Investicioni fondovi u Srbiji upravljaju sa oko 2,3 milijarde evra imovine, a broj fondova i ulagača iz godine u godinu raste. Ipak, uprkos snažnom razvoju industrije, najveći deo štednje građana i dalje ostaje u bankama.
Zašto je tako, gde fondovi danas ulažu novac investitora i šta nedostaje da domaće tržište kapitala napravi ozbiljniji iskorak, za podkast „Kapital u pokretu“ govorio je Zoran Popović, predsednik Nadzornog odbora investicionog fonda Vista Rica.
Prema podacima koje je izneo, u Srbiji posluje oko 40 investicionih fondova, uključujući tradicionalne i otvorene alternativne fondove, dok ukupna aktiva sektora iznosi oko 2,3 milijarde evra.
Istovremeno, oko 95.000 građana ulaže preko investicionih fondova, što je višestruko manje u odnosu na sredstva koja stanovništvo drži na računima banaka.
„Kapital mora da bude u pokretu“
Popović smatra da je odgovorno upravljanje novcem osnov svakog ulaganja.
„Kapital mora da bude u pokretu. Ukoliko miruje, on praktično nema svoju funkciju i negativno utiče na ono što ste svojim radom zaradili.“
Kako ističe, sektor investicionih fondova poslednjih godina beleži impresivan rast, a povećava se i broj fondova i investicionih proizvoda.
- raste broj investicionih fondova
- povećava se broj investitora
- razvija se ponuda različitih investicionih proizvoda
- širi se svest građana o alternativnim načinima ulaganja
Ipak, Srbija je, prema njegovim rečima, i dalje ispod potencijala u poređenju sa razvijenijim tržištima kapitala.
Gde investicioni fondovi ulažu novac
Govoreći o investicionoj strategiji Vista Rice, Popović navodi da je od osnivanja prioritet bio stabilan prinos i izgradnja poverenja investitora.
Najveći deo sredstava ulaže se u:
- državne obveznice Republike Srbije
- američko tržište kapitala
- evropske berze
- depozite domaćih banaka
- deo korporativnih obveznica i domaćih akcija
Kako kaže, cilj je bio da se investitorima ponudi stabilnost, uz manju volatilnost, jer Srbija nema dugu tradiciju ulaganja u investicione fondove.
Građani i dalje veruju bankama
Jedno od ključnih pitanja ostaje zašto građani i dalje najveći deo štednje drže na bankarskim računima.
Prema Popoviću, razlog nije samo u poverenju.
- nedovoljna finansijska pismenost
- slaba informisanost
- nepoznavanje načina rada fondova
- uverenje da su fondovi namenjeni isključivo bogatijim građanima
On navodi da mnogi potencijalni investitori prvi put saznaju da je moguće ulagati i sa manjim iznosima, kao i da su investicioni fondovi strogo regulisani i pod nadzorom Komisije za hartije od vrednosti.
Tradicionalni ili alternativni fondovi
Popović objašnjava da tradicionalni otvoreni fondovi ulažu u sigurnije i likvidnije instrumente poput državnih obveznica, trezorskih zapisa i bankarskih depozita.
Sa druge strane, alternativni fondovi imaju znatno širi spektar ulaganja.
To mogu biti:
- akcije
- korporativne obveznice
- plemeniti metali
- robe
- nekretnine
- privatni kapital
Vista Rica trenutno upravlja sa pet fondova, od kojih su dva tradicionalna keš fonda, dok su tri alternativna investiciona fonda. Jedan od njih ulaže u zlato, srebro, bakar, platinu i druge robe kojima se trguje na svetskim robnim berzama.
Veći prinos znači i veći rizik
Na pitanje koliko su alternativni fondovi rizičniji, Popović kaže da investitori moraju sami da procene koliko rizika žele da preuzmu.
- tradicionalni fondovi nude niži rizik i niži prinos
- alternativni fondovi imaju potencijal većeg prinosa, ali i većih oscilacija
- dugoročno ulaganje ostaje osnovni princip investiranja
Posebno ističe da su plemeniti metali poslednjih godina pokazali veliku volatilnost, ali da dugoročno imaju tendenciju rasta.
Geopolitika danas određuje investicione odluke
Kako ocenjuje, današnje tržište kapitala gotovo je nemoguće posmatrati bez uticaja geopolitičkih događaja.
Trgovinski sukobi, ratovi, kretanje cena energenata, kupovina zlata od strane centralnih banaka, ali i razvoj veštačke inteligencije direktno utiču na vrednost investicija.
Zbog toga je, kaže, ključ uspešnog ulaganja diverzifikacija.
„Suština je staviti svoju investiciju na različita tržišta, različite instrumente i različite klase imovine. Diversifikacija je najbolja zaštita investitora.“
Plitko domaće tržište kapitala ograničava razvoj
Jedan od najvećih problema Srbije, prema njegovim rečima, jeste mali broj domaćih finansijskih instrumenata.
Fondovi žele da ulažu više u Srbiju, ali ih ograničavaju:
- mali broj kompanija na Beogradskoj berzi
- mali broj IPO ponuda
- mali broj korporativnih obveznica
- niska likvidnost domaćeg tržišta
Popović smatra da je potrebno podstaći kompanije da izlaze na berzu i koriste tržište kapitala kao način finansiranja daljeg rasta.
Mladi traže brzinu i digitalne usluge
Govoreći o novim generacijama investitora, Popović kaže da su mladi već prisutni među klijentima fondova.
Njihova očekivanja razlikuju se od starijih investitora.
Traže:
- digitalne aplikacije
- stalnu dostupnost informacija
- transparentnost
- jednostavne procedure
- brzu uslugu
Kako kaže, upravo transparentnost predstavlja osnov za izgradnju poverenja, bez kojeg razvoj tržišta kapitala nije moguć.
Poreske olakšice mogu dodatno podstaći ulaganja
Na kraju razgovora Popović ističe da su poreski podsticaji pokazali da mogu biti snažan pokretač ulaganja.
Prema njegovim rečima, upravo su poreske olakšice dovele veliki broj novih investitora u alternativne fondove, a mnogi od njih su kasnije nastavili da ulažu i iznose veće od onih potrebnih za ostvarivanje poreskih pogodnosti.
Zbog toga smatra da bi država i ubuduće trebalo da razmatra različite modele podsticanja investiranja, kako bi se ubrzao razvoj domaćeg tržišta kapitala i povećala finansijska pismenost građana.
