Decenijama unazad, formula za finansiranje rasta uspe\u0161nih doma\u0107ih kompanija bila je jednostavna, ali i ograni\u010davaju\u0107a \u2014 sopstveni profit ili bankarski kredit. Me\u0111utim, istorijski iskorak na Beogradskoj berzi iz korena menja doma\u0107i biznis pejza\u017e. Ulaskom velikih privatnih sistema na tr\u017ei\u0161te kapitala kroz emisije sopstvenih obveznica, Srbija svedo\u010di ra\u0111anju nove investicione ere. Za kompanije, ovo je izlazak iz \u201ebankarske stege“; za gra\u0111ane i institucionalne investitore, to je prilika za prinose o kojima su do ju\u010de mogli samo da sanjaju. Drugim re\u010dima, kapital je na\u0161ao novi, direktniji put \u2014 mada, kao \u0161to \u0107emo videti, taj put jo\u0161 uvek nije bez prepreka.<\/p>\n\n\n\n
Na taj put prvi je krenuo doma\u0107i privredni gigant Elixir Group, koji je u aprilu 2025. probio led sa uspe\u0161nom emisijom zelenih korporativnih obveznica od 35 miliona evra (4,1 milijarde dinara), za izgradnju nove fabrike u Prahovu. To je ujedno bilo i prvo primarno trgovanje finansijskim instrumentom na organizovanom tr\u017ei\u0161tu Beogradske berze posle 13 godina. Usledila je Fashion Company, koja je plasirala dugoro\u010dne dinarske obveznice vredne 8,45 milijardi dinara, a tr\u017ei\u0161te je dodatno diversifikovano i zelenim obveznicama kompanije Kodar Energomonta\u017ea.<\/p>\n\n\n\n
Ipak, put ka dubljem tr\u017ei\u0161tu kapitala nije bio bez prepreka. Dva poku\u0161aja emisije ove godine nisu uspela: Beton Plus je ponudio petogodi\u0161nje obveznice vredne 10 milijardi dinara (85 miliona evra), ali nije dostigao propisani prag uspe\u0161nosti od 70%, dok Drenik ND, uprkos ponu\u0111enoj fiksnoj kamati od \u010dak 9,5% godi\u0161nje na petogodi\u0161nje obveznice vredne 4,68 milijardi dinara, nije uspeo da proda nijednu od 390.000 ponu\u0111enih obveznica. Ovi neuspesi pokazuju da tr\u017ei\u0161te korporativnih obveznica u Srbiji tek u\u010di da hoda \u2014 investitori su, za sada, selektivni, i visoka kamata sama po sebi nije dovoljna da nadomesti nedostatak poverenja ili tr\u017ei\u0161nog iskustva sa manje poznatim izdavaocima.<\/p>\n\n\n\n
Svi ovi koraci \u2014 uspe\u0161ni i neuspe\u0161ni \u2014 deo su sistemskog Projekta razvoja tr\u017ei\u0161ta kapitala koji sprovodi Ministarstvo finansija zajedno sa Beogradskom berzom, uz podr\u0161ku Svetske banke, kroz inicijativu „Market-Relevant Roadmap“. Cilj je jasan: stvoriti zdrav, likvidan i dubok finansijski ekosistem u kojem srpske firme novac za razvoj crpe direktno sa berze.<\/p>\n\n\n\n
Za\u0161to ba\u0161 sada? Alternativa koja je nedostajala<\/strong><\/p>\n\n\n\n Za doma\u0107u kompaniju, izdavanje obveznica je alternativa bankarskom kreditu. Tradicionalni bankarski krediti dolaze sa strogim hipotekarnim uslovima i promenljivim kamatnim stopama koje privredu izla\u017eu riziku. Korporativna obveznica nudi ne\u0161to sasvim druga\u010dije \u2014 fleksibilnost. Kompanije same defini\u0161u rok otplate, ugovaraju fiksnu (ili varijabilnu, kao u slu\u010daju Fashion Company) kamatu i dobijaju kapital bez stavljanja \u201eom\u010de oko vrata“ u vidu rigidnih bankarskih uslova.<\/p>\n\n\n\n Dodatni vetar u le\u0111a celom procesu dala je i Narodna banka Srbije, koja je jo\u0161 2020. godine, kao deo mera za ubla\u017eavanje posledica pandemije, odlu\u010dila da kvalitetne korporativne obveznice uvrsti na listu hartija od vrednosti prihvatljivih u svojim monetarnim operacijama \u2014 kao kolateral bankama koje u njih ula\u017eu. Na taj na\u010din je centralna banka poslala signal poslovnim bankama da ula\u017eu u dug doma\u0107ih firmi, \u0161to dodatno podsti\u010de likvidnost i stabilnost na Open Marketu Beogradske berze.<\/p>\n\n\n\n Izvr\u0161ni direktor Beogradske berze Lazo Ostoji\u0107 isti\u010de da je ovo alternativa koja je nedostajala, i da se prvi IPO (inicijalna javna ponuda akcija) doma\u0107e kompanije o\u010dekuje tokom 2027. godine \u2014 \u0161to bi bio slede\u0107i korak u istom pravcu, posle uspostavljanja tr\u017ei\u0161ta korporativnih obveznica. To je ponovio i nedavno, govore\u0107i o razvoju tr\u017ei\u0161ta kapitala, dosada\u0161njim rezultatima i novim inicijativama Berze:<\/p>\n\n\n\n „Moram i danas da pomenem razvoj tr\u017ei\u0161ta korporativnih obveznica i uspe\u0161ne emisije kompanija Elixir Group, Fashion Company i Kodar Energomonta\u017ea. Do kraja godine o\u010dekujemo aktivnosti jo\u0161 nekoliko potencijalnih izdavalaca, dok \u0107e kompanije svoje planove predstaviti kada za to budu spremne. Me\u0111u kompanijama koje razmatraju finansiranje putem korporativnih obveznica je i Orion Telekom, \u0161to ukazuje na sve ve\u0107e interesovanje za ovaj model finansiranja. To je veoma zna\u010dajno za tr\u017ei\u0161te kapitala kao dodatnog izvora dugoro\u010dnog finansiranja kompanija, koji uz bankarske kredite mo\u017ee da obezbedi ve\u0107u fleksibilnost u finansiranju rasta, investicija i strate\u0161kih projekata, uz istovremeno gra\u0111enje tr\u017ei\u0161ne istorije i odnosa sa investitorima“ \u2014 naveo je Ostoji\u0107.<\/p>\n\n\n\n \u0160ta donosi budu\u0107nost?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Prema re\u010dima Laza Ostoji\u0107a, do kraja godine se o\u010dekuju aktivnosti jo\u0161 nekoliko potencijalnih izdavalaca, a me\u0111u kompanijama koje razmatraju finansiranje putem korporativnih obveznica je i Orion Telekom.<\/p>\n\n\n\n Doma\u0107e obveznice vi\u0161e nisu egzotika rezervisana za razvijena zapadna tr\u017ei\u0161ta, ve\u0107 postaju realnost srpske privrede \u2014 mada, kao \u0161to pokazuju Beton Plus i Drenik ND, taj proces ide postepeno, uz uspehe i neuspehe. Tri uspe\u0161ne emisije (Elixir Group, Fashion Company, Kodar Energomonta\u017ea) dokaz su da doma\u0107i privatni sektor poseduje kapacitet da stane pred sud investicione javnosti \u2014 dok dva neuspela poku\u0161aja podse\u0107aju da tr\u017ei\u0161te tek gradi dubinu i poverenje. Nova arhitektura je u izgradnji, a na potezu su i kompanije i investitori.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Decenijama unazad, formula za finansiranje rasta uspe\u0161nih doma\u0107ih kompanija bila je jednostavna, ali i ograni\u010davaju\u0107a \u2014 sopstveni profit ili bankarski kredit. Me\u0111utim, istorijski iskorak na Beogradskoj [\u2026]<\/span><\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":870,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[47],"tags":[73,72,100],"class_list":["post-869","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-trzisni-puls","tag-berza","tag-trziste-kapitala","tag-ulaganje-novca"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/869","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=869"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/869\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":871,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/869\/revisions\/871"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/870"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=869"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=869"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=869"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}