Kada prosečan građanin u Srbiji razmišlja o ulaganju van banaka, najveća kočnica nije nedostatak novca, već delom nepoverenje i posebno strah od nepoznatog. Sećanja na netransparentne finansijske akrobacije s kraja prošlog veka stvorila su odbrambeni zid. Zato razvijena tržišta opstaju na jednoj ključnoj reči: regulativa.
U Evropskoj uniji, građanin u svakom trenutku tačno zna gde ide njegov cent zahvaljujući strogim evropskim direktivama (AIFMD). Interesovanje za ulaganje kroz fondove kod nas je u porastu i Srbija je povukla isti pravni potez.
Nove izmene Pravilnika o alternativnim investicionim fondovima (AIF) donose najstroži paket pravila do sada, sa jasnim ciljem – potpuna transparentnost i evropski nivo zaštite za svakoga ko odluči da uloži kapital.
Crno na belo
Kako novi paket pravila izgleda u praksi? Zamislite da kupujete tehnički uređaj. Ranije ste dobijali uputstvo na 50 strana ispisano sitnim slovima koje niko ne čita. E tako je izgledao i stari prospekt fonda.
Novi pravilnik uvodi obavezu za fondove sa javnom ponudom da onome ko ulaže uruče dokument sa ključnim informacijama. Ako bismo nastavili sa istim poređenjem to je finansijski pandan „energetskom pasošu“ na frižideru – standardizovan, kratak i jasan pregled na svega nekoliko strana.
U dokumentu sa ključnim informacijama po novom Pravilniku mora crno na belo piše: u šta fond ulaže, koliki su tačni troškovi (naknade) i koliki je realan rizik. Ako fond investira u domaće startape ili građevinske projekte, vi to sada vidite odmah, bez angažovanja advokata.
U EU dokument sa „ključnim informacijama” zove se KID (Key Information Document). To je standardizovani formular od tačno 3 stranice pisan jednostavnim jezikom da bi običan čovek mogao da uporedi različite fondove.
Kraj finansijskog „kreativnog pisanja”: Stop za nerealna obećanj
Najveći rez novim Pravilnikom napravljen je na polju marketinga. Era u kojoj su fondovi u oglasima mogli da koriste agresivne i dvosmislene poruke je završena.
Zabrana garantovanja: Strogo je zabranjeno obećavanje „sigurnih“ ili „garantovanih“ prinosa.
Sito i rešeto Komisije: Svako društvo za upravljanje mora da dostavi tekst i vizual svoje reklame Komisiji za hartije od vrednosti najmanje pet dana pre objavljivanja. Ako oglas zvuči previše dobro da bi bio istinit, Komisija ga blokira.
To je princip koji se koristi u Nemačkoj ili Austriji – regulator kontroliše narativ pre nego što on stigne do očiju javnosti. Marketing i „5 dana” – pravilo da se reklame šalju regulatoru pre objave prepisano je iz praksi najrazvijenijih tržišta kako bi se sprečile prevare i nerealna obećanja (na primer „Garantovan prinos od 15%”).
„Kastodi“ sistem i pravo na predomišljanje bez kazne
U Srbiji je i dalje prisutan strah: „Šta ako osnivači fonda podignu novac sa računa i nestanu?” Nova pravila podvlače ulogu nezavisnog depozitara (Kastodi banke). Novac investitora ne stoji na računu fonda, već u zasebnoj banci koja kontroliše svaku transakciju i garantuje da se novac troši isključivo za kupovinu imovine navedene u prospektu. Kastodi banke kod nas su mahom strane banke, kod kojih već imamo tekuće račune ili držimo štednju. I one same podležu propisima i svojih matičnih država…
Među nekoliko ozbiljnih zaštita uloženog novca je kruna zaštite malih investitora – novi Pravilnik je uveo takozvano pravo na izlazak bez penala.
Zakon kaže sledeće: Ukoliko fond odluči da promeni svoju strategiju – na primer, obećali su da ulažu u stabilne nekretnine, a onda odluče da pređu na rizičnije startape ili odluče da povećaju svoje menadžerske naknade, moraju da traže odobrenje Komisije. Nakon toga, vi kao investitor imate rok od 40 dana da kažete: „Ja ne pristajem na ovo” i povučete svoj novac do poslednjeg dinara, bez plaćanja bilo kakvih izlaznih kazni ili naknada.
Ko drži ruku na kočnici?
Vrhovni autoritet i zaštitnik prava investitora u ovom procesu je Komisija za hartije od vrednosti Republike Srbije. Ukoliko neko društvo za upravljanje pokuša da prekrši rok od 40 dana, uskrati pravo na besplatan izlazak iz fonda ili plasira oglas koji nije odobren, investitori imaju zakonsko pravo na direktnu prijavu regulatoru. Kazne za neusklađenost sa novim Pravilnikom su restriktivne i uključuju oduzimanje licenci za rad.
Nije reklama reći da malo koje ulaganje ima više nivoa zaštite poput ulaganja u fondove. Ono što je sigurno Srbija više nije finansijska divljina u ovom delu tokova novca. Nije samo zaštita kroz kastodi banke već činjenici da nova pravila transformišu domaće fondove u visoko kontrolisane finansijske institucije nekoliko različitih subjekata, a prava investitora dodatno se brane zakonom koji je u pandam EU zakonodavstvu.
