Srpsko tržište kapitala godinama se nalazi u stanju koje ekonomisti opisuju kao „plitko“ i „hronično nelikvidno“. Dok štednja građana u bankama obara rekorde, a domaće kompanije vape za kapitalom koji ne dolazi samo iz bankarskih kredita, Beogradska berza ostaje na marginama privrednih tokova. Nedostatak novih inicijalnih javnih ponuda (IPO), korporativnih obveznica i slaba svest o investiranju drže domaće finansijske tokove u začaranom krugu. Međutim, poslednjih godina, na ovoj uspavanoj sceni dešavaju se značajni pomaci. Glavni pokretači te promene nisu tradicionalne institucije, već alternativni investicioni fondovi, među kojima je lider grupacija Vista Rica.
Zoran Popović, predsednik Nadzornog odbora Vista Rica,u razgovoru za podkast “Kapital u pokretu” otvoreno ukazuje na strukturne probleme, ali i na ogroman, neiskorišćen potencijal domaćeg tržišta. Prema njegovim rečima, investiciona panorama u Srbiji se menja, a domaći kapital konačno pronalazi alternativne puteve rasta. Podaci o rastu imovine fondova pod upravljanjem ove grupacije – sa početnih 8 miliona evra krajem 2023. na impresivnih 45 miliona evra krajem 2024. godine i čak 120 miliona do avgusta 2026. godine,jasno govore da glad za novim investicionim proizvodima postoji.
-Sektor investicionih fondova je značajno porastao u nekoliko godina i stvarno beležimo impresivne brojke rasta.U poređenju sa zemljama u regionu, Srbija nije još uvek zauzela ono zasluženo mesto, ali rastemo u odnosu na neke zemlje kao što su, recimo, Hrvatska ili Slovenija, i u poređenju sa ukupnim bruto društvenim proizvodom.I po pitanju imovine pod upravljanjem i po pitanju broja igrača na tržištu, osnivaju se različiti vidovi fondova, bilo da su alternativni fondovi ili ovi klasični otvoreni tradicionalni fondovi.Povećava se broj igrača, 95.000 ulagača preko investicionih fondova iz Srbije ,povećava se broj proizvoda, svest se širi, tako da trenutno živimo tu neku svetlu budućnost i verujem da ćemo u narednom periodu doživeti još svetliju budućnost po pitanju razvoja sektora investicionih fondova kao dela tržišta kapitala- navodi Popović.
Da bi se razumela suština ovog investicionog buma, ključno je napraviti jasnu distinkciju između tradicionalnih i alternativnih investicionih fondova. Razlike nisu samo formalne, već suštinski menjaju nivo rizika, prinosa i slobode investiranja.Tradicionalni fondovi (UCITS) namenjeni su široj javnosti i malim ulagačima. Njihov portfolio je strogo regulisan i zakonski ograničen na likvidne i sigurne instrumente, pretežno državne obveznice, trezorske zapise i akcije velikih stabilnih kompanija. S druge strane alternativni fondovi (AIF)imaju neuporedivo širi manevarski prostor. Zakon im dozvoljava investiranje u imovinu koja je nedostupna tradicionalnim fondovima. To uključuje nekretnine, udele u privatnim kompanijama, startapove, rizični kapital, ali i specifične klase imovine poput plemenitih metala.
Treba da se zna da tradicionalni fondovi su otvoreni za svakoga. Minimalni ulog može biti simboličan, nekoliko hiljada dinara, što ih čini idealnim za mesečnu, dugoročnu štednju građana.Alternativni pak su usmereni na tzv. „profesionalne“ i „kvalifikovane“ investitore, pojedince sa značajnim kapitalom i finansijskim znanjem, kao i na institucionalne ulagače,kompanije, osiguranja. Minimalni prag ulaganja je zakonski postavljen visoko.. Razlika je i u odnosu rizika i prinosa. Tradicionalni su fokusirani na očuvanje kapitala i stabilan rast,oscilacije su male, ali su i prinosi često tek neznatno viši od stopa inflacije.Alternativni , s druge strane, nude potencijal za znatno više, dvocifrene prinose. Međutim, ta šansa dolazi sa većim tržišnim oscilacijama, manjom likvidnošću.
Zoran Popović, predsednik Nadzornog odbora Vista Rica, kaže da te razlike određuju i tok kapitala.
-U zavisnosti od vaših nekih afiniteta i vaših potreba za likvidnošću, keš fondovi, tradicionalni fondovi, praktično imaju za funkciju da pokriju neke vaše kratkoročne investicije.Oni ulažu u, da kažem, sigurnije oblike ulaganja, kao što su državne obveznice, državne zapise, depozite u bankama, i kao takvi prosto nose neki manji rizični profil.Naravno, u skladu sa tim nose i manji prinos.Alternativni fondovi ulažu u širi spektar investicija.Imate različite tipove fondova. Mi imamo tri otvorena fonda.To praktično znači da bilo koji građanin, bilo koje privredno društvo može doći kod nas i, ukoliko ispunjava pravila u skladu sa zakonom, može investirati- objašnjava Popović.
Iako postoje određene manjkavosti domaćih finansijskih instrumenata, grupacija Vista Rica je kroz svoje alternativne fondove,poput Vista Rica Invest i Vista Rica Corporate, kreirala most između domaćeg kapitala i globalnih investicionih trendova. Jedan od stubova njihove strategije jeste diverzifikacija sa posebnim akcentom na plemenite metale, pre svega investiciono zlato.U uslovima globalne geopolitičke nestabilnosti, visoke inflacije i neizvesnosti na zapadnim berzama, zlato se ponovo pozicioniralo kao vrhunski čuvar vrednosti. Čak i kratkoročni potresi na tržištu zlata ne bi trebalo da plaše ozbiljne ulagače, jer ovaj instrument dugoročno pokazuje izuzetnu stabilnost i otpornost.
Popović navodi da su i plemeniti metali deo njihove strategije.
-Naša strategija investiranja od samog starta, s obzirom da smo ušli u ceo sektor 2023.godine, nama je predominantno bila stabilnost investicija, i to je nešto što smo razumeli kao ključan i kritičan faktor u uspostavljanju poverenja jednog prosečnog investitora, jer mi kulturološki nismo osvešćeni i nemamo tu tradiciju ulaganja u investicione fondove. Nama je bilo od ključnog značaja stabilnost, bez preterane volatilnosti i razumevanja da ta neka investicija možda, kada pričamo o prinosu, i nešto niža, ali de facto sigurna.Mi ulažemo u one instrumente koji su nama raspoloživi, a to su najveće svetske berze.Pre svega pričamo o američkim berzama kapitala, naravno ulažemo u teritoriji Evropske unije, ali ono što je predominantno su državne obveznice Republike Srbije.Naravno, ono što predstavlja okosnicu likvidnosti, to su depoziti kod domaćih banaka, nešto od korporativnih obveznica i akcija na domaćem tržištu kapitala. Naš Vista Rika Origin, koji je robni fond, ulaže u plemenite metale i robe kojima se trguje na robnim berzama.Tako da možete da se odlučite i za takvu vrstu investicija, naravno, ukoliko je to nešto što je vama blisko i ukoliko želite da ulažete u takvu vrstu. Mi imamo tri otvorena fonda.To praktično znači da bilo koji građanin, bilo koje privredno društvo može doći kod nas i, ukoliko ispunjava pravila u skladu sa zakonom, može investirati – navodi Popović za podkast “Kapital u pokretu”.
On navodi i da sam broj postojanja investicionih godina, koji su se poslednjih godina značajno uvećali, govori da je došlo do razvoja tržišta kapitala.
-Razlog za to je povećanje finansijske pismenosti ali i poverenja u investicione fondove. Pored toga , postji još jedan momenat koji je doprineo razvoju tržišta kapitala i sektora investicionih fondova, a to je ukupni ekonomski rast i privrede i stanovništva.Prosto, došli smo do te neke granice kada možemo i da razgovaramo o nekoj većoj imovini koja se ulaže, uopšte investira ili štedi, na kraju krajeva, u bankama.Informisanost je ključna.Ja bih vam dao jedan primer: generator ulaganja u alternativne fondove je bila poreska olakšica na dohodak građana.Evo, to su poslednji dostupni podaci, tek 29% poreskih obveznika ulaže, praktično, u alternativne fondove.Tako da je to jedan od pokazatelja koji signalizira da je neophodno da radimo na toj informisanosti i uopšte ulaganju.Svakako, finansijska edukacija, prosto kao termin, eprepoznvanja investicionih fondova kao opšte mogućnosti ulaganja.Jer kada razgovaramo sa potencijalnim klijentima, često shvatite da prosto to nije nešto što je uopšte u njihovom spektru razmišljanja.Nije im blisko, ne razumeju kako funkcionišu fondovi.I to je ono o čemu moramo da pričamo- kaže predsednik NO Investicionog fonda Vista Rica.
Sve u svemu može se zaključiti da ružičastiji pogled u budućnost bez edukacije, nije moguć.Jer,jasno je da najveća kočnica bržem razvoju srpskog tržišta kapitala više nije nedostatak novca, već nedostatak investicione kulture. Da je to tako pokazuje ipodatak da građani i privrednici u Srbiji i dalje preko 90% viška kapitala drže u nekretninama ili na bankarskim računima, nesvesni da inflacija tiho „jede“ njihovu kupovnu moć.Pojava i uspeh fondova kao što je Vista Rica pokazuju da se svest polako menja. Biznis sektor i imućniji pojedinci prepoznaju da je držanje svih jaja u jednoj korpi rizična strategija. Pravilna raspodela novca na različite klase imovine – što je osnova filozofije alternativnih fondova – postaje jedini siguran način za navigaciju kroz nepredvidive ekonomske tokove. Srpsko tržište kapitala jeste plitko, ali talas alternativnih investicija dokazuje da u njemu ima dovoljno dubine za one koji znaju gde da zarone.
Geometrija rasta imovine fonda Vista Rica
-decembar 2023.: 300.000 evra osnivački kapital;
-januar 2024: 8.000.000 € (početni kapital fonda)
-decembar 2024.: 45.000.000 € (skok nakon prvog talasa ulaganja)
-avgust 2026: 120.000.000 € (procene o aktuelnoj vrednosti)
