Otvaraju\u0107i razgovor, Nata\u0161a Petrovi\u0107 Tomi\u0107 izdvojila je \u010detiri teme koje su se provla\u010dile kroz sve panele konferencije: informisanost, finansijsko opismenjavanje, investicionu kulturu i poverenje.<\/p>\n\n\n\n
Ona je upozorila da dostavljanje velikog broja podataka korisnicima finansijskih usluga ne zna\u010di automatski da \u0107e oni razumeti proizvod ili doneti bolju odluku.<\/p>\n\n\n\n \u201eTo \u0161to korisniku pru\u017eate skup informacija ne zna\u010di da \u0107e on zaista biti informisan. Nekada imate toliko podataka da ulazite u ono \u0161to ekonomisti nazivaju informacionom bukom i korisnik se ne snalazi u moru informacija\u201c, rekla je Petrovi\u0107 Tomi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Zbog toga posle formalnog informisanja mora da sledi finansijsko i investiciono opismenjavanje.<\/p>\n\n\n\n \u201eNe treba finansijski opismenjavati samo gra\u0111ane, jer su svi oni potencijalni investitori. Moramo kontinuirano da usavr\u0161avamo i nas koji sebe smatramo stru\u010dnjacima, radimo u finansijskim institucijama, osnivamo kompanije i donosimo odluke\u201c, rekla je Petrovi\u0107 Tomi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Poseban problem predstavlja poverenje u finansijski sistem, koje je u Srbiji optere\u0107eno negativnim iskustvima iz pro\u0161losti.<\/p>\n\n\n\n \u201eSlabo stojimo sa poverenjem u finansijski sistem zato \u0161to imamo ru\u017enu pro\u0161lost koju mnogi ne mogu da zaborave. Na\u0161 zadatak je zbog toga te\u017ei od posla koji imaju u\u010desnici na razvijenijim tr\u017ei\u0161tima kapitala\u201c, navela je Petrovi\u0107 Tomi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Portfolio napravljen za ju\u010dera\u0161nji svet ne\u0107e nu\u017eno sa\u010duvati sutra\u0161nji kapital<\/strong><\/p>\n\n\n\n Globalno investiciono okru\u017eenje danas karakteri\u0161e velika nesigurnost. Geopoliti\u010dki sukobi menjaju trgovinske pravce, cene energenata i tokove kapitala, dok ve\u0161ta\u010dka inteligencija ubrzava obradu podataka i dono\u0161enje odluka.<\/p>\n\n\n\n Ratni i politi\u010dki rizici ukr\u0161taju se sa klimatskim promenama, energetskim poreme\u0107ajima, problemima u lancima snabdevanja i prehrambenim rizicima.<\/p>\n\n\n\n \u201eGlobalno tr\u017ei\u0161te nije stabilno. Postavlja se pitanje kakva je pozicija potencijalnih investitora, kako se to odra\u017eava na njihov investicioni apetit i koji faktori mogu da uti\u010du na stabilizaciju\u201c, rekla je Petrovi\u0107 Tomi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Ona je podsetila da je Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca dvadesetih godina pro\u0161log veka, uz Italiju, bila jedina zemlja u regionu u kojoj je bila dozvoljena slobodna trgovina devizama i da je tada va\u017eila za svojevrsno sredi\u0161te investicionog turizma.<\/p>\n\n\n\n To iskustvo, kako je ocenila, otvara pitanje mo\u017ee li Srbija ponovo da izgradi investicioni centar sa regionalnim ambicijama.<\/p>\n\n\n\n Jo\u0161ar: Ako ne u\u010destvujemo u stvaranju nove vrednosti, gubimo<\/strong><\/p>\n\n\n\n Predsednik Uprave Triglav Investmenta Benjamin Jo\u0161ar ocenio je da ve\u0161ta\u010dka inteligencija iz temelja menja na\u010din na koji ljudi rade.<\/p>\n\n\n\n \u201eOvo je manje vi\u0161e prvi put u istoriji da neko drugi umesto nas obavlja kognitivni rad\u201c, rekao je Jo\u0161ar.<\/p>\n\n\n\n Stru\u010dnjaci koji se bave razvojem ve\u0161ta\u010dke inteligencije o\u010dekuju da \u0107e ona u odre\u0111enim oblastima postati sposobnija od ljudi.<\/p>\n\n\n\n \u201eSve vi\u0161e na\u0161ih stru\u010dnih kompetencija vi\u0161e nam ne\u0107e biti potrebno na isti na\u010din, jer \u0107e taj posao mo\u0107i da uradi ve\u0161ta\u010dka inteligencija. Mi \u0107emo biti manje potrebni, a vrednost koja se bude stvarala pripada\u0107e onima koji uspeju da ve\u0161ta\u010dku inteligenciju integri\u0161u u poslovanje\u201c, naveo je Jo\u0161ar.<\/p>\n\n\n\n Nova vrednost bi\u0107e koncentrisana u inovativnim kompanijama i velikim tehnolo\u0161kim sistemima koji neprestano predstavljaju naprednije modele.<\/p>\n\n\n\n \u201eAko ne u\u010destvujemo u toj vrednosti, onda gubimo\u201c, upozorio je Jo\u0161ar.<\/p>\n\n\n\n Kao primer naveo je ameri\u010dko tr\u017ei\u0161te, gde je veliki deo rasta tokom prethodnih godina bio koncentrisan u sedam najve\u0107ih tehnolo\u0161kih kompanija.<\/p>\n\n\n\n \u201eAko niste bili investirani u tih sedam kompanija, zaostajali ste za tr\u017ei\u0161tem\u201c, rekao je Jo\u0161ar.<\/p>\n\n\n\n Bila bi \u0161teta, kako je ocenio, da gra\u0111ani ostanu izvan stvaranja nove vrednosti samo zato \u0161to ne investiraju.<\/p>\n\n\n\n \u201eInvestiranje treba popularizovati me\u0111u gra\u0111anima. Jedan na\u010din je finansijska pismenost, ali taj proces napreduje veoma sporo. Drugi su podsticaji, poreske olak\u0161ice i investicioni ra\u010duni\u201c, rekao je Jo\u0161ar.<\/p>\n\n\n\n Penzijska reforma mo\u017ee da stvori veliki izvor doma\u0107eg kapitala<\/strong><\/p>\n\n\n\n Jo\u0161ar smatra da je penzijska reforma najefikasniji na\u010din da se veliki deo \u0161tednje gra\u0111ana usmeri prema tr\u017ei\u0161tu kapitala.<\/p>\n\n\n\n \u201eTe\u0161ko je o\u010dekivati da \u0107e se ve\u0107ina gra\u0111ana odlu\u010diti da investira samo zato \u0161to smo im mnogo puta objasnili da je to potrebno i dobro. Najve\u0107a mogu\u0107nost da ljudi deo \u0161tednje dr\u017ee u akcijama i drugim oblicima kapitala jeste penzijska reforma\u201c, rekao je Jo\u0161ar.<\/p>\n\n\n\n Kapitalizovani penzijski sistem mo\u017ee da stvori velike fondove koji bi ulagali u doma\u0107e kompanije i mlada preduze\u0107a.<\/p>\n\n\n\n \u201eAko imate veliki fond kapitala, taj novac mo\u017ee da se investira u doma\u0107e mlade kompanije, \u0161to ima veoma pozitivne efekte na lokalnu ekonomiju. To nedostaje celoj Evropi\u201c, rekao je Jo\u0161ar.<\/p>\n\n\n\n Evropi, prema njegovoj oceni, ne nedostaju ideje ni stru\u010dni ljudi. Problem je u tome \u0161to se mnoge dobre ideje sele u Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave, gde pronalaze kapital potreban za razvoj.<\/p>\n\n\n\n \u201eEvropsko tr\u017ei\u0161te mora da funkcioni\u0161e kao jedno. Ako postoje vidljive i nevidljive prepreke da investitor iz \u0160panije do\u0111e na slovena\u010dko tr\u017ei\u0161te ili obrnuto, evropska unija tr\u017ei\u0161ta kapitala ne\u0107e funkcionisati\u201c, rekao je Jo\u0161ar.<\/p>\n\n\n\n Put ka ve\u0107em uklju\u010divanju stanovni\u0161tva u investiranje vidi u kombinaciji penzijske reforme, poreskih olak\u0161ica, investicionih ra\u010duna i finansijskog obrazovanja.<\/p>\n\n\n\n \u201eFinansijsku pismenost treba uvesti u osnovne i srednje \u0161kole. Svi ti koraci zajedno mogu da stvore pozitivan krug i pove\u0107aju u\u010de\u0161\u0107e stanovni\u0161tva na tr\u017ei\u0161tu kapitala\u201c, rekao je Jo\u0161ar.<\/p>\n\n\n\n Za investiranje nije potrebno veliko bogatstvo<\/strong><\/p>\n\n\n\n Jo\u0161ar je odbacio uvre\u017eeno mi\u0161ljenje da je investiranje namenjeno samo ljudima sa velikim kapitalom.<\/p>\n\n\n\n \u201e\u010cesto \u010dujemo da je investiranje za bogate ljude. To nije istina. Mo\u017ee da se investira i sa nekoliko desetina evra\u201c, rekao je Jo\u0161ar.<\/p>\n\n\n\n On je napravio jasnu razliku izme\u0111u dugoro\u010dnog ulaganja i kratkoro\u010dnog trgovanja.<\/p>\n\n\n\n \u201eInvestiranje nije situacija u kojoj danas kupim akciju neke kompanije i o\u010dekujem da sutra postanem milioner. To je besmisleno i vi\u0161e li\u010di na odlazak u kazino\u201c, rekao je Jo\u0161ar.<\/p>\n\n\n\n Investiranje zahteva disciplinu i dovoljno dug vremenski period.<\/p>\n\n\n\n \u201eTako gradimo li\u010dnu \u0161tednju koja godinama raste i stvara imovinu koja kasnije mo\u017ee da nam slu\u017ei za razli\u010dite potrebe\u201c, objasnio je Jo\u0161ar.<\/p>\n\n\n\n U ve\u0161ta\u010dku inteligenciju za \u0161est meseci ulo\u017eeno vi\u0161e od 400 milijardi dolara<\/strong><\/p>\n\n\n\n Pomo\u0107nik direktora TS Ventures fonda Mla\u0111an Stojanovi\u0107 ocenio je da finansiranje ve\u0161ta\u010dke inteligencije vi\u0161e li\u010di na ulaganje u te\u0161ku industriju i \u017eeleznicu nego na ranije tehnolo\u0161ke cikluse.<\/p>\n\n\n\n \u201eVe\u0161ta\u010dka inteligencija je u osnovi softver, ali dinamika ulaganja vi\u0161e li\u010di na finansiranje te\u0161ke industrije ili \u017eeleznice. Zahteva ogromnu koli\u010dinu kapitala\u201c, rekao je Stojanovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Za razliku od ranijih tehnolo\u0161kih kompanija, kod kojih je finansiranje po\u010dinjalo razvojem koncepta i pove\u0107avalo se zajedno sa rastom poslovanja, ve\u0161ta\u010dka inteligencija zahteva velika po\u010detna ulaganja u centre podataka, \u010dipove, energetiku i ra\u010dunarsku infrastrukturu.<\/p>\n\n\n\n \u201eFinansiranje fondova preduzetni\u010dkog kapitala prakti\u010dno je postalo projektno finansiranje zbog gradnje centara podataka i infrastrukture potrebne za funkcionisanje \u010ditavog sistema\u201c, rekao je Stojanovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Prema podacima koje je izneo, u prvoj polovini 2026. godine fondovi preduzetni\u010dkog kapitala investirali su vi\u0161e od 400 milijardi dolara u mlade kompanije.<\/p>\n\n\n\n \u201e\u010cak 90 odsto tog novca oti\u0161lo je kompanijama koje se bave ve\u0161ta\u010dkom inteligencijom\u201c, rekao je Stojanovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Pore\u0111enja radi, tokom cele 2025. godine investirano je izme\u0111u 250 i 260 milijardi dolara.<\/p>\n\n\n\n \u201eNa tr\u017ei\u0161tu ima mnogo vi\u0161e novca, ali taj kapital odlazi u veoma mali broj kompanija\u201c, naveo je Stojanovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Kapital nestaje iz klasi\u010dnih softverskih kompanija<\/strong><\/p>\n\n\n\n Koncentracija ulaganja ne odnosi se samo na jednu industriju ve\u0107 i na mali broj najve\u0107ih transakcija.<\/p>\n\n\n\n \u201eDevedeset odsto kapitala ulo\u017eenog tokom 2026. godine zavr\u0161ilo je u rundama vrednim 100 miliona dolara ili vi\u0161e. Sve se usmerava prema infrastrukturi\u201c, rekao je Stojanovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Zbog toga je znatno manje novca dostupno kompanijama koje razvijaju klasi\u010dne softverske usluge i aplikacije.<\/p>\n\n\n\n \u201eKapitala koji je prethodnih godina bio dostupan softverskim kompanijama sada prakti\u010dno nema. Vrednovanje tih kompanija dramati\u010dno je smanjeno, u pojedinim slu\u010dajevima za \u010ditav red veli\u010dine, samo zato \u0161to kapital vi\u0161e nije dostupan\u201c, rekao je Stojanovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n On je razvoj ve\u0161ta\u010dke inteligencije uporedio sa industrijskom revolucijom.<\/p>\n\n\n\n \u201eTokom industrijske revolucije \u010dovek je svoju fizi\u010dku snagu prepustio ma\u0161inama. U sada\u0161njoj kognitivnoj revoluciji ma\u0161inama prepu\u0161tamo deo svog uma\u201c, rekao je Stojanovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Da li \u0107e 99 odsto razmi\u0161ljanja biti prepu\u0161teno ma\u0161inama<\/strong><\/p>\n\n\n\n Pre industrijske revolucije najve\u0107i deo rada zavisio je od fizi\u010dke snage ljudi i \u017eivotinja. Posle pojave parne ma\u0161ine i industrijske opreme, najve\u0107i deo te snage preba\u010den je na ma\u0161ine.<\/p>\n\n\n\n \u201eSada se isti proces doga\u0111a sa ljudskim umom. Verovatno \u0107e za nekoliko godina 99 odsto razmi\u0161ljanja u svetu biti na strani ma\u0161ina\u201c, rekao je Stojanovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n To, kako je objasnio, ne zna\u010di da \u0107e ljudi prestati da razmi\u0161ljaju, kao \u0161to nisu prestali da rade nakon industrijske revolucije.<\/p>\n\n\n\n \u201ePosle industrijske revolucije potreba za radnom snagom nije nestala, ve\u0107 se umno\u017eila. Pitanje je da li \u0107e se isto dogoditi sa potrebom za ljudskim umom, imaju\u0107i u vidu njegova ograni\u010denja\u201c, rekao je Stojanovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Programeri bi mogli da budu prvi na udaru<\/strong><\/p>\n\n\n\n Tekstilna industrija bila je me\u0111u prvim oblastima koje je promenila industrijska revolucija. Stojanovi\u0107 smatra da bi programeri mogli da budu prva profesija sna\u017eno pogo\u0111ena kognitivnom revolucijom.<\/p>\n\n\n\n \u201eTokom prethodnih 20 godina posao programera bio je veoma cenjen. Obavljao ga je mali broj visoko obrazovanih i dobro pla\u0107enih ljudi. Veliki deo proizvoda zasnovanih na ve\u0161ta\u010dkoj inteligenciji sada je napravljen upravo da radi taj posao umesto programera\u201c, rekao je Stojanovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n On ipak ne o\u010dekuje da \u0107e programeri postati potpuno nepotrebni.<\/p>\n\n\n\n \u201eVerovatno \u0107e se promeniti priroda njihovog rada. Neko \u0107e morati da nadgleda stvaranje koda, kao \u0161to su se poslovi menjali i tokom industrijske revolucije\u201c, rekao je Stojanovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Dana\u0161nji veliki jezi\u010dki modeli predstavljaju va\u017enu inovaciju, ali mo\u017eda nisu najva\u017eniji proizvod koji \u0107e nastati razvojem ve\u0161ta\u010dke inteligencije.<\/p>\n\n\n\n \u201eJo\u0161 ne znamo koji \u0107e proizvod biti glavna inovacija kognitivne revolucije. Veliki jezi\u010dki modeli jesu zna\u010dajni, ali jo\u0161 ne stvaraju dovoljno vrednosti da bi otplatili ulaganja u infrastrukturu potrebnu za njihov rad\u201c, upozorio je Stojanovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Korisnici AI alata danas ne pla\u0107aju njihovu punu cenu<\/strong><\/p>\n\n\n\n Najjeftiniji paketi najpoznatijih modela ve\u0161ta\u010dke inteligencije ko\u0161taju oko 20 evra mese\u010dno. Stojanovi\u0107 je ocenio da taj iznos nije ekonomska cena usluge.<\/p>\n\n\n\n \u201eZa 20 evra mese\u010dno ne kupujete uslugu na kojoj kompanija zara\u0111uje mar\u017eu. Prakti\u010dno kupujete ulaznicu ili dozvolu da koristite infrastrukturu koja ko\u0161ta vi\u0161estruko vi\u0161e\u201c, rekao je Stojanovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Razliku trenutno finansiraju velike tehnolo\u0161ke kompanije, fondovi preduzetni\u010dkog kapitala i suvereni fondovi.<\/p>\n\n\n\n \u201eNajve\u0107i investitori su kompanije poput Microsofta, Amazona i Gugla. One investiraju u AI kompanije, a zauzvrat im prodaju svoju ra\u010dunarsku snagu i kredite za kori\u0161\u0107enje klauda\u201c, objasnio je Stojanovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n U sredi\u0161tu tog sistema nalaze se Nvidia i proizvo\u0111a\u010di \u010dipova, me\u0111u kojima je tajvanski TSMC.<\/p>\n\n\n\n \u201eU \u010ditavom poslu postoji velika dinamika, ali i veoma visok rizik. Trenutno je rizik ve\u0107i na strani duga ulo\u017eenog u infrastrukturu nego na strani vlasni\u010dkog kapitala, \u0161to nije uobi\u010dajeno kod mladih kompanija\u201c, rekao je Stojanovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Posredno, deo razlike u ceni finansiraju i penzioni fondovi.<\/p>\n\n\n\n \u201eBudu\u0107e penzije gra\u0111ana Holandije ili Norve\u0161ke, \u010diji su fondovi izlo\u017eeni ovim investicijama, prakti\u010dno finansiraju subvencionisanu cenu velikih jezi\u010dkih modela koju korisnici danas pla\u0107aju\u201c, rekao je Stojanovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n AI sektoru potrebno oko dva biliona dolara prihoda<\/strong><\/p>\n\n\n\n Prema procenama koje je izneo Stojanovi\u0107, kompanije iz sektora ve\u0161ta\u010dke inteligencije morale bi da ostvare oko dva biliona dolara prihoda da bi finansirale dug nastao kapitalnim ulaganjima u infrastrukturu.<\/p>\n\n\n\n \u201eTaj prihod bio bi potreban samo za finansiranje duga po osnovu ulaganja u centre podataka i \u010dipove koji se u njima koriste\u201c, rekao je Stojanovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Trenutni prihodi ovog sektora znatno su ni\u017ei.<\/p>\n\n\n\n \u201eJo\u0161 \u010dekamo da vidimo gde \u0107e se stvoriti vrednost koja mo\u017ee da se vrati u sistem, pod uslovom da se u me\u0111uvremenu ne dogodi nova velika tehnolo\u0161ka promena\u201c, rekao je Stojanovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Kvantno ra\u010dunarstvo moglo bi da postane slede\u0107a velika tehnologija i da privu\u010de deo kapitala koji sada odlazi u ve\u0161ta\u010dku inteligenciju.<\/p>\n\n\n\n \u201eTo je jo\u0161 skuplja tehnologija, ali ima potencijal da kapital odvu\u010de na drugu stranu i stvori problem investicijama u AI infrastrukturu koje jo\u0161 nisu otpla\u0107ene\u201c, upozorio je Stojanovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Srbija svoju \u0161ansu treba da tra\u017ei u primeni ve\u0161ta\u010dke inteligencije<\/strong><\/p>\n\n\n\n TS Ventures ula\u017ee pre svega u kompanije koje primenjuju ve\u0161ta\u010dku inteligenciju, a ne u skupu osnovnu infrastrukturu.<\/p>\n\n\n\n \u201eUlaganja u infrastrukturu rezervisana su za najve\u0107e investitore, pre svega iz Amerike i delimi\u010dno iz Evrope. Mislim da Srbija svoju \u0161ansu mo\u017ee da tra\u017ei na nivou primene\u201c, rekao je Stojanovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Kod mladih kompanija koje jo\u0161 nemaju dovoljno dugu istoriju prihoda fond procenjuje pre svega kvalitet osniva\u010da.<\/p>\n\n\n\n \u201eProcenjujemo osniva\u010de i njihov kapacitet da od nekog proizvoda naprave dobar posao\u201c, rekao je Stojanovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Popovi\u0107: \u010covek ostaje najva\u017eniji kapital u investicionom procesu<\/strong><\/p>\n\n\n\n Predsednik Nadzornog odbora Vista Rica Zoran Popovi\u0107 slo\u017eio se da ve\u0161ta\u010dka inteligencija mo\u017ee da preuzme deo investicionog procesa, ali ne i kona\u010dnu odgovornost za odluku.<\/p>\n\n\n\n \u201e\u010coveka ne mo\u017eemo da se odreknemo. On jeste i bi\u0107e najva\u017eniji kapital u investicionom procesu\u201c, rekao je Popovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Fondovi, finansijske institucije i kompanije treba da uvedu ve\u0161ta\u010dku inteligenciju kako bi pove\u0107ali efikasnost i automatizovali radno najzahtevnije zadatke.<\/p>\n\n\n\n \u201ePoslove koje neko mo\u017ee da obavi br\u017ee treba prepustiti ve\u0161ta\u010dkoj inteligenciji\u201c, rekao je Popovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Analiti\u010dari i portfolio menad\u017eeri ranije su veliki deo vremena tro\u0161ili na prikupljanje i obradu podataka i identifikovanje faktora koji uti\u010du na investicione odluke.<\/p>\n\n\n\n \u201eTaj deo procesa sada mo\u017ee veoma efikasno da se prenese na ve\u0161ta\u010dku inteligenciju. To se ve\u0107 doga\u0111a u praksi\u201c, rekao je Popovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Kako se proces pribli\u017eava kona\u010dnoj odluci o ulaganju, uloga ve\u0161ta\u010dke inteligencije treba da se smanjuje.<\/p>\n\n\n\n \u201eVe\u0161ta\u010dka inteligencija veoma efikasno obra\u0111uje podatke, ali dono\u0161enje odluke i dalje zahteva veliko iskustvo portfolio menad\u017eera i znanje koje \u010dini njihovu profesiju\u201c, rekao je Popovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Investitori o\u010dekuju da iza fonda stoji ljudska odluka<\/strong><\/p>\n\n\n\n Popovi\u0107 smatra da gra\u0111ani i kompanije koji fondovima poveravaju novac o\u010dekuju da kona\u010dnu odluku donese \u010dovek.<\/p>\n\n\n\n \u201eKada upravljate velikom koli\u010dinom kapitala stanovni\u0161tva i privrede, investitori o\u010dekuju da odluka ipak bude ljudska i zasnovana na iskustvu i obrazovanju ljudi koji su ga sticali tokom karijere\u201c, rekao je Popovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Ve\u0161ta\u010dka inteligencija mo\u017ee da pomogne pojedincima koji samostalno investiraju, posebno pri prikupljanju osnovnih informacija i u\u010denju o tr\u017ei\u0161tu.<\/p>\n\n\n\n \u201eAI mo\u017ee da ima va\u017enu edukativnu ulogu. Ljudi ve\u0107 svakodnevno postavljaju razli\u010dita pitanja modelima ve\u0161ta\u010dke inteligencije, pa oni mogu da doprinesu informisanosti o tr\u017ei\u0161tu kapitala i investicionim proizvodima\u201c, rekao je Popovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Takvi alati ipak ne mogu potpuno da zamene znanje, vreme i profesionalno upravljanje portfoliom.<\/p>\n\n\n\n \u201eVe\u0161ta\u010dku inteligenciju vidim kao izvor po\u010detnih i osnovnih informacija. Upravljanje kapitalom ipak bih prepustio profesionalcima\u201c, rekao je Popovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Tehnologija i energetika ostaju me\u0111u glavnim investicionim sektorima<\/strong><\/p>\n\n\n\n Popovi\u0107 o\u010dekuje da tehnolo\u0161ki sektor zadr\u017ei dominantnu poziciju, posebno kompanije koje razvijaju ili podr\u017eavaju primenu ve\u0161ta\u010dke inteligencije.<\/p>\n\n\n\n \u201eU narednom periodu i dalje vidim tehnolo\u0161ki sektor kao dominantan, posebno sve njegove delove koji podr\u017eavaju AI\u201c, rekao je Popovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Voleo bi, kako je naveo, da fondovi imaju vi\u0161e prilika da ula\u017eu u doma\u0107e tehnolo\u0161ke kompanije.<\/p>\n\n\n\n \u201eLi\u010dno bih vi\u0161e voleo da ula\u017eemo u doma\u0107e kompanije iz tog sektora\u201c, rekao je Popovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Drugi va\u017ean sektor je energetika, jer centri podataka zahtevaju ogromne koli\u010dine elektri\u010dne energije, dok klimatske promene dodatno pove\u0107avaju globalnu tra\u017enju.<\/p>\n\n\n\n \u201eGlad za energijom na globalnom nivou veoma je velika. Tehnologija i energetika su sektori koje bih izdvojio za naredni period, bez obzira na upozorenja da su vrednovanja pojedinih kompanija mo\u017eda iznad realnog nivoa\u201c, rekao je Popovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Visoka cena dobre kompanije mo\u017ee da bude lo\u0161a investicija<\/strong><\/p>\n\n\n\n Portfolio za naredne generacije treba da se zasniva na produktivnim kompanijama koje imaju redovne i stabilne prihode, ali i na pa\u017eljivoj proceni njihove tr\u017ei\u0161ne vrednosti.<\/p>\n\n\n\n \u201eVrednovanje AI kompanije ne zna\u010di automatski da je svako ulaganje u nju dobro. Ako je cena previsoka, mo\u017eete da ne zaradite ni\u0161ta ili da izgubite novac bez obzira na kvalitet poslovanja te kompanije\u201c, rekao je Popovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Diversifikacija zato ne treba da obuhvati samo razli\u010dite sektore. Potrebno je analizirati dobavlja\u010dke lance, geografsku izlo\u017eenost i poslovanje svake kompanije.<\/p>\n\n\n\n \u201eAko kompanija u lancu snabdevanja ima va\u017enog dobavlja\u010da u rizi\u010dnom podru\u010dju, to mo\u017ee zna\u010dajno da uti\u010de na njeno poslovanje\u201c, rekao je Popovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Pored diversifikacije, klju\u010dna je disciplina.<\/p>\n\n\n\n \u201eInvestiranje je dugoro\u010dna \u0161tednja. Ne mo\u017eete da ga posmatrate na kratak rok. Razli\u010diti instrumenti pona\u0161aju se razli\u010dito i ulaganje treba procenjivati tokom pet ili deset godina\u201c, naveo je Popovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Neinvestirani dinar je propu\u0161tena \u0161ansa, ali i rezerva za novu priliku<\/strong><\/p>\n\n\n\n Likvidnost \u0107e ostati va\u017ean deo upravljanja portfoliom u svetu brzih tehnolo\u0161kih i geopoliti\u010dkih promena.<\/p>\n\n\n\n \u201eSvaki neinvestirani dinar prakti\u010dno je propu\u0161tena \u0161ansa. Me\u0111utim, taj isti dinar omogu\u0107ava vam da brzo reagujete kada prepoznate novu investicionu priliku\u201c, rekao je Popovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Investitori i fondovi zato moraju da prona\u0111u ravnote\u017eu izme\u0111u ulaganja kapitala i zadr\u017eavanja dela likvidnih sredstava.<\/p>\n\n\n\n \u201eSvi treba da rade na stvaranju otpornog portfolija. Dana\u0161njem investitoru stabilnost postaje toliko va\u017ena da \u0107e pre prihvatiti ne\u0161to ni\u017ei prinos nego ve\u0107i rizik\u201c, rekao je Popovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Vasiljevi\u0107: Geopolitika je danas me\u0111u tri najve\u0107a investiciona rizika<\/strong><\/p>\n\n\n\n Ognjen Vasiljevi\u0107 ocenio je da geopoliti\u010dki rizici nisu novi, ali da se kapital danas mnogo br\u017ee povla\u010di iz nestabilnih regiona.<\/p>\n\n\n\n \u201eOno \u0161to se promenilo u prethodnih nekoliko godina jeste brzina kojom se kapital seli iz nestabilnih podru\u010dja u druge regione\u201c, rekao je Vasiljevi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Investitori su tradicionalno u\u010deni da portfolio diversifikuju kroz razli\u010dite klase imovine. Danas takav pristup vi\u0161e nije dovoljan.<\/p>\n\n\n\n \u201eMo\u017eete da imate akcije i obveznice razli\u010ditih kompanija u jednoj zemlji, ali za nekoliko dana sve to mo\u017ee da vredi nula ako nemate odgovaraju\u0107u geopoliti\u010dku diversifikaciju\u201c, upozorio je Vasiljevi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Kao primer naveo je Nvidiju i njenu zavisnost od dobavlja\u010da sa Tajvana. Politi\u010dke tenzije mogu u jednom danu da promene i cenu kompanije i percepciju investitora.<\/p>\n\n\n\n \u201eTakvih primera ima mnogo. Rusija, Ukrajina, kompanije u Nema\u010dkoj, Centralnoj i Isto\u010dnoj Evropi. Svi poznajemo Apple, ali malo ljudi zna koliku izlo\u017eenost ta kompanija ima prema dobavlja\u010dima u razli\u010ditim zemljama Azije\u201c, rekao je Vasiljevi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Nije va\u017eno samo \u0161ta kupujete, ve\u0107 i gde kompanija posluje<\/strong><\/p>\n\n\n\n Investicione analize moraju da uklju\u010de zemlje i regione u kojima posluju kompanije i njihovi klju\u010dni partneri.<\/p>\n\n\n\n \u201eVi\u0161e nisu va\u017ene samo klase imovine. Potrebno je diversifikovati portfolio i prema razli\u010ditim geografskim izvorima\u201c, rekao je Vasiljevi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Dok pojedina tr\u017ei\u0161ta gube kapital zbog nestabilnosti, otvaraju se nove prilike u Jugoisto\u010dnoj Aziji i Latinskoj Americi.<\/p>\n\n\n\n \u201eSvedo\u010dimo negativnim doga\u0111ajima, ali vidimo i nove regione i tr\u017ei\u0161ta koja se otvaraju. Sa njima dolaze nove investicione mogu\u0107nosti\u201c, rekao je Vasiljevi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Geopoliti\u010dki rizik je dugo bio me\u0111u deset tema koje investitori prate, ali je tokom poslednjih godina dobio mnogo ve\u0107u te\u017einu.<\/p>\n\n\n\n \u201eDanas je geopolitika sigurno me\u0111u tri najve\u0107a investiciona rizika\u201c, rekao je Vasiljevi\u0107.<\/p>\n\n\n\n AI nije tehnolo\u0161ko unapre\u0111enje ve\u0107 nova industrijska revolucija<\/strong><\/p>\n\n\n\n Vasiljevi\u0107 ve\u0161ta\u010dku inteligenciju ne vidi kao postepeni tehnolo\u0161ki napredak.<\/p>\n\n\n\n \u201eOvo jeste pandan industrijskoj revoluciji\u201c, rekao je Vasiljevi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Brzina promena ograni\u010dava mogu\u0107nost dugoro\u010dnog prognoziranja. Pouzdano se mo\u017ee govoriti o promenama tokom narednih pet do deset godina, ali ne i o izgledu ekonomije za pola veka.<\/p>\n\n\n\n \u201eMogu da navedem glavne promene koje \u0107e se dogoditi kod dru\u0161tava za upravljanje imovinom i iz ugla investitora u narednih pet ili deset godina. Za narednih 50 godina to je veoma te\u0161ko\u201c, rekao je Vasiljevi\u0107.<\/p>\n\n\n\n On o\u010dekuje promene koje ne\u0107e ostati ograni\u010dene samo na finansijsko tr\u017ei\u0161te.<\/p>\n\n\n\n \u201eBi\u0107e to radikalne promene u svakoj industriji i svakoj sferi dru\u0161tva\u201c, zaklju\u010dio je Vasiljevi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Ve\u0161ta\u010dka inteligencija nije jedina investiciona prilika<\/strong><\/p>\n\n\n\n Jo\u0161ar je upozorio da sna\u017ean fokus na AI ne sme da stvori utisak da je to jedini sektor u koji vredi ulagati.<\/p>\n\n\n\n \u201eMnogo govorimo o ve\u0161ta\u010dkoj inteligenciji i neko bi mogao da stekne utisak da je to jedina investiciona mogu\u0107nost. To nije ta\u010dno\u201c, rekao je Jo\u0161ar.<\/p>\n\n\n\n Triglav Investment upravlja fondovima vrednim oko 2,5 milijardi evra, uz dodatnu milijardu evra direktnih mandata.<\/p>\n\n\n\n \u201eDobre rezultate vidimo i na tr\u017ei\u0161tima u razvoju i u zelenoj tranziciji, uklju\u010duju\u0107i obnovljive izvore energije\u201c, rekao je Jo\u0161ar.<\/p>\n\n\n\n Geopoliti\u010dke promene stvaraju rizike, ali istovremeno otvaraju prostor za ulaganje.<\/p>\n\n\n\n \u201eMnogo toga u svetu nije dobro, ali postoji i veliki broj investicionih prilika. Nisu sve povezane sa ve\u0161ta\u010dkom inteligencijom\u201c, rekao je Jo\u0161ar.<\/p>\n\n\n\n Stojanovi\u0107 se saglasio da je njegov fokus na AI posledica \u010dinjenice da govori iz ugla fonda preduzetni\u010dkog kapitala koji ula\u017ee u mlade tehnolo\u0161ke kompanije.<\/p>\n\n\n\n \u201ePostoji veliki broj drugih finansijskih instrumenata koji nisu ni na koji na\u010din oslonjeni na ve\u0161ta\u010dku inteligenciju, a mogu da donesu jednako dobre, mo\u017eda \u010dak i bolje prinose od fondova preduzetni\u010dkog kapitala\u201c, rekao je Stojanovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Zaklju\u010dak panela bio je da portfolio za naredne generacije ne treba graditi poku\u0161ajem da se precizno pogodi jedna tehnologija ili tr\u017ei\u0161te. Potrebni su \u0161ira diversifikacija, analiza geografskih rizika, disciplina i ulaganje na dovoljno dug rok.<\/p>\n\n\n\n Ve\u0161ta\u010dka inteligencija mo\u017ee da ubrza obradu podataka i pomogne investitorima da se informi\u0161u, ali kona\u010dna odgovornost za odluku ostaje na \u010doveku. U svetu u kojem se kapital za nekoliko dana seli izme\u0111u kontinenata, otpornost portfolija postaje jednako va\u017ena kao o\u010dekivani prinos.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Najve\u0107i izazov uspeha nije kako stvoriti kapital, ve\u0107 kako ga sa\u010duvati i uspe\u0161no preneti onima koji dolaze posle nas. U svetu brzih tehnolo\u0161kih promena i ekonomskih [\u2026]<\/span><\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":784,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[21],"tags":[139],"class_list":["post-783","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-dogadjaji","tag-kapital-u-pokretu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/783","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=783"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/783\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":789,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/783\/revisions\/789"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/784"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=783"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=783"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=783"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}![\"\"](\"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/09\/Marko-Edge-Kapital-U-Pokretu-5-2-1200x800.jpg\")
<\/figure>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/09\/Marko-Edge-Kapital-U-Pokretu-2-1-1200x800.jpg\")
<\/figure>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/09\/Marko-Edge-Kapital-U-Pokretu-7-1-1200x800.jpg\")
<\/figure>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/09\/Marko-Edge-Kapital-U-Pokretu-6-3-1200x800.jpg\")
<\/figure>\n\n\n\n