategiji ulaganja, rizicima, naknadama i istorijskim prinosima.
Diversifikacija -raspodela rizika
Tri glavna pravca kroz koje fondovi plasiraju vaš novac:
Pregled investicionih fondova u Srbiji
| Tip fonda u Srbiji | Minimalni prag | Glavna prednost |
| Novčani fondovi | Izuzetno nizak (par hiljada RSD) | Sigurnija alternativa klasičnoj štednji uz brzu dostupnost novca |
| Balansirani i akcijski fondovi (uključujući ETF) | Veoma nizak (već od 20–50 evra) | Dugoročan rast imovine i direktna zaštita od inflacije |
