Investicioni put za one koji žele više od berze: Kako kupiti „parče” uspešne kompanije ili zgrade?
Zamislite sledeći scenario: vaš prijatelj otvara lanac inovativnih pekara ili razvija softver za logistiku. Posao cveta, profit se duplira svake godine, ali kompanija nije na berzi – ne možete prosto da odete na aplikaciju i kupite njihove akcije. U Americi ili Zapadnoj Evropi, vi biste kao pojedinac uložili novac preko specijalizovanih fondova i profitirali zajedno sa njim. U Srbiji, taj scenario je do skoro bio rezervisan samo za krug privilegovanih.
Dok prosečan Amerikanac drži čak 50% do 60% svog bogatstva u investicionim formatima (akcije, fondovi, privatni kapital), u Srbiji i regionu taj procenat jedva prelazi 5%. Kod nas novac „spava“ u nekretninama ili na štednim knjižicama gde ga inflacija tiho obezvređuje.
Međutim, stvari se menjaju. Alternativni investicioni fondovi (AIF) otvorili su vrata koja su dugo bila zatvorena: investicioni put u realne, opipljive projekte i privatne kompanije koje ne možete naći na klasičnoj berzi.
Šta su zapravo fondovi privatnog kapitala? (Primer iz života)
Najlakše ćete razumeti ako investicione fondove posmatrate kroz analogiju sa nekretninama. Ako želite da kupite stan u Beogradu koji košta 150.000 evra da biste ga izdavali, a imate samo 10.000 evra – vi ste blokirani. Nemate dovoljno za nekretninu.
U Evropi i Americi, a sada i u Srbiji kroz AIF fondove za nekretnine, rešenje je jednostavno: vas 15 udruži po 10.000 evra u jedan fond. Fond kupuje tu nekretninu (ili ceo poslovni kompleks), profesionalni menadžeri upravljaju zgradom i naplatom, a vi svakog meseca ili godine dobijate svoj srazmeran deo od rente i rasta cene kvadrata. Nemate stres sa majstorima, nemate problem sa podstanarima, a uložili ste mali novac.
Možda će nekome ovo zazvučati kao piramidalna šema iz prošlosti, ali bili biste na krivom putu. Fondovi koji su deo svakodnevnog života građana SAD i Evrope i u Srbiji su kontrolisani i regulisani baš kao u i EU na nekoliko nivoa. Prvo novac ne uplaćujete na račun fonda ili Društa koji njime upravlja nego na račun u banci, koja je ne samo depozitar nego i kontrolor. Kastodi banke u kojima već imamo tekući ili držimo štednju, koje su inostrane i podležu rigoroznim propisima. Fondovi i Društva koja njima upravljaju su takođe strogo zakonski regulisani.
Kada umesto u zgrade taj novac uložite u biznise, dolazimo do dve ključne kategorije:
Private Equity (Fondovi privatnog kapitala): Oni ulažu u već razvijene domaće firme (npr. uspešnu fabriku sokova ili lanac klinika). Fond ulazi sa kapitalom, postavlja profesionalni menadžment, modernizuje proizvodnju i nakon nekoliko godina prodaje firmu nekom globalnom lancu za trostruko veći iznos.
Venture Capital (Preduzetnički kapital): Ovo je gorivo za startape u ranoj fazi (poput tehnoloških firmi). Rizik je veći jer mnogi startapi ne uspeju, ali onaj koji uspe (poput domaćih IT firmi koje su prodate strancima za desetine miliona evra) donosi astronomski povrat koji nadoknađuje sve druge gubitke.
Kako država časti one koji ulažu? (Matematika poreskog kredita)
Da bi podstakla bogatije pojedince i srednju klasu da investiraju u domaće startape, država Srbija je uvela ozbiljnu olakšicu – poreski kredit od 50%. Šta to znači u realnom životu?
Zakon o porezu na dohodak građana kaže: ako ove godine treba da platite godišnji porez na dohodak (tzv. porez na visok dohodak), država vam dozvoljava da taj porez legalno prepolovite ako investirate u Venture Capital fond (fond preduzetničkog kapitala).
Primer sa brojkama: Poreska uprava vam je obračunala godišnji porez od 300.000 dinara. Umesto da svih 300.000 dinara date bespovratno u budžet, vi odvojite 300.000 dinara i uplatite ih u domaći Venture Capital fond. Pošto država priznaje 50% od te uplate kao poreski kredit (što je tačno 150.000 dinara), vaš račun za porez se smanjuje na 150.000 dinara. Rezultat? Smanjili ste porez, a vaših 300.000 dinara nije nestalo – ono je sada investirano u perspektivan domaći biznis i donosi vam potencijalan profit na duge staze.
Napomena: Da biste zadržali ovu olakšicu, zakon propisuje da investiciju morate čuvati najmanje tri godine. Ako povučete novac ranije, moraćete državi da vratite ušteđeni porez sa zateznom kamatom.
Vodič za akciju: Kako tačno investirati?
Ako želite da pređete sa reči na dela, proces u Srbiji je danas maksimalno pravno regulisan i transparentan, pod nadzorom Komisije za hartije od vrednosti.
Odredite svoj budžet i profil rizika: Ako imate manji kapital (od 50 do nekoliko stotina evra), vaš prvi korak su otvoreni investicioni fondovi i domaći fondovi koji prate svetske indekse (poput ETF principa). Za alternativne fondove (AIF), cenzus je zakonski spušten na 5.000 do 10.000 evra za poluprofesionalne investitore.
Izaberite licencirano Društvo za upravljanje (DZUAIF): U Srbiji posluje nekoliko zvaničnih društava koja upravljaju ovim fondovima. Pogledajte njihove istorijske rezultate i u šta tačno investiraju (da li su to nekretnine, startapi ili stabilne državne obveznice).
Prođite test podobnosti: Prilikom prve uplate, stručnjaci iz fonda će sa vama proći kratak upitnik kako bi procenili vaše finansijsko znanje i osigurali da u potpunosti razumete gde vaš novac ide.
Pratite investiciju digitalno: Nakon uplate, dobijate pristup platformi gde u svakom trenutku možete pratiti vrednost svojih investicionih jedinica.
Vreme kada je investiranje bilo rezervisano samo za brokerske kuće na Wall Street-u je prošlost. I ne samo u Americi već i kod naših suseda gde građani poput Hrvatske, Slovenije, Ruminije, Bugarske ne stavljaju sve na štednju ili kupovinu stana, već upravo u fondove od penzionih do investiranja kroz Alternativne fondove ili ETF gde kupuju akcije velikih svetskih kompanija. Domaće tržište nudi alate koji omogućavaju da vaš novac ne gubi vrednost u fioci, već da aktivno gradi vrednost kroz realnu domaću ekonomiju.
