{"id":837,"date":"2026-09-29T09:00:07","date_gmt":"2026-09-29T09:00:07","guid":{"rendered":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/?p=837"},"modified":"2026-09-30T08:56:26","modified_gmt":"2026-09-30T08:56:26","slug":"kako-se-u-srbiji-cuva-vise-od-2-mlrd-evra-gradjana-i-zasto-su-prevare-u-fondovima-postale-nemoguce","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/2026\/09\/29\/kako-se-u-srbiji-cuva-vise-od-2-mlrd-evra-gradjana-i-zasto-su-prevare-u-fondovima-postale-nemoguce\/","title":{"rendered":"Kako se u Srbiji \u010duva vi\u0161e od 2 mlrd evra gra\u0111ana i za\u0161to su prevare u fondovima postale nemogu\u0107e"},"content":{"rendered":"\n
\n

Tr\u017ei\u0161te na kom je do ju\u010de bilo potrebno 50.000 evra samo da bi se selo za sto, danas prolazi kroz najve\u0107u transformaciju.<\/strong> Sa rekordnih 2,2 milijarde evra u fondovima i skokom od \u010dak 41 odsto novih ulaga\u010da koji tra\u017ee sigurnije alternative klasi\u010dnoj \u0161tednji i inflaciji, Srbija hvata korak sa evropskim trendovima. Dragijana Radonji\u0107 Petrovi\u0107, jedan od vode\u0107ih stru\u010dnjaka za kapital u regionu, obja\u0161njava kako troslojni mehanizam kontrole (banka, revizor, regulator) \u0161titi imovinu gra\u0111ana, poja\u0161njava kako su nedavne izmene zakona oborile ulazne barijere za obi\u010dne gra\u0111ane i za\u0161to usvojeni evropski standardi garantuju da je novac u fondovima odvojen i bezbedan. <\/p>\n\n\n\n

Sa Dragijanom Radonji\u0107 Petrovi\u0107, vode\u0107im doma\u0107im finansijskim stru\u010dnjakom i pionirom na tr\u017ei\u0161tu kapitala i fondovskoj politici razgovaramo i o tome koliki potencijal le\u017ei u tr\u017ei\u0161tu – na kom, kako i ona potvr\u0111uje, do sada nije zabele\u017een niti jedan slu\u010daj neispla\u0107ivanja investitora.<\/p>\n\n\n\n

Za\u0161to je „bekstvo sa parama“ postalo nemogu\u0107e?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Piramidalne \u0161eme i ‘bekstvo sa parama’ o kojima se u narodu \u010desto govori jednostavno nisu mogu\u0107e u regulisanom okru\u017eenju. To je tako upravo zato \u0161to postoje vi\u0161eslojni mehanizmi kontrole: depozitar (banka) koji \u010duva imovinu, revizor koji overava izve\u0161taje i regulator koji prati sve finansijske tokove.<\/p>\n\n\n\n

Dragijana Radonji\u0107 Petrovi\u0107 ka\u017ee da za malog, doma\u0107eg ulaga\u010da pri\u010de o evropskim direktivama mo\u017eda zvu\u010de apstraktno \u2014 ali posledice su vrlo konkretne.<\/p>\n\n\n\n

\u201cEvropski regulatorni standardi zna\u010de da fond u koji ula\u017eete mora jasno da objavi svoju strategiju, rizike, naknade i performanse. Zna\u010di da je imovina fonda odvojena od imovine dru\u0161tva za upravljanje \u2014 dakle, \u010dak i u slu\u010daju ste\u010daja samog upravlja\u010da, va\u0161 novac je potpuno za\u0161ti\u0107en. Pored toga, postoji Komisija za hartije od vrednosti koja vr\u0161i kontinuirani nadzor i kojoj se gra\u0111ani uvek mogu obratiti.\u201c<\/p>\n\n\n\n

Ukidanje limita: Ulaganje za sva\u010diji d\u017eep<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\u201eZakonodavac je napravio ozbiljne izmene koje direktno idu u prilog malim ulaga\u010dima. Vi\u0161e nema nikakvih ograni\u010denja i nema minimalnog iznosa ulaganja u fondove, \u0161to dovodi do toga da gra\u0111ani sada mogu da kupuju investicione jedinice fondova u bilo kom iznosu.<\/p>\n\n\n\n

Tako\u0111e, napravljen je i velik korak ka demokratizaciji pristupa za poluprofesionalne investitore, gde je minimalni iznos ulaganja smanjen sa 50.000 na 5.000 evra. Rezultat je izuzetan: fondovska industrija je danas najbr\u017ee rastu\u0107i segment doma\u0107eg finansijskog tr\u017ei\u0161ta sa preko 60.000 investitora u UCITS fondovima koji su ulo\u017eili preko 2 milijarde evra, dok je skoro 10.000 ulaga\u010da investiralo preko 200 miliona evra u alternativne fondove.\u201c<\/p>\n\n\n\n

Masovan priliv u 2025: Gra\u0111ani biraju manje rizi\u010dne fondove<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\u201eDoma\u0107i investicioni fondovi su od svog osnivanja 2007. godine uve\u0107ali svoju imovinu \u010dak deset puta, a samo tokom 2025. godine broj novih \u010dlanova porastao je za skoro 20.000.<\/p>\n\n\n\n

Ono \u0161to je posebno zanimljivo jeste struktura novih ulaga\u010da \u2014 \u010dak 41 odsto njih biralo je manje rizi\u010dne, nov\u010dane fondove. Gra\u0111ani polako prepoznaju sigurnost i alternativu klasi\u010dnoj \u0161tednji.\u201c<\/p>\n\n\n\n

Za\u0161to je uskla\u0111ivanje sa EU presudno za novi kapital?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\u201eUskla\u0111ivanje doma\u0107eg regulatornog okvira sa evropskim standardima nije samo tehni\u010dka obaveza na putu ka EU \u2014 to je su\u0161tinski preduslov za izgradnju poverenja, kako doma\u0107ih ulaga\u010da, tako i stranog institucionalnog kapitala. Srbija je u poslednjih nekoliko godina pro\u0161la kroz zna\u010dajne promene uskla\u0111ivanja sa UCITS direktivom, AIFMD okvirom i MiFID II principima, \u0161to je stvorilo infrastrukturu koja investitoru, bez obzira na iznos koji ula\u017ee, garantuje jasna pravila igre. I \u0161to je klju\u010dno \u2014 da postoji neko ko ta pravila sprovodi i nadzire.<\/p>\n\n\n\n

Institucionalni investitori \u2014 penzioni fondovi, osiguravaju\u0107e ku\u0107e, strani asset menad\u017eeri \u2014 ne ulaze na tr\u017ei\u0161ta koja nemaju predvidiv i proveriv regulatorni okvir. Oni pre ulaganja pre svega gledaju ko vr\u0161i nadzor, koji su standardi za\u0161tite investitora i kakva je transparentnost. Kada Srbija mo\u017ee da odgovori na ta pitanja oslanjaju\u0107i se na evropske direktive koje su poznate svakom ozbiljnom igra\u010du, razgovor postaje mogu\u0107 i pojavljuju se nove investicije.\u201c<\/p>\n\n\n\n

Evropska perspektiva: Banke i nekretnine vi\u0161e nisu jedini izbor<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\u201eKada na\u0161e rezultate stavimo u evropski i regionalni kontekst, jasno se vidi koliki gigantski potencijal jo\u0161 le\u017ei pred nama. Ukupna imovina investicionih fondova u Evropi dostigla je krajem 2024. godine rekordnih 23,4 biliona evra, dok su ukupna sredstva pod upravljanjem u Evropi dostigla 33,7 biliona evra.<\/p>\n\n\n\n

Samo u 2024. godini, neto imovina UCITS fondova porasla je za 16 odsto, a doma\u0107instva u EU ulo\u017eila su 258 milijardi evra u fondove \u2014 \u0161to je drugi najvi\u0161i iznos u poslednjih deset godina. To nam jasno govori da evropski gra\u0111ani sve vi\u0161e prepoznaju fondove kao primarni kanal \u0161tednje i ulaganja \u2014 ne banku, ne nekretnine, ve\u0107 regulisane i transparentne investicione fondove.\u201c<\/p>\n\n\n\n

Srbija na raskr\u0161\u0107u: Borba za bolje prinose tek po\u010dinje<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\u201eSrbija je, sa oko dve milijarde evra imovine u fondovima, jo\u0161 uvek daleko ispod proseka fondovske industrije u odnosu na BDP koji se bele\u017ei na razvijenim evropskim tr\u017ei\u0161tima. Ali upravo tu le\u017ei na\u0161a velika \u0161ansa i zato se na tr\u017ei\u0161tu pojavljuje sve ve\u0107i broj fondova. Svako tr\u017ei\u0161te koje je danas lider \u2014 bilo da je to Slovenija, \u010ce\u0161ka ili Hrvatska \u2014 pro\u0161lo je kroz ovu fazu: izgradnja regulatornog poverenja, edukacija investitora, pa postepeni masovni rast.<\/p>\n\n\n\n

Uskla\u0111ivanje sa evropskim standardima nije cilj sam po sebi, to je ulaznica za utakmicu. Ono \u0161to mi se \u010dini posebno va\u017enim jeste da regulatorna transformacija kroz koju prolazimo nije zavr\u0161ena \u2014 ovo je tek njen po\u010detak i ima jo\u0161 puno stvari koje treba usaglasiti i unaprediti. Cilj je da Srbija postane tr\u017ei\u0161te na koje kapital gleda kao na sigurno odredi\u0161te, a to za na\u0161eg gra\u0111anina direktno zna\u010di: vi\u0161e konkurencije, bolje proizvode, ni\u017ee naknade i \u2014 na kraju dneva \u2014 znatno bolje prinose za svakog ko ula\u017ee, bez obzira na iznos, poru\u010duje Dragijana Radonji\u0107 Petrovi\u0107.<\/p>\n<\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Tr\u017ei\u0161te na kom je do ju\u010de bilo potrebno 50.000 evra samo da bi se selo za sto, danas prolazi kroz najve\u0107u transformaciju. Sa rekordnih 2,2 milijarde [\u2026]<\/span><\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":838,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[19],"tags":[70,139,72],"class_list":["post-837","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ai-fondovi","tag-investicioni-fondovi","tag-kapital-u-pokretu","tag-trziste-kapitala"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/837","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=837"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/837\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":842,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/837\/revisions\/842"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/838"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=837"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=837"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=837"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}