U Banatu se turbine visoke stotinak metara okre\u0107u i kad niko ne gleda, ali za operatera prenosnog sistema ta energija ne postoji dok se ne pretvori u broj na ekranu, u realnom vremenu. Bez tog broja vetropark je rizik koji mre\u017ea ne mo\u017ee da isplanira, a ne izvor struje na koji mo\u017ee da ra\u010duna. Zato pitanje nije samo koliko vetroelektrana Srbija mo\u017ee da izgradi, ve\u0107 koliko brzo one mogu da progovore jezikom koji elektroenergetski sistem razume.<\/p>\n\n\n\n
Sa zemlje izgleda kao da se ni\u0161ta va\u017eno ne de\u0161ava, vetar duva, lopatice se okre\u0107u, to je sve. Ono \u0161to se stvarno de\u0161ava odvija se hiljadu metara dalje, u kablu ispod trave, i jo\u0161 dalje, u kontrolnoj sobi u Beogradu, gde operater elektroenergetskog sistema svake sekunde prati koliko megavata ta ista turbina, i stotine drugih poput nje, ubacuju u mre\u017eu.<\/p>\n\n\n\n
Ako taj podatak kasni, ili ga uop\u0161te nema, turbina prakti\u010dno ne postoji za sistem koji mora da balansira proizvodnju i potro\u0161nju u realnom vremenu. Struja koju je proizvela ne nestaje, ali operater ne mo\u017ee da je isplanira, pa je tretira kao rizik, a ne kao resurs.<\/p>\n\n\n\n
Vetar ne pita mre\u017eu kada \u0107e da duva<\/strong><\/p>\n\n\n\n Za razliku od termoelektrane, \u010dija se proizvodnja mo\u017ee predvideti i uklju\u010diti po potrebi, vetroelektrana proizvodi onoliko struje koliko trenutno duva vetar. Doma\u0107a istra\u017eivanja pokazuju da bi mre\u017ea u Srbiji mogla da apsorbuje i vi\u0161estruko ve\u0107u instalisanu snagu vetra nego \u0161to se ranije mislilo, ali samo ako sistem ima dovoljno kvalitetnu prognozu i podatke o proizvodnji u realnom vremenu. Bez toga svaka nova vetroelektrana pove\u0107ava neizvesnost, a ne kapacitet.<\/p>\n\n\n\n Zbog toga operator prenosnog sistema, Elektromre\u017ea Srbije, prati priklju\u010denje novih elektrana mnogo pa\u017eljivije nego \u0161to bi neko o\u010dekivao. Prema podacima predstavljenim na konferenciji OIE Srbija 2026, u prenosni sistem su ve\u0107 trajno priklju\u010dene vetroelektrane \u010cibuk, Kova\u010dica, Ko\u0161ava, Alibunar i Pupin, ukupne snage 468 megavata, dok su \u010cibuk 2, Kostolac i Kriva\u010da, sa dodatnih 319 megavata, u probnom radu. Nove elektrane, Alibunar 1, Alibunar 2 i Vetrozelena, ukupne snage 459 megavata, \u010dekaju priklju\u010denje krajem 2027. i po\u010detkom 2028. godine.<\/p>\n\n\n\n Za\u0161to se \u010deka ba\u0161 toliko dugo<\/strong><\/p>\n\n\n\n Svaka od tih brojki pro\u0161la je kroz proces koji nema veze sa vetrom, ve\u0107 sa podacima. Pre nego \u0161to se turbina pove\u017ee na mre\u017eu, operator mora da dobije preciznu studiju priklju\u010denja, sistem telemetrije koji \u0161alje podatke o proizvodnji u realnom vremenu i garanciju da \u0107e se elektrana pona\u0161ati predvidivo u trenucima kada mre\u017ea nije stabilna. Vlada Srbije je ove godine odlo\u017eila proceduru izrade novih studija priklju\u010denja do 2029. godine za projekte koji tek ulaze u red, jer sistem mora prvo da savlada ono \u0161to je ve\u0107 u\u0161lo u pogon.<\/p>\n\n\n\n Investitore i operatera ne razdvaja nedostatak vetra, Srbija ga prema dosada\u0161njim analizama ima dovoljno, ve\u0107 nedostatak digitalne infrastrukture koja bi taj vetar u\u010dinila merljivim, predvidivim i, samim tim, korisnim.<\/p>\n\n\n\n Turbina bez SCADA sistema je samo skulptura<\/strong><\/p>\n\n\n\n Re\u0161enje se zove SCADA, sistem koji u realnom vremenu prikuplja podatke sa terena, \u0161alje ih u kontrolni centar i omogu\u0107ava operateru da reaguje pre nego \u0161to do\u0111e do problema, a ne posle. Taj sistem ne prati samo brzinu vetra, ve\u0107 i temperaturu le\u017eajeva, vibracije, napon i stotine drugih parametara koji odlu\u010duju ho\u0107e li turbina raditi decenijama ili \u0107e se pokvariti u prvoj ozbiljnijoj oluji.<\/p>\n\n\n\n Sli\u010dan pristup se ve\u0107 primenjuje i van energetskog sektora. Na deponiji Kaleni\u0107, elektroenergetska infrastruktura i SCADA sistem omogu\u0107ili su daljinsko pra\u0107enje i upravljanje radom postrojenja koje bi ina\u010de zahtevalo stalno fizi\u010dko prisustvo osoblja. Isti princip, samo u ve\u0107oj razmeri, primenjuje se i kod vetroparka: umesto da neko fizi\u010dki obilazi svaki stub, podaci putuju kroz opti\u010dku i radio-relejnu mre\u017eu do jednog ekrana.<\/p>\n\n\n\n Ko gradi nevidljivu polovinu vetroparka<\/strong><\/p>\n\n\n\n Kada se govori o vetroelektranama, pa\u017enja obi\u010dno ide na stubove, lopatice i megavate. Retko ko pominje kilometre kablova, baznih stanica i komunikacione opreme koja povezuje svaku turbinu sa centrom upravljanja, iako je ba\u0161 ta mre\u017ea ono \u0161to skupu investiciju pretvara u pouzdan izvor prihoda. <\/p>\n\n\n\n Doma\u0107a kompanija koja u Srbiji gradi telekomunikacionu infrastrukturu za energetski sektor, uklju\u010duju\u0107i i mre\u017ene sisteme za vetropark Crni Vrh, deo je tog manje vidljivog sloja svakog ovakvog projekta.<\/p>\n\n\n\n Slede\u0107i put kada pro\u0111ete pored polja punog vetrenja\u010da, pogledajte ih malo druga\u010dije. Ono \u0161to se vrti iznad zemlje samo je najvidljiviji deo posla. Vrednost te turbine, i sigurnost cele mre\u017ee koja zavisi od nje, odlu\u010duje se u kablu koji niko ne vidi.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" U Banatu se turbine visoke stotinak metara okre\u0107u i kad niko ne gleda, ali za operatera prenosnog sistema ta energija ne postoji dok se ne pretvori [\u2026]<\/span><\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":817,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[18],"tags":[102,146],"class_list":["post-816","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti","tag-investicije","tag-opticka-mreza-2"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/816","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=816"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/816\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":818,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/816\/revisions\/818"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/817"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=816"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=816"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=816"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}