Nema\u010dka ekonomija se do kraja decenije suo\u010dava sa manjkom od tri miliona radnika, a me\u0111u zanimanjima za kojima vlada najve\u0107a glad nisu ni programeri ni menad\u017eeri, ve\u0107 ljudi koji znaju da isprojektuju i izgrade opti\u010dku mre\u017eu ispod zemlje. To je posao koji se ne u\u010di za par nedelja, pa nema\u010dke komunalne kompanije sve \u010de\u0161\u0107e tra\u017ee partnere koji dolaze sa gotovim in\u017eenjerskim znanjem. Jedan takav partner, ispostavilo se, dolazi i iz Srbije.<\/p>\n\n\n\n
Zamislite malo mesto na severu Nema\u010dke, negde u pokrajini \u0160lezvig-Hol\u0161tajn. Ulice su uske, ku\u0107e imaju crveni crep, a kroz ba\u0161tu prolazi rov dubok pola metra u koji se spu\u0161ta snop tankih, staklenih niti debljine ljudske vlasi. Do pre par godina, doma\u0107instva u ovakvim mestima \u010dekala su internet brzine kakva se u velikim gradovima odavno smatra prose\u010dnom. Sada, jedna po jedna ku\u0107a dobija priklju\u010dak koji bi, teoretski, trebalo da traje decenijama.<\/p>\n\n\n\n
Posao izgleda jednostavno \u2013 iskopati rov, spustiti cev, uvu\u0107i kabl, zatvoriti rupu. U praksi, iza svakog metra optike stoji projekat: gde ta\u010dno da pro\u0111e trasa, kako da izbegne postoje\u0107e instalacije, kako da se pove\u017ee sa \u010dvori\u0161tem koje \u0107e opslu\u017eivati stotine doma\u0107instava. Gre\u0161ka u projektovanju ne zna\u010di samo dodatni tro\u0161ak, zna\u010di i mesece ka\u0161njenja i doma\u0107instva koja i dalje \u010dekaju priklju\u010dak.<\/p>\n\n\n\n
Za\u0161to Nema\u010dka tra\u017ei pomo\u0107 van svojih granica<\/strong><\/p>\n\n\n\n Nema\u010dkoj ekonomiji \u0107e do 2030. nedostajati oko tri miliona radnika, upozorio je ranije ekonomista Mihael Tode za Radio Slobodna Evropa, a nedostatak kvalifikovane radne snage, takozvani Fachkr\u00e4ftemangel, ve\u0107 godinama usporava velike infrastrukturne projekte. Paralelno s tim, evropsko tr\u017ei\u0161te opti\u010dkih mre\u017ea ulazi u ono \u0161to analiti\u010dari ku\u0107e Point Topic nazivaju finalnom fazom izgradnje: broj FTTP priklju\u010daka u 31 evropskoj zemlji trebalo bi da poraste sa 112,4 miliona krajem 2025. na 157,4 miliona do 2030. godine, dok bi optika do kraja decenije trebalo da bude dostupna za vi\u0161e od 90 odsto evropskih doma\u0107instava.<\/p>\n\n\n\n Kombinacija tih dveju brojki, manjka radnika i ubrzanog tempa gradnje, stvara procep koji doma\u0107a nema\u010dka preduze\u0107a ne mogu sama da popune. Nedostaju projektanti, in\u017eenjeri i nadzor, ne samo ruke koje kopaju. Popunjava ga onaj ko dolazi sa ve\u0107 izgra\u0111enim iskustvom.<\/p>\n\n\n\n Ve\u0161tina koja se ne u\u010di za mesec dana<\/strong><\/p>\n\n\n\n Hrvatski primer dobro ilustruje koliko je taj deficit ozbiljan. U Vinkovcima je otvoren edukativni centar za svetlovodne tehnologije, jedini te vrste u Evropi pokrenut od strane lokalne zajednice, jer je analiza tr\u017ei\u0161ta pokazala veliki nedostatak specijalizovanih kadrova za izgradnju optike. Kada \u010dak i tr\u017ei\u0161ta koja tek grade sopstvenu opti\u010dku infrastrukturu moraju da otvaraju \u0161kole za tu ve\u0161tinu, jasno je da posao nije ne\u0161to \u0161to se improvizuje.<\/p>\n\n\n\n Tu ulaze kompanije koje decenijama rade i projektovanje i izvo\u0111enje. Regionalna firma iz oblasti telekomunikacione infrastrukture radila je na raspore\u0111ivanju opti\u010dkih vlakana za nema\u010dko komunalno preduze\u0107e Stadtwerke Neum\u00fcnster u gradu Telingstedtu, dizajnirala je FTTH mre\u017ee za Hrvatski Telekom i Ericsson Nikola Tesla, a u Srbiji je iza nje ostalo preko tri hiljade baznih stanica projektovanih, instaliranih i optimizovanih za Telekom Srbija i druge tele-operatere. <\/p>\n\n\n\n Kad iskustvo iz vojvo\u0111anskog sela postane izvozni proizvod<\/strong><\/p>\n\n\n\n Ove projekte ne povezuje lokacija, ve\u0107 metod. Isti in\u017eenjerski tim koji re\u0161ava trasu kroz vojvo\u0111ansko selo, u Nema\u010dkoj re\u0161ava trasu kroz istorijsko jezgro grada sa potpuno druga\u010dijim propisima o za\u0161titi podzemnih instalacija. Isto poznavanje radio-relejnih veza koje poma\u017ee pri povezivanju bazne stanice na brdovitom terenu, koristi se i pri planiranju pristupne mre\u017ee u ravnici \u0160lezvig-Hol\u0161tajna.<\/p>\n\n\n\n To je su\u0161tinska razlika izme\u0111u izvoza radne snage i izvoza znanja. Radnik koji ode da radi tu\u0111i posao ostavlja iza sebe prazninu i vra\u0107a se, u najboljem slu\u010daju, sa platom. Kompanija koja izvozi projekat, dokumentaciju i odgovornost za rezultat, gradi referencu koja se koristi za slede\u0107i ugovor, i kod ku\u0107e, i u inostranstvu.<\/p>\n\n\n\n Manji broj kompanija koje mogu ceo proces<\/strong><\/p>\n\n\n\n Iza ovakvih poslova u regionu obi\u010dno stoji manji broj kompanija sposobnih da preuzmu ceo proces, od projektovanja do pu\u0161tanja u rad. Jedna od njih je regionalna firma za telekomunikacionu i infrastrukturnu integraciju sa vi\u0161e od 15 godina iskustva, \u010diji in\u017eenjeri paralelno rade na mre\u017ei za selo u Vojvodini i na trasi u nema\u010dkom gradi\u0107u. Za komunalna preduze\u0107a u Evropi takva firma nije jeftinija alternativa doma\u0107em izvo\u0111a\u010du, ve\u0107 partner koji donosi znanje koje na lokalnom tr\u017ei\u0161tu nedostaje.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Nema\u010dka ekonomija se do kraja decenije suo\u010dava sa manjkom od tri miliona radnika, a me\u0111u zanimanjima za kojima vlada najve\u0107a glad nisu ni programeri ni menad\u017eeri, [\u2026]<\/span><\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":814,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[18],"tags":[133,146],"class_list":["post-813","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti","tag-internet","tag-opticka-mreza-2"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/813","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=813"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/813\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":815,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/813\/revisions\/815"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/814"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=813"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=813"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=813"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}