![\"\"](\"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/09\/5S8A7891-1200x800.jpg\")
<\/figure>\n\n\n\n
U\u010desnici panela slo\u017eili su se da novac koji stoji nije neutralan \u2013 on gubi vrednost, dok nedostatak investicija usporava razvoj na\u0161ih preduze\u0107. <\/p>\n\n\n\n
To je i njihova jjasna poruka jer budu\u0107nost tr\u017ei\u0161ta kapitala u Srbiji vi\u0161e nije apstraktna ekonomska teorija ve\u0107 prakti\u010dni ispit zrelosti za na\u0161 realni sektor.<\/p>\n\n\n\n
Panelisti\u00a0 su jasno pru\u017eili precizan presek stanja i prakti\u010dne alate za svakog preduzetnika i investitora koji \u017eeli da uhvati korak sa modernim finansijskim tokovima.\u00a0Te korake i mogu\u0107e putokaze za njih dali su \u00a0generalni direktor Telekoma Srbija Vladimir Lu\u010di\u0107, finansijski stru\u010dnjak i investitor Ivan Gavanski, izvr\u0161ni direktor dru\u0161tva za upravljanje investicionim fondovima Intesa Invest i predsednik grupacije dru\u0161tava za upravljanje investicionim fondovima u PKS Sr\u0111an Maleti\u0107, osniva\u010d i direktor Orion telekoma Slobodan \u0110inovi\u0107 i direktor Elixir GMBH Matthias Predojevi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Lu\u010di\u0107: Tr\u017ei\u0161te kapitala donosi novac, ali i finansijsku disciplinu<\/strong><\/p>\n\n\n\n Generalni direktor Telekoma Srbija Vladimir Lu\u010di\u0107 rekao je da je kompanija iza\u0161la na me\u0111unarodno tr\u017ei\u0161te kapitala jer doma\u0107e bankarsko tr\u017ei\u0161te nije moglo da obezbedi dovoljno novca za velike investicione cikluse.<\/p>\n\n\n\n \u201eTr\u017ei\u0161te Srbije je, sa stanovi\u0161ta bankarskih kredita, limitirano. Od po\u010detka smo znali da, ako \u017eelimo da prikupimo velika sredstva, moramo da idemo na tr\u017ei\u0161te kapitala\u201c, rekao je Lu\u010di\u0107.<\/p>\n\n\n\n Prema njegovim re\u010dima, izlazak na tr\u017ei\u0161te kapitala kompanijama omogu\u0107ava da na jednom mestu do\u0111u do velikog broja finansijskih investitora.<\/p>\n\n\n\n \u201eSvim firmama bih preporu\u010dio da to urade. Na tr\u017ei\u0161tu kapitala imate sve finansijske investitore na jednom mestu i tako se najlak\u0161e prikuplja veliki novac kada imate veliki investicioni ciklus\u201c, kazao je Lu\u010di\u0107.<\/p>\n\n\n\n Takav na\u010din finansiranja, me\u0111utim, podrazumeva stro\u017ea pravila, redovne provere i vi\u0161i nivo transparentnosti.<\/p>\n\n\n\n \u201eTo zahteva stro\u017eije finansijsko poslovanje, \u0161to je za velike korporacije, posebno dr\u017eavne, proces koji nije jednostavan, ali im istovremeno poma\u017ee. Sama \u010dinjenica da \u0107e sve tri kreditne rejting agencije svake godine proveravati na\u0161 rejting i da imamo ciljeve koje moramo da ostvarimo gura nas da budemo bolji u finansijskim parametrima\u201c, rekao je Lu\u010di\u0107.<\/p>\n\n\n\n Telekom Srbija je, kako je naveo, ove godine dobio vi\u0161i kreditni rejting.<\/p>\n\n\n\n \u201eTo je situacija u kojoj svi dobijaju. Tr\u017ei\u0161te kapitala vam omogu\u0107ava veliki priliv novca, ali vas istovremeno tera da budete finansijski disciplinovaniji\u201c, rekao je Lu\u010di\u0107.<\/p>\n\n\n\n Stro\u017ea berza otvara vrata kvalitetnijim investitorima<\/strong><\/p>\n\n\n\n Telekom Srbija svoje me\u0111unarodne obveznice listirao je na Euronext berzi u Dablinu. Lu\u010di\u0107 smatra da stro\u017ea pravila poslovanja nisu prepreka, ve\u0107 na\u010din da kompanija do\u0111e do ve\u0107eg broja kvalitetnih investitora.<\/p>\n\n\n\n \u201e\u0160to su pravila stro\u017ea, poslovanje transparentnije, a berza ja\u010da, lak\u0161e dolazite do investitora\u201c, rekao je Lu\u010di\u0107.<\/p>\n\n\n\n On je naveo da ne bi imao dilemu ni oko izbora tr\u017ei\u0161ta ukoliko bi u budu\u0107nosti bila doneta odluka o listiranju akcija Telekoma.<\/p>\n\n\n\n \u201eAko bi u jednom trenutku bila doneta odluka da se Telekom, \u010dije akcije imaju dr\u017eava i gra\u0111ani, listira, smatram da bi to trebalo da bude na Londonskoj berzi, zajedno sa Beogradskom berzom\u201c, rekao je Lu\u010di\u0107.<\/p>\n\n\n\n Prema podacima iznetim na panelu, tra\u017enja investitora za Telekomovim obveznicama dostigla je oko 14 milijardi dolara, a u procesu je u\u010destvovalo izme\u0111u 300 i 350 institucionalnih investitora.<\/p>\n\n\n\n Velike dr\u017eavne kompanije mogle bi da prikupe milijarde<\/strong><\/p>\n\n\n\n Da bi jo\u0161 neka doma\u0107a kompanija ponovila primer Telekoma na me\u0111unarodnom tr\u017ei\u0161tu, mora da ima konkretan projekat za koji tra\u017ei novac i da korporativno poslovanje prilagodi zahtevima investitora.<\/p>\n\n\n\n \u201eKompanije moraju da imaju realne projekte za koje su im potrebna sredstva i moraju ozbiljno da se korporativizuju\u201c, rekao je Lu\u010di\u0107.<\/p>\n\n\n\n On smatra da bi velike dr\u017eavne kompanije trebalo manje da se oslanjaju na dr\u017eavu i njene garancije.<\/p>\n\n\n\n \u201eVoleo bih da velike dr\u017eavne kompanije, koje se ponekad previ\u0161e oslanjaju na dr\u017eavu i tra\u017ee dr\u017eavne garancije, krenu na\u0161im putem i iza\u0111u na me\u0111unarodnu berzu, a u budu\u0107nosti i na Beogradsku berzu. To bi ih nateralo da budu finansijski disciplinovanije i da postanu bolje korporacije\u201c, rekao je Lu\u010di\u0107.<\/p>\n\n\n\n Posebno veliki potencijal vidi u kompanijama koje imaju ozbiljne energetske projekte.<\/p>\n\n\n\n \u201ePostoji nekoliko dr\u017eavnih kompanija koje bi, zbog projekata koje imaju, posebno u energetici, bile izuzetno atraktivne na berzama. Mogle bi bez ve\u0107ih problema da prikupe milijarde, umesto da o\u010dekuju da dr\u017eava za njih obezbe\u0111uje novac\u201c, kazao je Lu\u010di\u0107.<\/p>\n\n\n\n Telekom Srbija je intenzivan investicioni ciklus zapo\u010deo u periodu po\u010detka rata u Ukrajini i sna\u017enog rasta kamatnih stopa. Kompanija je kasnijim refinansiranjem uspela da kamatu smanji za 0,5 procentnih poena.<\/p>\n\n\n\n \u201eO\u010dekujemo da kamate padaju. Tada mo\u017eemo dodatno da refinansiramo obaveze, optimizujemo tro\u0161ak i zadr\u017eimo postoje\u0107i nov\u010dani tok za investicije\u201c, objasnio je Lu\u010di\u0107.<\/p>\n\n\n\n Elixir ulo\u017eio oko 500 miliona evra za 12 godina<\/strong><\/p>\n\n\n\n Matthias Predojevi\u0107 predstavio je iskustvo Elixir grupe, prve doma\u0107e kompanije koja je izdala korporativnu obveznicu u okviru programa Ministarstva finansija i Svetske banke.<\/p>\n\n\n\n Elixir grupa je doma\u0107a hemijska kompanija i jedan od \u0161est proizvo\u0111a\u010da fosforne kiseline u Evropi. Kompanija je poslednjih godina razvijala proizvodnju kristalnih, vodorastvorljivih \u0111ubriva namenjenih uzgoju vo\u0107a i povr\u0107a u plastenicima.<\/p>\n\n\n\n \u201eNajvi\u0161e ljudi nas zna kao najve\u0107u hemijsku korporaciju u jugoisto\u010dnoj Evropi. Jedan smo od samo \u0161est proizvo\u0111a\u010da fosforne kiseline u Evropi, a najve\u0107i smo proizvo\u0111a\u010d mineralnih \u0111ubriva na prostoru biv\u0161e Jugoslavije\u201c, rekao je Predojevi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Projekat za koji je Elixir tra\u017eio kapital razvijan je u saradnji sa nema\u010dkom kompanijom K plus S, najve\u0107im proizvo\u0111a\u010dem kalijuma u Evropi, koji ima vi\u0161e od 10.000 zaposlenih i promet od oko \u010detiri milijarde evra.<\/p>\n\n\n\n \u201eKada odr\u017eiv projekat plasirate na finansijsko tr\u017ei\u0161te, otvaraju se razli\u010dite mogu\u0107nosti. Na\u0161 finansijski tim prepoznao je da projekat mo\u017ee da se finansira zelenom obveznicom\u201c, objasnio je Predojevi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Vrednost projekta iznosila je izme\u0111u 35 i 40 miliona evra, a kompanija je imala rok od 12 meseci da obezbedi finansiranje.<\/p>\n\n\n\n \u201eProces je bio dosta kompleksan i druga\u010diji od pristupanja bankarskom kreditu. Bilo je izazovno, ali kod takvih projekata svaki 0,5 odsto zna\u010di\u201c, rekao je Predojevi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Elixir je u procesu anga\u017eovao spoljne finansijske i pravne savetnike, dok je sna\u017ena tra\u017enja pokazala da na doma\u0107em tr\u017ei\u0161tu postoji interesovanje za kvalitetne korporativne obveznice.<\/p>\n\n\n\n \u201ePotra\u017enja je bila mnogo ve\u0107a od ponude. U\u010destvovale su banke, investicioni fondovi, pa \u010dak i fizi\u010dka lica. Program jeste kompleksan, ali uz sna\u017ean finansijski tim i eksterne konsultante mo\u017ee uspe\u0161no da se realizuje\u201c, rekao je Predojevi\u0107.<\/p>\n\n\n\n On je naveo da je Elixir tokom poslednjih 12 godina investirao oko 500 miliona evra i da ima nove razvojne projekte.<\/p>\n\n\n\n \u201eApsolutno preporu\u010dujem i drugim kompanijama koje rastu i \u017eele finansijski da oja\u010daju da razmotre ovakav na\u010din finansiranja. Za nas je bio veoma uspe\u0161an\u201c, rekao je Predojevi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Zelena obveznica nije namenjena samo solarnim panelima<\/strong><\/p>\n\n\n\n Predojevi\u0107 je objasnio da se zeleni finansijski instrumenti ne odnose isklju\u010divo na projekte solarne energije, biomase ili drugih obnovljivih izvora. I energetski intenzivna hemijska industrija mo\u017ee da obezbedi zeleno finansiranje ukoliko smanjuje emisije i potro\u0161nju energije.<\/p>\n\n\n\n \u201eMnogi zeleno finansiranje povezuju samo sa solarnim panelima, obnovljivim izvorima i biomasom, ali i hemija mo\u017ee da bude zelena\u201c, rekao je Predojevi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Elixir je pre nekoliko godina po\u010deo da investira u obnovljive izvore energije, a razvija i projekat solarnog parka.<\/p>\n\n\n\n \u201eU hemiji se na prvi pogled postavlja pitanje kako ona mo\u017ee da bude zelena. Kada pogledate energetsku stranu proizvodnje, klju\u010dno je da budete dekarbonizovani\u201c, naveo je Predojevi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Ovaj zahtev dodatno dobija na zna\u010daju zbog \u010dinjenice da Elixir oko 80 odsto svojih proizvoda plasira u Evropsku uniju i da na njegovu konkurentnost uti\u010de evropski mehanizam prekograni\u010dnog oporezivanja ugljenika, poznat kao CBAM.<\/p>\n\n\n\n \u201eNe bismo mogli da budemo konkurentni da kao kompanija ve\u0107 ne ula\u017eemo u zelenu tranziciju. Fondovi koji podsti\u010du takve projekte veoma su atraktivni za ulaganja koja sada razvijamo, kao i za na\u0161e budu\u0107e projekte\u201c, rekao je Predojevi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Orion telekom razmatra izdavanje korporativnih obveznica<\/strong><\/p>\n\n\n\n Osniva\u010d i direktor Orion telekoma Slobodan \u0110inovi\u0107 potvrdio je da kompanija razmatra izlazak na doma\u0107e tr\u017ei\u0161te korporativnih obveznica.<\/p>\n\n\n\n \u201eKuloari su obi\u010dno u pravu. Mo\u017eda \u0107emo biti slede\u0107i izdavalac, a sigurno \u0107emo biti me\u0111u narednima\u201c, rekao je \u0110inovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Orion telekom nedavno je dobio kreditni rejting, \u010dime je uklonjena jedna od prepreka za emisiju obveznica.<\/p>\n\n\n\n \u201eSada poku\u0161avamo da defini\u0161emo obim emisije i \u0161ta \u0107emo najpre finansirati, jer projekata ima veoma mnogo\u201c, objasnio je \u0110inovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Kompanija ve\u0107 ima iskustvo sa slo\u017eenim investicionim strukturama. Orion je jo\u0161 2009. godine, kada je imao prihod od samo \u010detiri miliona evra, nakon dve godine pregovora uspeo da privu\u010de 22,5 miliona evra kapitala.<\/p>\n\n\n\n \u201eTada ni\u0161ta nismo znali o tome, nismo znali ni \u0161ta je EBITDA, niti smo vodili metrike koje bi nas u\u010dinile interesantnim investitorima. Ali nijedna banka tada nije mogla da investira u nas i bez tog kapitala ne bismo mogli da uradimo ono \u0161to smo \u017eeleli\u201c, rekao je \u0110inovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Jedna od klju\u010dnih posledica tog procesa bila je korporativna transformacija kompanije.<\/p>\n\n\n\n \u201eTr\u017ei\u0161te kapitala vas tera da poslovanje u\u010dinite transparentnijim i da se uvedete u standarde koje investitori prepoznaju. Prakti\u010dno radite isti posao kao da izlazite na berzu\u201c, naveo je \u0110inovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Kompanija je formirala upravlja\u010dke strukture, uvela korporativno upravljanje i po\u010dela detaljnije da prati finansijske rezultate.<\/p>\n\n\n\n \u201eDanas imamo upravlja\u010dke finansijske izve\u0161taje na dnevnom nivou. Svakog dana znamo \u0161ta se dogodilo prethodnog dana i mo\u017eemo odmah da reagujemo. To nam u poslu mnogo poma\u017ee\u201c, rekao je \u0110inovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Jedan megavat infrastrukture za AI ko\u0161ta 150 miliona evra<\/strong><\/p>\n\n\n\n Orion telekom danas je usmeren na poslovanje sa kompanijama, centre podataka i infrastrukturu za ve\u0161ta\u010dku inteligenciju. Veli\u010dina potrebnih ulaganja prevazilazi mogu\u0107nosti pojedina\u010dnih doma\u0107ih banaka.<\/p>\n\n\n\n \u201eAmbicije su nam velike. Jedan megavat infrastrukture za ve\u0161ta\u010dku inteligenciju ko\u0161ta 150 miliona evra. Srpske banke takvu investiciju ne mogu pojedina\u010dno da podr\u017ee. Mogu eventualno kao konzorcijum da finansiraju jedan deo, ali nama su potrebni diversifikovani izvori finansiranja\u201c, rekao je \u0110inovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Primeri Telekoma Srbija na me\u0111unarodnom tr\u017ei\u0161tu i Elixira na doma\u0107em tr\u017ei\u0161tu pove\u0107avaju kredibilitet ostalih srpskih kompanija pred stranim investitorima.<\/p>\n\n\n\n \u201eKada danas razgovaramo sa Bank of America, tamo ve\u0107 znaju za Srbiju. Telekom je u tome uradio veoma mnogo. Izdavanje Elixirove obveznice tako\u0111e nam daje kredibilitet\u201c, rekao je \u0110inovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n On je ocenio da je tr\u017ei\u0161te kapitala Orionu sada potrebnije nego ranije.<\/p>\n\n\n\n \u201eNivo investicija koji nam je potreban vi\u0161e ne mo\u017eemo da obezbedimo kroz modele koje smo do sada koristili\u201c, naveo je \u0110inovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Korporatizacija ipak ne bi smela da dovede do preterane birokratizacije kompanije.<\/p>\n\n\n\n \u201eKorporatizovali smo se mnogo, mo\u017eda i previ\u0161e. Stalno govorim kolegama da zbog toga ne smemo da se birokratizujemo. I dalje moramo brzo da donosimo odluke\u201c, rekao je \u0110inovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Investicionim fondovima gra\u0111ani poverili 2,4 milijarde evra<\/strong><\/p>\n\n\n\n Sr\u0111an Maleti\u0107 rekao je da investicioni fondovi ve\u0107 godinama predstavljaju najdinami\u010dniji deo finansijskog sistema u Srbiji.<\/p>\n\n\n\n \u201eIndustrija je veoma ponosna na \u010dinjenicu da godinama bele\u017eimo visoke stope rasta. To je rezultat ulaganja u poverenje i rad sa klijentima, ali i regulatornog okvira koji je podr\u017eavaju\u0107i i u najve\u0107oj meri uskla\u0111en sa pravilima Evropske unije\u201c, rekao je Maleti\u0107.<\/p>\n\n\n\n Prema poslednjim podacima koje je izneo, ukupna imovina doma\u0107e industrije investicionih fondova prema\u0161ila je 2,4 milijarde evra.<\/p>\n\n\n\n \u201eIntesa Invest nedavno je pre\u0161la prvu milijardu evra imovine pod upravljanjem i nastavljamo dalje\u201c, rekao je Maleti\u0107.<\/p>\n\n\n\n Ipak, gotovo 80 odsto novca nalazi se u fondovima o\u010duvanja vrednosti, odnosno nov\u010danim fondovima.<\/p>\n\n\n\n \u201eTo nisu fondovi koji investitorima na dugi rok mogu da donesu zadovoljavaju\u0107e prinose. Oni pre svega slu\u017ee za upravljanje teku\u0107om likvidno\u0161\u0107u\u201c, objasnio je Maleti\u0107.<\/p>\n\n\n\n Zbog toga je potrebno da ulaga\u010di produ\u017ee svoj investicioni horizont i deo novca usmere prema dugoro\u010dnijim instrumentima.<\/p>\n\n\n\n \u201eMoramo da ohrabrimo klijente da razmi\u0161ljaju dugoro\u010dnije i da ula\u017eu u finansijske instrumente i fondove koji imaju du\u017ei investicioni horizont\u201c, rekao je Maleti\u0107.<\/p>\n\n\n\n Novac na teku\u0107em ra\u010dunu je sportista koji celu karijeru sedi na klupi<\/strong><\/p>\n\n\n\n Maleti\u0107 je neaktivni kapital gra\u0111ana uporedio sa talentovanim sportistom koji nikada nije dobio priliku da poka\u017ee svoje mogu\u0107nosti.<\/p>\n\n\n\n \u201eNovac koji stoji na teku\u0107em ra\u010dunu, a nije potreban za teku\u0107e obaveze, jeste kao fenomenalan sportista sa velikim sposobnostima koji je celu karijeru proveo na klupi. Nikada nije upotrebio svoj kapacitet i potencijal da ne\u0161to ostvari\u201c, rekao je Maleti\u0107.<\/p>\n\n\n\n Jedna od glavnih prepreka za ulaganje i dalje je percepcija gra\u0111ana da investicioni fondovi predstavljaju neku vrstu kla\u0111enja.<\/p>\n\n\n\n \u201eKada govorimo o investicionim fondovima, i dalje postoji percepcija rizika, kladionice i neizvesnosti. Zbog toga su nam potrebni finansijska pismenost i finansijsko osna\u017eivanje gra\u0111ana\u201c, rekao je Maleti\u0107.<\/p>\n\n\n\n On smatra da pojedina\u010dne kampanje fondova, regulatora i Ministarstva finansija nisu dovoljne i da finansijsko obrazovanje mora da u\u0111e u \u0161kole.<\/p>\n\n\n\n \u201eNe smemo da dozvolimo da deca iza\u0111u iz srednje \u0161kole, a da ne znaju \u0161ta su kamata, prinos, odnos prinosa i rizika, anuitet i inflacija. U\u010de mnogo potrebnih, ali i manje potrebnih informacija, a ne znaju ono \u0161to \u0107e im biti neophodno tokom \u017eivota\u201c, rekao je Maleti\u0107.<\/p>\n\n\n\n Pored obrazovanja, dugoro\u010dna ulaganja trebalo bi podsta\u0107i i kroz poresku politiku.<\/p>\n\n\n\n \u201eNedostaje nam podsticaj regulative, pre svega poreske regulative, koji bi dodatno osna\u017eio dugoro\u010dna ulaganja\u201c, rekao je Maleti\u0107.<\/p>\n\n\n\n Fondovi mogu da stvore tra\u017enju za doma\u0107im akcijama i obveznicama<\/strong><\/p>\n\n\n\n Investicioni fondovi mogu da postanu ozbiljan izvor tra\u017enje za doma\u0107im korporativnim obveznicama i akcijama, ali pod uslovom da tr\u017ei\u0161te ponudi dovoljno kvalitetnih i likvidnih instrumenata.<\/p>\n\n\n\n \u201eInvesticioni fondovi definitivno mogu da budu ozbiljan generator tra\u017enje. Preduslov je da imamo dovoljan broj kvalitetnih finansijskih instrumenata i da ti instrumenti budu likvidni\u201c, rekao je Maleti\u0107.<\/p>\n\n\n\n Dodatni problem je nepodudaranje izme\u0111u kratkoro\u010dnih potreba sada\u0161njih ulaga\u010da i du\u017eeg roka dospe\u0107a korporativnih obveznica.<\/p>\n\n\n\n \u201eKe\u0161 fondovi su namenjeni kratkoro\u010dnim ulaga\u010dima, dok korporativne obveznice obi\u010dno dospevaju za tri do pet godina. Tu postoji odre\u0111eni nesklad i zato moramo postepeno da produ\u017eimo investicioni horizont doma\u0107ih ulaga\u010da\u201c, objasnio je Maleti\u0107.<\/p>\n\n\n\n On je naveo da fondovi vi\u0161e nisu samo potencijalni, ve\u0107 postoje\u0107i izvor tra\u017enje.<\/p>\n\n\n\n \u201eInvesticioni fondovi su ve\u0107 postali ozbiljan generator tra\u017enje i predstavljaju jedini segment tr\u017ei\u0161ta kapitala koji je u konstantnom rastu\u201c, rekao je Maleti\u0107.<\/p>\n\n\n\n Njegov cilj je da imovina doma\u0107e industrije investicionih fondova do naredne godine dostigne tri milijarde evra.<\/p>\n\n\n\n \u201eVoleo bih da se slede\u0107e godine ponovo na\u0111emo ovde, da industrija investicionih fondova dostigne tri milijarde evra, da imamo Telekom i jo\u0161 neke kompanije na Beogradskoj berzi i da nova \u0161kolska godina po\u010dne sa finansijskom edukacijom u \u0161kolskom sistemu\u201c, rekao je Maleti\u0107.<\/p>\n\n\n\n Gavanski: Beogradska berza mora da tra\u017ei kompanije, a ne da ih \u010deka<\/strong><\/p>\n\n\n\n Finansijski stru\u010dnjak i investitor Ivan Gavanski ocenio je da nedostatak likvidnosti nije problem samo Beogradske berze, ve\u0107 i tr\u017ei\u0161ta u Sofiji, Bukure\u0161tu, Budimpe\u0161ti, Var\u0161avi, Frankfurtu i Londonu.<\/p>\n\n\n\n Klju\u010dna razlika je u tome \u0161to velike berze aktivno tra\u017ee kompanije koje mogu da privuku na svoje tr\u017ei\u0161te.<\/p>\n\n\n\n \u201eLondonska berza ima prodajni tim koji promovi\u0161e tr\u017ei\u0161te i identifikuje kompanije kojima su potrebni vlasni\u010dki ili du\u017eni\u010dki kapital. Imaju predstavni\u0161tva u Parizu, Milanu i Singapuru, skautuju kompanije i edukuju ih\u201c, rekao je Gavanski.<\/p>\n\n\n\n Sli\u010dan model, prema njegovom mi\u0161ljenju, treba da primeni i Beogradska berza.<\/p>\n\n\n\n \u201eBeogradska berza bi na lokalnom tr\u017ei\u0161tu trebalo da radi aktivnu promociju i pronala\u017eenje kompanija, kako bismo postali regionalni lider i kapija Zapadnog Balkana\u201c, rekao je Gavanski.<\/p>\n\n\n\n Predlo\u017eio je formiranje tima od deset do 15 ljudi koji bi aktivno tra\u017eio potencijalne emitente u Srbiji i regionu.<\/p>\n\n\n\n \u201eTaj tim treba da prevrne svaki kamen, od Tirane do Skoplja, i da tra\u017ei kompanije kojima je potreban kapital\u201c, kazao je Gavanski.<\/p>\n\n\n\n Srbija, prema njegovoj oceni, ne mora da ima najve\u0107e tr\u017ei\u0161te, ali mo\u017ee da postane regionalni finansijski centar.<\/p>\n\n\n\n \u201eNe moramo da budemo najve\u0107i, ali treba da budemo centar i kapija regiona\u201c, rekao je Gavanski.<\/p>\n\n\n\n Kapital kojim upravljamo u Beogradu treba vra\u0107ati u doma\u0107u privredu<\/strong><\/p>\n\n\n\n Gavanski je naglasio da je va\u017eno \u0161to se upravljanje portfolijima doma\u0107ih investicionih fondova obavlja u Srbiji.<\/p>\n\n\n\n \u201eNajbitnije je da se kapital kojim se upravlja zaista vodi iz Beograda i da odavde imamo pristup najlikvidnijim svetskim tr\u017ei\u0161tima. Tako zadr\u017eavamo znanje, stvaramo novu kulturu i infrastrukturu i razvijamo doma\u0107e stru\u010dnjake\u201c, rekao je Gavanski.<\/p>\n\n\n\n Istovremeno, zbog nedostatka doma\u0107ih finansijskih instrumenata, veliki deo kapitala ula\u017ee se van Srbije.<\/p>\n\n\n\n \u201eOdli\u010dno je \u0161to na\u0161i investitori preko banaka i dru\u0161tava za upravljanje mogu da ula\u017eu u inostranstvu, ali moramo da stvorimo tok kojim \u0107e se kapital vra\u0107ati u zemlju\u201c, rekao je Gavanski.<\/p>\n\n\n\n Beogradska berza i ostali u\u010desnici na tr\u017ei\u0161tu trebalo bi direktno da prilaze vlasnicima kompanija i nude im pomo\u0107 u pronala\u017eenju odgovaraju\u0107e strukture finansiranja.<\/p>\n\n\n\n \u201eBerza mora agresivno da promovi\u0161e projekte i da prilazi vlasnicima kompanija sa pitanjem gde mo\u017ee da im pomogne u strukturi kapitala, kroz dug ili kroz vlasni\u010dko ulaganje\u201c, rekao je Gavanski.<\/p>\n\n\n\n Prema njegovim re\u010dima, postoji velika nepovezanost izme\u0111u kompanija kojima je potreban kapital i savetnika koji poznaju finansijsko tr\u017ei\u0161te.<\/p>\n\n\n\n \u201eNeko mora da ode i u \u0160abac i u druga mesta, da prona\u0111e gde postoji kvalitetan posao i gde je kompaniji zaista potrebna pomo\u0107 u strukturi kapitala\u201c, rekao je Gavanski.<\/p>\n\n\n\n Kao naredni korak razvoja naveo je mogu\u0107nost da Beograd, Novi Sad i Ni\u0161 izdaju municipalne obveznice u dinarima.<\/p>\n\n\n\n Tokenizacija nije pre\u010dica ako nema kvalitetnih kompanija<\/strong><\/p>\n\n\n\n Govore\u0107i o digitalizaciji tr\u017ei\u0161ta, Gavanski je ocenio da blok\u010dejn i tokenizacija imaju budu\u0107nost, ali da Srbija njima ne mo\u017ee da nadoknadi nedostatak kvalitetnih emitenata.<\/p>\n\n\n\n \u201eTreba da u\u0111emo u digitalizaciju i postepeno u tokenizaciju, ali ne treba tokenizovati sve. Ne treba \u017euriti. Potrebni su regulacija i kontrola\u201c, rekao je Gavanski.<\/p>\n\n\n\n Posebno je upozorio na visokorizi\u010dne kriptovalute i tokene iza kojih ne postoji pokri\u0107e.<\/p>\n\n\n\n \u201eMoramo da odvojimo krajnje \u0161pekulativni deo, koji mo\u017ee da bude veoma toksi\u010dan, od finansijskih instrumenata koji imaju stvarno pokri\u0107e\u201c, kazao je Gavanski.<\/p>\n\n\n\n Digitalni dinar mogao bi da bude razmatran u budu\u0107nosti, ali je Srbija, prema njegovoj oceni, jo\u0161 daleko od takvog koraka.<\/p>\n\n\n\n \u201eTehnolo\u0161ko re\u0161enje sigurno mo\u017eemo da prona\u0111emo, ali ne postoji pre\u010dica. I dalje nam nedostaje dovoljan broj kvalitetnih emitenata koji bi privukli investitore\u201c, rekao je Gavanski.<\/p>\n\n\n\n Ve\u0161ta\u010dka inteligencija odredi\u0107e koliko \u0107e kompanije vredeti<\/strong><\/p>\n\n\n\n U zavr\u0161nom delu panela u\u010desnici su izneli kratke predloge za razvoj doma\u0107eg tr\u017ei\u0161ta kapitala.<\/p>\n\n\n\n Gavanski je ocenio da Srbija mora da prihvati kratkoro\u010dne tro\u0161kove kako bi ostvarila dugoro\u010dnu korist.<\/p>\n\n\n\n \u201eMoramo da budemo dugoro\u010dno \u0161krti i da prihvatimo kratkoro\u010dni bol zarad dugoro\u010dnog dobitka. Tr\u017ei\u0161te kapitala bilo je \u017ertva privatizacije i postalo je krajnje \u0161pekulativno, ali se postepeno vra\u0107a na normalan kolosek. U narednih pet do sedam godina mo\u017ee potpuno da o\u017eivi\u201c, rekao je Gavanski.<\/p>\n\n\n\n Lu\u010di\u0107 je kao presudan faktor za vrednost kompanija u narednih pet godina izdvojio ve\u0161ta\u010dku inteligenciju.<\/p>\n\n\n\n \u201eKoliko \u0107e kompanije vredeti i koliko kapitala \u0107e mo\u0107i da privuku zavisi\u0107e od njihove sposobnosti da primene ve\u0161ta\u010dku inteligenciju i da u to ubede investitore\u201c, rekao je Lu\u010di\u0107.<\/p>\n\n\n\n On je naveo da su strani investitori ve\u0107 tokom poslednje emisije Telekomovih obveznica postavljali pitanja o primeni ve\u0161ta\u010dke inteligencije.<\/p>\n\n\n\n \u201eKompanije koje u narednih pet godina ne budu aktivno primenjivale ve\u0161ta\u010dku inteligenciju ne\u0107e mo\u0107i da privuku investitore. One koje budu mogle da je primene vre\u0434\u0435\u0107e vi\u0161e nego \u0161to sada mogu da zamisle\u201c, rekao je Lu\u010di\u0107.<\/p>\n\n\n\n \u0110inovi\u0107 je zavr\u0161nu preporuku sa\u017eeo u poruku da kompanije treba da investiraju u ve\u0161ta\u010dku inteligenciju, dok je Maleti\u0107 rekao da \u201edugoro\u010dno ne postoji uspe\u0161na ekonomija bez razvijenog tr\u017ei\u0161ta kapitala\u201c.<\/p>\n\n\n\n Predojevi\u0107 je ocenio da razvoj tr\u017ei\u0161ta zavisi od ravnote\u017ee ponude i tra\u017enje i sposobnosti doma\u0107ih kompanija da konkretnim rezultatima steknu poverenje investitora.<\/p>\n\n\n\n \u201eSrbija je pro\u0161la kroz odre\u0111eni period, ali postoji veliki potencijal. Ako se kompanije svojim radom doka\u017eu, tr\u017ei\u0161te kapitala \u0107e to prepoznati i zajedno \u0107e rasti\u201c, zaklju\u010dio je Predojevi\u0107.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" U prepunom Sava Centru nastavljena je debata na prvoj velikoj konferenciji \u201eKapital u pokretu\u201c, koja je na jednom mestu okupila vode\u0107e doma\u0107e i regionalne investitore, bankare, [\u2026]<\/span><\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":757,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[21],"tags":[],"class_list":["post-756","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-dogadjaji"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/756","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=756"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/756\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":765,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/756\/revisions\/765"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/757"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=756"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=756"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=756"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}![\"\"](\"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/09\/5S8A7885-1200x800.jpg\")
<\/figure>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/09\/5S8A7924-1200x800.jpg\")
<\/figure>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/09\/5S8A7940-1200x800.jpg\")
<\/figure>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/09\/5S8A7948-1200x800.jpg\")
<\/figure>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/09\/5S8A8011-1200x800.jpg\")
<\/figure>\n\n\n\n