![\"\"](\"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/09\/Marko-Edge-Kapital-U-Pokretu-3-1200x800.jpg\")
<\/figure>\n\n\n\nKapital koji se prenosi generacijama<\/strong><\/p>\n\n\n\n U\u010desnici su na po\u010detku panela poku\u0161ali da u jednoj re\u010denici defini\u0161u dugove\u010dnost kapitala.<\/p>\n\n\n\n Lazo Ostoji\u0107 rekao je da je re\u010d o kapitalu koji godinama radi za onoga ko ga je investirao.<\/p>\n\n\n\n \u201eNe dugoro\u010dnost, nego ba\u0161 dugove\u010dnost. Da kapital radi za vas godinama unapred, u smislu pasivnih primanja i da mo\u017eete da ra\u010dunate na ta ulo\u017eena sredstva u budu\u0107nosti\u201c, rekao je Ostoji\u0107.<\/p>\n\n\n\n Za Marka Jankovi\u0107a dugove\u010dan kapital je \u201ekapital koji se prenosi sa generacije na generaciju\u201c, dok je Stanislava Petkovi\u0107 ocenila da je to kapital \u201ekoji se prenosi na generacije i koji se konstantno uve\u0107ava i dopunjuje\u201c.<\/p>\n\n\n\n Dr Una Sikimi\u0107 ukazala je na potrebu da investitori ne donose odluke samo na osnovu kratkoro\u010dnih promena na tr\u017ei\u0161tu.<\/p>\n\n\n\n \u201eDugove\u010dnost kapitala podrazumeva razumevanje da je volatilnost kratkoro\u010dna kategorija, a da dugoro\u010dni horizont zahteva znanje i kontinuitet promi\u0161ljanja\u201c, rekla je Sikimi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Profesor Velimir Luki\u0107 dugove\u010dan kapital opisao je kao novac koji investitoru ne\u0107e biti potreban narednih nekoliko decenija.<\/p>\n\n\n\n \u201eTo je kapital koji ne\u0107ete videti narednih 20 ili 30 godina, a koji \u0107e biti investiran tako da sa\u010duva i uve\u0107ava svoju vrednost\u201c, rekao je Luki\u0107.<\/p>\n\n\n\n Investicione prilike ne prate rast broja institucija<\/strong><\/p>\n\n\n\n Govore\u0107i o trenutnom stanju na doma\u0107em tr\u017ei\u0161tu kapitala, Luki\u0107 je ocenio da Srbija ima sve ve\u0107i broj finansijskih institucija i u\u010desnika na tr\u017ei\u0161tu, ali da broj investicionih prilika jo\u0161 ne prati taj ritam.<\/p>\n\n\n\n \u201eMi imamo proliferaciju finansijskih institucija u na\u0161oj zemlji i one se naj\u010de\u0161\u0107e razvijaju pod okriljem konvencionalnog finansijskog sistema. Dobijamo, posebno na tr\u017ei\u0161tu kapitala, nove u\u010desnike, ali tempo investicionih prilika ne prati taj ritam\u201c, rekao je Luki\u0107.<\/p>\n\n\n\n Prema njegovim re\u010dima, taj tempo po\u010dinje da se ubrzava, izme\u0111u ostalog i zahvaljuju\u0107i dobijanju investicionog rejtinga, koji je Srbiju u\u010dinio vidljivijom doma\u0107im, regionalnim i me\u0111unarodnim investitorima.<\/p>\n\n\n\n Ipak, kapital koji postoji u Srbiji jo\u0161 nije dovoljno usmeren na vi\u0161edecenijska ulaganja.<\/p>\n\n\n\n \u201eJo\u0161 nemamo konstrukciju koja \u0107e nam pomo\u0107i da se odreknemo novca na decenije, a da ne razmi\u0161ljamo o tome da li \u0107e taj novac biti na pravom mestu i da li \u0107e biti u sistemu koji funkcioni\u0161e\u201c, kazao je Luki\u0107.<\/p>\n\n\n\n Investicioni rejting je, prema njegovoj oceni, ve\u0107 doneo konkretne promene.<\/p>\n\n\n\n \u201ePosle investicionog rejtinga dobili smo prve korporativne zelene obveznice, finansijske institucije su iza\u0161le na tr\u017ei\u0161te kapitala i uspeli smo da privu\u010demo interesovanje drugih kompanija u zemlji\u201c, naveo je Luki\u0107.<\/p>\n\n\n\n On o\u010dekuje da se kapital u narednom periodu ne\u0107e usmeravati samo prema odre\u0111enim kompanijama, ve\u0107 prema kvalitetnim projektima.<\/p>\n\n\n\n \u201eKada kapital bude razmi\u0161ljao gde da se investira, pitanje vi\u0161e ne\u0107e biti samo da li \u0107e to biti neka kompanija, ve\u0107 da li \u0107e to biti dobar projekat. Kompanije koje imaju dobre projekte, posebno industrijske kompanije, kao i one koje razvijaju ekolo\u0161ke projekte i primenjuju ESG koncept, imaju najvi\u0161e perspektive da uspeju na na\u0161em tr\u017ei\u0161tu\u201c, rekao je Luki\u0107.<\/p>\n\n\n\n Kompanije moraju da \u017eele da budu na berzi<\/strong><\/p>\n\n\n\n Izvr\u0161ni direktor Beogradske berze Lazo Ostoji\u0107 ocenio je da je Srbija propustila priliku koju je imala po\u010detkom dvehiljaditih godina, kada je na berzi bio veliki broj kompanija.<\/p>\n\n\n\n \u201eMali akcionari tada su bili prili\u010dno needukovani i nisu znali kako da upravljaju svojom imovinom. I dalje postoje ostaci kompanija koje su kroz privatizaciju prakti\u010dno bile primorane da budu na berzi, pa je trgovanje dominantno usmereno na konsolidaciju njihovog vlasni\u0161tva\u201c, rekao je Ostoji\u0107.<\/p>\n\n\n\n Promena, kako je naveo, po\u010dinje od odnosa vlasnika i uprava kompanija prema berzi.<\/p>\n\n\n\n \u201eNedostaje svest kompanija da na berzi ne treba da mora\u0161 da bude\u0161, nego da \u017eeli\u0161 da bude\u0161. Potrebno je da razumeju \u010demu berza slu\u017ei, za\u0161to je to mesto na kojem treba da se kotiraju i ponude svoje razvojne prilike drugim ulaga\u010dima\u201c, rekao je Ostoji\u0107.<\/p>\n\n\n\n Prvi korak za kompanije mo\u017ee da bude izdavanje korporativnih obveznica, jer im omogu\u0107ava da prikupe kapital bez odricanja od vlasni\u0161tva.<\/p>\n\n\n\n \u201eDoneli smo odluku da prvi korak bude da kompanije kroz zadu\u017eivanje i prikupljanje kapitala u\u0111u na berzu, a da se ne odri\u010du svog vlasni\u0161tva. Na taj na\u010din mogu da shvate \u0161ta berza zna\u010di za njih, uklju\u010duju\u0107i transparentnost i korporativno upravljanje\u201c, objasnio je Ostoji\u0107.<\/p>\n\n\n\n Prema njegovim re\u010dima, kompanije koje su izdale korporativne obveznice ve\u0107 razmi\u0161ljaju i o narednom koraku.<\/p>\n\n\n\n \u201eRazgovarao sam sa kompanijama koje su se u me\u0111uvremenu listirale sa svojim korporativnim obveznicama. One ve\u0107 razmi\u0161ljaju o tome da uklju\u010de i svoje akcije i ponude vlasni\u010dki udeo na berzi\u201c, rekao je Ostoji\u0107.<\/p>\n\n\n\n Jedna od prepreka za izlazak kompanija na berzu bila je nedovoljna informisanost, ali i odsustvo velikog primera koji bi drugi mogli da slede.<\/p>\n\n\n\n \u201eVeliki broj kompanija \u010deka da neko prvi krene tim putem. U razgovoru sa njima vidim da zainteresovanost postoji\u201c, kazao je Ostoji\u0107.<\/p>\n\n\n\n Dodatni podsticaj mogao bi da do\u0111e iz \u010dinjenice da bankarski krediti vi\u0161e nisu dovoljni za finansiranje svih razvojnih ambicija doma\u0107ih kompanija.<\/p>\n\n\n\n \u201eMakroekonomska situacija i razvoj mnogih kompanija doveli su ih do toga da dalji rast vi\u0161e ne mogu da oslone samo na banke. Dotakle su zid iznad kojeg ne mogu da pre\u0111u jer banke imaju svoja ograni\u010denja. Budu\u0107i razvoj mora\u0107e da finansiraju i na alternativne na\u010dine, a to \u0107e ih sigurno usmeriti prema tr\u017ei\u0161tu kapitala\u201c, rekao je Ostoji\u0107.<\/p>\n\n\n\n Propisi Srbije prakti\u010dno uskla\u0111eni sa pravilima Evropske unije<\/strong><\/p>\n\n\n\n Predsednik Komisije za hartije od vrednosti Marko Jankovi\u0107 rekao je da je za dugove\u010dnost kapitala presudno poverenje investitora u tr\u017ei\u0161te i institucije koje ga kontroli\u0161u.<\/p>\n\n\n\n \u201eKada investiraju novac na dugi vremenski period, investitori ne treba stalno da razmi\u0161ljaju o tome da li \u0107e taj novac sa\u010duvati vrednost i da li \u0107e njime biti upravljano profesionalno\u201c, rekao je Jankovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Veliki deo posla u prethodnom periodu bio je usmeren na stvaranje onoga \u0161to je Jankovi\u0107 nazvao \u201einfrastrukturom poverenja\u201c.<\/p>\n\n\n\n \u201eTo je regulatorni okvir koji posrednicima na tr\u017ei\u0161tu, investitorima i kompanijama koje aktivno tra\u017ee investitore omogu\u0107ava da budu sigurni da \u0107e u dugom roku imati adekvatnu za\u0161titu svojih prava\u201c, objasnio je Jankovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Prema njegovim re\u010dima, regulatorni okvir Srbije sada je prakti\u010dno u potpunosti uskla\u0111en sa evropskim direktivama.<\/p>\n\n\n\n \u201ePoslednja runda usagla\u0161avanja, u koju smo u\u0161li ove godine, iz na\u0161e perspektive je zavr\u0161ena. Evropska komisija trenutno razmatra predloge i nakon njenog zelenog svetla ta zakonska re\u0161enja \u0107e biti usvojena\u201c, rekao je Jankovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n To bi trebalo da ukloni regulatorne razlike sa kojima se investitori i kompanije suo\u010davaju prilikom izbora tr\u017ei\u0161ta.<\/p>\n\n\n\n \u201eOd tog trenutka prakti\u010dno ne\u0107e biti razlike ni za investitore ni za kompanije u odnosu na to da li posluju na srpskom tr\u017ei\u0161tu ili na tr\u017ei\u0161tu neke zemlje Evropske unije\u201c, naveo je Jankovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n On je dodao da Srbija sada ima dovoljno razvijene institucije tr\u017ei\u0161ta kapitala i kapacitete za nadzor tr\u017ei\u0161nih aktivnosti.<\/p>\n\n\n\n \u201eTo je bio neophodan prvi korak za sve \u0161to \u0107e uslediti, jer bez te infrastrukture ni\u0161ta \u0161to bi se kasnije dogodilo ne bi imalo dugove\u010dnost\u201c, rekao je Jankovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Regulatorni okvir, kako je naveo, jednak je za doma\u0107e i strane investitore. Njegov razvoj i dobijanje investicionog rejtinga me\u0111usobno su povezani.<\/p>\n\n\n\n \u201eBez adekvatne regulatorne infrastrukture nema ni investicionog kreditnog rejtinga. Drago mi je \u0161to su rejting agencije prepoznale ono \u0161to je ura\u0111eno u prethodnom periodu i siguran sam da \u0107e se na\u0161 kreditni rejting dalje pobolj\u0161avati\u201c, rekao je Jankovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Gra\u0111ani tra\u017ee vi\u0161e od \u0161tednje i nekretnina<\/strong><\/p>\n\n\n\n Generalna direktorka Vista Rica Stanislava Petkovi\u0107 rast investicionih fondova povezuje sa razvojem finansijske pismenosti i ve\u0107im interesovanjem gra\u0111ana za ulaganje.<\/p>\n\n\n\n \u201eSve vi\u0161e gra\u0111ana poku\u0161ava i \u017eeli da razume kompleksnije investicione proizvode, uklju\u010duju\u0107i proizvode listirane na doma\u0107em i inostranim tr\u017ei\u0161tima. Sve je vi\u0161e investitora koji ne investiraju samo u Srbiji, ve\u0107 i u inostranstvu, i \u017eele da vide \u0161ta doma\u0107e tr\u017ei\u0161te mo\u017ee da im ponudi\u201c, rekla je Petkovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Ona je navela da raste interesovanje za razli\u010dite vrste fondova, posebno za alternativne investicione fondove.<\/p>\n\n\n\n \u201eNajbitnije je razgovarati o svim investicionim proizvodima, ukazivati na rizike koje nose i objasniti \u0161ta zna\u010di profesionalno upravljanje portfoliom i novcem investitora. Potrebno je razumeti \u0161ta zna\u010di kada to za vas radi dru\u0161tvo za upravljanje, a \u0161ta kada investirate sami i koji su tro\u0161kovi\u201c, rekla je Petkovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Rast fondova, kako je ocenila, nije samo posledica boljeg razumevanja finansijskog tr\u017ei\u0161ta, ve\u0107 i potrebe gra\u0111ana da svoj kapital usmere izvan tradicionalnih oblika \u010duvanja novca.<\/p>\n\n\n\n \u201eVidi se da postoji potreba gra\u0111ana da zaista investiraju svoj kapital, a ne samo da ga dr\u017ee kroz \u0161tednju i kupovinu nekretnina, kao dva tradicionalna oblika \u0161tednje\u201c, rekla je Petkovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Izbor fonda, me\u0111utim, mora da po\u010dne od potreba i mogu\u0107nosti pojedina\u010dnog investitora.<\/p>\n\n\n\n \u201eInvestitor treba da odlu\u010di koji nivo rizika je za njega prihvatljiv, na koji period \u017eeli da investira, koliki prinos o\u010dekuje, da li \u0107e investirati jednokratno i da li mu je deo novca potreban za kratkoro\u010dnu likvidnost. U skladu sa tim treba da izabere fond koji mu odgovara\u201c, objasnila je Petkovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Tek nakon definisanja tih ciljeva dolazi uloga dru\u0161tva za upravljanje.<\/p>\n\n\n\n \u201eU skladu sa profilom fonda zavisi u \u0161ta \u0107e novac biti investiran. Nama je na prvom mestu interes investitora, pa vrlo kontrolisano i sa velikom dozom opreza prema riziku biramo investicione prilike koje bi trebalo da uve\u0107aju kapital\u201c, rekla je Petkovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Kapital postoji, ali je bankarski kredit jo\u0161 jednostavniji put<\/strong><\/p>\n\n\n\n Predsednica Izvr\u0161nog odbora ALTA banke dr Una Sikimi\u0107 ocenila je da razvoj finansijske pismenosti pokazuje zrelost finansijskog sistema, ali i da izbor investicionog portfolija mora da bude prilago\u0111en doma\u0107oj ekonomiji i svakom ulaga\u010du pojedina\u010dno.<\/p>\n\n\n\n Prema njenim re\u010dima, Srbija ima regulatorne, institucionalne i tehnolo\u0161ke preduslove za razvoj tr\u017ei\u0161ta kapitala, ali naredna faza mora mnogo sna\u017enije da uklju\u010di kompanije koje bi mogle da postanu emitenti hartija od vrednosti.<\/p>\n\n\n\n \u201ePotrebno je da \u010dujemo sna\u017ean i jasan glas izdavalaca i kompanija koje su kandidati za emisije i nastup na tr\u017ei\u0161tu kapitala\u201c, rekla je Sikimi\u0107.<\/p>\n\n\n\n ALTA banka, kako je navela, \u017eeli da kroz svoje investiciono i kastodi odeljenje sna\u017enije podr\u017ei tr\u017ei\u0161te i investira u korporativne obveznice.<\/p>\n\n\n\n Ipak, kompanije jo\u0161 imaju razlog da se pre odlu\u010de za klasi\u010dan bankarski kredit.<\/p>\n\n\n\n \u201eBankarski krediti su dostupniji, a banke se nalaze u sna\u017enoj tr\u017ei\u0161noj utakmici. Efikasnost i brzina su na\u0161a prednost i zbog toga je kompanijama jednostavnije da do\u0111u do tradicionalnih kreditnih izvora finansiranja\u201c, rekla je Sikimi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Izlazak na tr\u017ei\u0161te kapitala zahteva vi\u0161i nivo otvorenosti poslovanja. To se odnosi i na korporativne obveznice kao po\u010detni oblik tr\u017ei\u0161nog finansiranja, a posebno na inicijalnu javnu ponudu akcija.<\/p>\n\n\n\n \u201eIzdavanje obveznica, a zatim i najozbiljniji oblici nastupa na tr\u017ei\u0161tu kapitala, kakav je IPO, podrazumevaju transparentnost poslovnog modela. Nije re\u010d samo o finansijskom izve\u0161tavanju i revizorskim izve\u0161tajima, ve\u0107 o nivou transparentnosti koji se primenjuje na berzama i otvorenim tr\u017ei\u0161tima\u201c, rekla je Sikimi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Ona je upozorila da razvoj tr\u017ei\u0161ta ne\u0107e biti brz proces i da i taj posao mora da ima dugoro\u010dan horizont.<\/p>\n\n\n\n \u201eDug je put pred nama. Preduslove imamo. Kapital postoji u Srbiji, a strani kapital je, uz \u010dinjenicu da na\u0161a zemlja ima investicioni rejting, tako\u0111e dostupan. Ono na \u010demu moramo dublje da radimo jeste razumevanje potreba kompanija koje mogu da budu kandidati za izlazak na tr\u017ei\u0161te\u201c, rekla je Sikimi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Prema njenoj oceni, Srbija ima velike i uspe\u0161ne kompanije koje mogu da postanu aktivni u\u010desnici tr\u017ei\u0161ta kapitala.<\/p>\n\n\n\n \u201eMislim da se na njih moramo usmeriti, jer institucionalne investitore i infrastrukturne preduslove definitivno imamo\u201c, zaklju\u010dila je Sikimi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Konferencija \u201eKapital u pokretu<\/strong>\u201c okupila je predstavnike doma\u0107eg finansijskog i realnog sektora sa ciljem da razmotri izvodljiva re\u0161enja za aktiviranje \u0161tednje gra\u0111ana i otvaranje novih izvora finansiranja kompanija.<\/p>\n\n\n\n Specijalni gost konferencije je Greg B. Dejvis, stru\u010dnjak za bihevioralno odlu\u010divanje i autor knjige \u201eBehavioral Investment Management\u201c, \u010diji rad povezuje psihologiju, rizik i dono\u0161enje investicionih odluka.<\/p>\n\n\n\n Program je podeljen u \u010detiri tematske celine posve\u0107ene o\u010duvanju vrednosti kapitala kroz generacije, profesionalnom upravljanju imovinom u uslovima visoke inflacije, ulozi berze i investicionih fondova, privla\u010denju novih emitenata, kao i uticaju geopolitike, ve\u0161ta\u010dke inteligencije i novih industrija na investicione odluke.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Beograd je danas ekonomski centar regiona. U prepunom Sava Centru sve\u010dano je otvorena prva velika konferencija \u201eKapital u pokretu\u201c, koja je na jednom mestu okupila vode\u0107e [\u2026]<\/span><\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":736,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[21],"tags":[],"class_list":["post-741","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-dogadjaji"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/741","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=741"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/741\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":827,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/741\/revisions\/827"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/736"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=741"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=741"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=741"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}![\"\"](\"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/09\/Marko-Edge-Kapital-U-Pokretu-10-1200x800.jpg\")
<\/figure>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/09\/Marko-Edge-Kapital-U-Pokretu-7-1200x800.jpg\")
<\/figure>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/09\/Marko-Edge-Kapital-U-Pokretu-6-1-1200x800.jpg\")
<\/figure>\n\n\n\n