![\"\"](\"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/09\/Marko-Edge-Kapital-U-Pokretu-3-2-1200x800.jpg\")
<\/figure>\n\n\n\n
Upravo je \u010detvrti panel na konferenciji \u201cKapital u pokretu\u201d pru\u017eio neophodne alate, strategiju i ekspertizu svim pojedincima i kompanijama da ula\u017eu\u0107i u narednu generaciju, kroz znanje, diversifikaciju i odr\u017eive fondove, novac se sklanja sa strane ve\u0107 se gradi ekonomsku tvr\u0111ava koja \u0107e izdr\u017eati sve budu\u0107e tr\u017ei\u0161ne oluje. <\/p>\n\n\n\n
Zaklju\u010dak ovog panela, koji je moderirala Nata\u0161a Petrovi\u0107 Tomi\u0107, redovna profesorka Pravnog fakulteta i predsednica Udru\u017eenja pravnika u privredi i u\u010desnici, predsednik Uprave Triglav Investmenta Benjamin Jo\u0161ar, predsednik Nadzornog odbora Vista Rica Zoran Popovi\u0107, pomo\u0107nik direktora TS Ventures fonda Mla\u0111an Stojanovi\u0107 i Ognjen Vasiljevi\u0107, CFA, vi\u0161i menad\u017eer u sektoru konsaltinga kompanije KPMG i predsednik CFA Society Serbia, je da kapital koji se ne prilago\u0111ava novoj generaciji osu\u0111en je na nestajanje .<\/p>\n\n\n\n
AI sektor morao bi da \u201czaradi\u201d dva biliona dolara da nadomesti sve<\/strong><\/p>\n\n\n\n Otvaraju\u0107i razgovor, Nata\u0161a Petrovi\u0107 Tomi\u0107 izdvojila je \u010detiri teme koje su se provla\u010dile kroz sve panele konferencije: informisanost, finansijsko opismenjavanje, investicionu kulturu i poverenje.<\/p>\n\n\n\n Ona je upozorila da dostavljanje velikog broja podataka korisnicima finansijskih usluga ne zna\u010di automatski da \u0107e oni razumeti proizvod ili doneti bolju odluku.<\/p>\n\n\n\n \u201eTo \u0161to korisniku pru\u017eate skup informacija ne zna\u010di da \u0107e on zaista biti informisan. Nekada imate toliko podataka da ulazite u ono \u0161to ekonomisti nazivaju informacionom bukom i korisnik se ne snalazi u moru informacija\u201c, rekla je Petrovi\u0107 Tomi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Zbog toga posle formalnog informisanja mora da sledi finansijsko i investiciono opismenjavanje.<\/p>\n\n\n\n \u201eNe treba finansijski opismenjavati samo gra\u0111ane, jer su svi oni potencijalni investitori. Moramo kontinuirano da usavr\u0161avamo i nas koji sebe smatramo stru\u010dnjacima, radimo u finansijskim institucijama, osnivamo kompanije i donosimo odluke\u201c, rekla je Petrovi\u0107 Tomi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Poseban problem predstavlja poverenje u finansijski sistem, koje je u Srbiji optere\u0107eno negativnim iskustvima iz pro\u0161losti.<\/p>\n\n\n\n \u201eSlabo stojimo sa poverenjem u finansijski sistem zato \u0161to imamo ru\u017enu pro\u0161lost koju mnogi ne mogu da zaborave. Na\u0161 zadatak je zbog toga te\u017ei od posla koji imaju u\u010desnici na razvijenijim tr\u017ei\u0161tima kapitala\u201c, navela je Petrovi\u0107 Tomi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Portfolio napravljen za ju\u010dera\u0161nji svet ne\u0107e nu\u017eno sa\u010duvati sutra\u0161nji kapital<\/strong><\/p>\n\n\n\n Globalno investiciono okru\u017eenje danas karakteri\u0161e velika nesigurnost. Geopoliti\u010dki sukobi menjaju trgovinske pravce, cene energenata i tokove kapitala, dok ve\u0161ta\u010dka inteligencija ubrzava obradu podataka i dono\u0161enje odluka.<\/p>\n\n\n\n Ratni i politi\u010dki rizici ukr\u0161taju se sa klimatskim promenama, energetskim poreme\u0107ajima, problemima u lancima snabdevanja i prehrambenim rizicima.<\/p>\n\n\n\n \u201eGlobalno tr\u017ei\u0161te nije stabilno. Postavlja se pitanje kakva je pozicija potencijalnih investitora, kako se to odra\u017eava na njihov investicioni apetit i koji faktori mogu da uti\u010du na stabilizaciju\u201c, rekla je Petrovi\u0107 Tomi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Ona je podsetila da je Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca dvadesetih godina pro\u0161log veka, uz Italiju, bila jedina zemlja u regionu u kojoj je bila dozvoljena slobodna trgovina devizama i da je tada va\u017eila za svojevrsno sredi\u0161te investicionog turizma.<\/p>\n\n\n\n To iskustvo, kako je ocenila, otvara pitanje mo\u017ee li Srbija ponovo da izgradi investicioni centar sa regionalnim ambicijama.<\/p>\n\n\n\n Jo\u0161ar: Ako ne u\u010destvujemo u stvaranju nove vrednosti, gubimo<\/strong><\/p>\n\n\n\n Predsednik Uprave Triglav Investmenta Benjamin Jo\u0161ar ocenio je da ve\u0161ta\u010dka inteligencija iz temelja menja na\u010din na koji ljudi rade.<\/p>\n\n\n\n \u201eOvo je manje vi\u0161e prvi put u istoriji da neko drugi umesto nas obavlja kognitivni rad\u201c, rekao je Jo\u0161ar.<\/p>\n\n\n\n Stru\u010dnjaci koji se bave razvojem ve\u0161ta\u010dke inteligencije o\u010dekuju da \u0107e ona u odre\u0111enim oblastima postati sposobnija od ljudi.<\/p>\n\n\n\n \u201eSve vi\u0161e na\u0161ih stru\u010dnih kompetencija vi\u0161e nam ne\u0107e biti potrebno na isti na\u010din, jer \u0107e taj posao mo\u0107i da uradi ve\u0161ta\u010dka inteligencija. Mi \u0107emo biti manje potrebni, a vrednost koja se bude stvarala pripada\u0107e onima koji uspeju da ve\u0161ta\u010dku inteligenciju integri\u0161u u poslovanje\u201c, naveo je Jo\u0161ar.<\/p>\n\n\n\n Nova vrednost bi\u0107e koncentrisana u inovativnim kompanijama i velikim tehnolo\u0161kim sistemima koji neprestano predstavljaju naprednije modele.<\/p>\n\n\n\n \u201eAko ne u\u010destvujemo u toj vrednosti, onda gubimo\u201c, upozorio je Jo\u0161ar.<\/p>\n\n\n\n Kao primer naveo je ameri\u010dko tr\u017ei\u0161te, gde je veliki deo rasta tokom prethodnih godina bio koncentrisan u sedam najve\u0107ih tehnolo\u0161kih kompanija.<\/p>\n\n\n\n \u201eAko niste bili investirani u tih sedam kompanija, zaostajali ste za tr\u017ei\u0161tem\u201c, rekao je Jo\u0161ar.<\/p>\n\n\n\n Bila bi \u0161teta, kako je ocenio, da gra\u0111ani ostanu izvan stvaranja nove vrednosti samo zato \u0161to ne investiraju.<\/p>\n\n\n\n \u201eInvestiranje treba popularizovati me\u0111u gra\u0111anima. Jedan na\u010din je finansijska pismenost, ali taj proces napreduje veoma sporo. Drugi su podsticaji, poreske olak\u0161ice i investicioni ra\u010duni\u201c, rekao je Jo\u0161ar.<\/p>\n\n\n\n Penzijska reforma mo\u017ee da stvori veliki izvor doma\u0107eg kapitala<\/strong><\/p>\n\n\n\n Jo\u0161ar smatra da je penzijska reforma najefikasniji na\u010din da se veliki deo \u0161tednje gra\u0111ana usmeri prema tr\u017ei\u0161tu kapitala.<\/p>\n\n\n\n \u201eTe\u0161ko je o\u010dekivati da \u0107e se ve\u0107ina gra\u0111ana odlu\u010diti da investira samo zato \u0161to smo im mnogo puta objasnili da je to potrebno i dobro. Najve\u0107a mogu\u0107nost da ljudi deo \u0161tednje dr\u017ee u akcijama i drugim oblicima kapitala jeste penzijska reforma\u201c, rekao je Jo\u0161ar.<\/p>\n\n\n\n Kapitalizovani penzijski sistem mo\u017ee da stvori velike fondove koji bi ulagali u doma\u0107e kompanije i mlada preduze\u0107a.<\/p>\n\n\n\n \u201eAko imate veliki fond kapitala, taj novac mo\u017ee da se investira u doma\u0107e mlade kompanije, \u0161to ima veoma pozitivne efekte na lokalnu ekonomiju. To nedostaje celoj Evropi\u201c, rekao je Jo\u0161ar.<\/p>\n\n\n\n Evropi, prema njegovoj oceni, ne nedostaju ideje ni stru\u010dni ljudi. Problem je u tome \u0161to se mnoge dobre ideje sele u Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave, gde pronalaze kapital potreban za razvoj.<\/p>\n\n\n\n \u201eEvropsko tr\u017ei\u0161te mora da funkcioni\u0161e kao jedno. Ako postoje vidljive i nevidljive prepreke da investitor iz \u0160panije do\u0111e na slovena\u010dko tr\u017ei\u0161te ili obrnuto, evropska unija tr\u017ei\u0161ta kapitala ne\u0107e funkcionisati\u201c, rekao je Jo\u0161ar.<\/p>\n\n\n\n Put ka ve\u0107em uklju\u010divanju stanovni\u0161tva u investiranje vidi u kombinaciji penzijske reforme, poreskih olak\u0161ica, investicionih ra\u010duna i finansijskog obrazovanja.<\/p>\n\n\n\n \u201eFinansijsku pismenost treba uvesti u osnovne i srednje \u0161kole. Svi ti koraci zajedno mogu da stvore pozitivan krug i pove\u0107aju u\u010de\u0161\u0107e stanovni\u0161tva na tr\u017ei\u0161tu kapitala\u201c, rekao je Jo\u0161ar.<\/p>\n\n\n\n Za investiranje nije potrebno veliko bogatstvo<\/strong><\/p>\n\n\n\n Jo\u0161ar je odbacio uvre\u017eeno mi\u0161ljenje da je investiranje namenjeno samo ljudima sa velikim kapitalom.<\/p>\n\n\n\n \u201e\u010cesto \u010dujemo da je investiranje za bogate ljude. To nije istina. Mo\u017ee da se investira i sa nekoliko desetina evra\u201c, rekao je Jo\u0161ar.<\/p>\n\n\n\n On je napravio jasnu razliku izme\u0111u dugoro\u010dnog ulaganja i kratkoro\u010dnog trgovanja.<\/p>\n\n\n\n \u201eInvestiranje nije situacija u kojoj danas kupim akciju neke kompanije i o\u010dekujem da sutra postanem milioner. To je besmisleno i vi\u0161e li\u010di na odlazak u kazino\u201c, rekao je Jo\u0161ar.<\/p>\n\n\n\n Investiranje zahteva disciplinu i dovoljno dug vremenski period.<\/p>\n\n\n\n \u201eTako gradimo li\u010dnu \u0161tednju koja godinama raste i stvara imovinu koja kasnije mo\u017ee da nam slu\u017ei za razli\u010dite potrebe\u201c, objasnio je Jo\u0161ar.<\/p>\n\n\n\n U ve\u0161ta\u010dku inteligenciju za \u0161est meseci ulo\u017eeno vi\u0161e od 400 milijardi dolara<\/strong><\/p>\n\n\n\n Pomo\u0107nik direktora TS Ventures fonda Mla\u0111an Stojanovi\u0107 ocenio je da finansiranje ve\u0161ta\u010dke inteligencije vi\u0161e li\u010di na ulaganje u te\u0161ku industriju i \u017eeleznicu nego na ranije tehnolo\u0161ke cikluse.<\/p>\n\n\n\n \u201eVe\u0161ta\u010dka inteligencija je u osnovi softver, ali dinamika ulaganja vi\u0161e li\u010di na finansiranje te\u0161ke industrije ili \u017eeleznice. Zahteva ogromnu koli\u010dinu kapitala\u201c, rekao je Stojanovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Za razliku od ranijih tehnolo\u0161kih kompanija, kod kojih je finansiranje po\u010dinjalo razvojem koncepta i pove\u0107avalo se zajedno sa rastom poslovanja, ve\u0161ta\u010dka inteligencija zahteva velika po\u010detna ulaganja u centre podataka, \u010dipove, energetiku i ra\u010dunarsku infrastrukturu.<\/p>\n\n\n\n \u201eFinansiranje fondova preduzetni\u010dkog kapitala prakti\u010dno je postalo projektno finansiranje zbog gradnje centara podataka i infrastrukture potrebne za funkcionisanje \u010ditavog sistema\u201c, rekao je Stojanovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Prema podacima koje je izneo, u prvoj polovini 2026. godine fondovi preduzetni\u010dkog kapitala investirali su vi\u0161e od 400 milijardi dolara u mlade kompanije.<\/p>\n\n\n\n \u201e\u010cak 90 odsto tog novca oti\u0161lo je kompanijama koje se bave ve\u0161ta\u010dkom inteligencijom\u201c, rekao je Stojanovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Pore\u0111enja radi, tokom cele 2025. godine investirano je izme\u0111u 250 i 260 milijardi dolara.<\/p>\n\n\n\n \u201eNa tr\u017ei\u0161tu ima mnogo vi\u0161e novca, ali taj kapital odlazi u veoma mali broj kompanija\u201c, naveo je Stojanovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Kapital nestaje iz klasi\u010dnih softverskih kompanija<\/strong><\/p>\n\n\n\n Koncentracija ulaganja ne odnosi se samo na jednu industriju ve\u0107 i na mali broj najve\u0107ih transakcija.<\/p>\n\n\n\n \u201eDevedeset odsto kapitala ulo\u017eenog tokom 2026. godine zavr\u0161ilo je u rundama vrednim 100 miliona dolara ili vi\u0161e. Sve se usmerava prema infrastrukturi\u201c, rekao je Stojanovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Zbog toga je znatno manje novca dostupno kompanijama koje razvijaju klasi\u010dne softverske usluge i aplikacije.<\/p>\n\n\n\n \u201eKapitala koji je prethodnih godina bio dostupan softverskim kompanijama sada prakti\u010dno nema. Vrednovanje tih kompanija dramati\u010dno je smanjeno, u pojedinim slu\u010dajevima za \u010ditav red veli\u010dine, samo zato \u0161to kapital vi\u0161e nije dostupan\u201c, rekao je Stojanovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n On je razvoj ve\u0161ta\u010dke inteligencije uporedio sa industrijskom revolucijom.<\/p>\n\n\n\n \u201eTokom industrijske revolucije \u010dovek je svoju fizi\u010dku snagu prepustio ma\u0161inama. U sada\u0161njoj kognitivnoj revoluciji ma\u0161inama prepu\u0161tamo deo svog uma\u201c, rekao je Stojanovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Da li \u0107e 99 odsto razmi\u0161ljanja biti prepu\u0161teno ma\u0161inama<\/strong><\/p>\n\n\n\n Pre industrijske revolucije najve\u0107i deo rada zavisio je od fizi\u010dke snage ljudi i \u017eivotinja. Posle pojave parne ma\u0161ine i industrijske opreme, najve\u0107i deo te snage preba\u010den je na ma\u0161ine.<\/p>\n\n\n\n \u201eSada se isti proces doga\u0111a sa ljudskim umom. Verovatno \u0107e za nekoliko godina 99 odsto razmi\u0161ljanja u svetu biti na strani ma\u0161ina\u201c, rekao je Stojanovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n To, kako je objasnio, ne zna\u010di da \u0107e ljudi prestati da razmi\u0161ljaju, kao \u0161to nisu prestali da rade nakon industrijske revolucije.<\/p>\n\n\n\n \u201ePosle industrijske revolucije potreba za radnom snagom nije nestala, ve\u0107 se umno\u017eila. Pitanje je da li \u0107e se isto dogoditi sa potrebom za ljudskim umom, imaju\u0107i u vidu njegova ograni\u010denja\u201c, rekao je Stojanovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Programeri bi mogli da budu prvi na udaru<\/strong><\/p>\n\n\n\n Tekstilna industrija bila je me\u0111u prvim oblastima koje je promenila industrijska revolucija. Stojanovi\u0107 smatra da bi programeri mogli da budu prva profesija sna\u017eno pogo\u0111ena kognitivnom revolucijom.<\/p>\n\n\n\n \u201eTokom prethodnih 20 godina posao programera bio je veoma cenjen. Obavljao ga je mali broj visoko obrazovanih i dobro pla\u0107enih ljudi. Veliki deo proizvoda zasnovanih na ve\u0161ta\u010dkoj inteligenciji sada je napravljen upravo da radi taj posao umesto programera\u201c, rekao je Stojanovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n On ipak ne o\u010dekuje da \u0107e programeri postati potpuno nepotrebni.<\/p>\n\n\n\n \u201eVerovatno \u0107e se promeniti priroda njihovog rada. Neko \u0107e morati da nadgleda stvaranje koda, kao \u0161to su se poslovi menjali i tokom industrijske revolucije\u201c, rekao je Stojanovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Dana\u0161nji veliki jezi\u010dki modeli predstavljaju va\u017enu inovaciju, ali mo\u017eda nisu najva\u017eniji proizvod koji \u0107e nastati razvojem ve\u0161ta\u010dke inteligencije.<\/p>\n\n\n\n \u201eJo\u0161 ne znamo koji \u0107e proizvod biti glavna inovacija kognitivne revolucije. Veliki jezi\u010dki modeli jesu zna\u010dajni, ali jo\u0161 ne stvaraju dovoljno vrednosti da bi otplatili ulaganja u infrastrukturu potrebnu za njihov rad\u201c, upozorio je Stojanovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Korisnici AI alata danas ne pla\u0107aju njihovu punu cenu<\/strong><\/p>\n\n\n\n Najjeftiniji paketi najpoznatijih modela ve\u0161ta\u010dke inteligencije ko\u0161taju oko 20 evra mese\u010dno. Stojanovi\u0107 je ocenio da taj iznos nije ekonomska cena usluge.<\/p>\n\n\n\n \u201eZa 20 evra mese\u010dno ne kupujete uslugu na kojoj kompanija zara\u0111uje mar\u017eu. Prakti\u010dno kupujete ulaznicu ili dozvolu da koristite infrastrukturu koja ko\u0161ta vi\u0161estruko vi\u0161e\u201c, rekao je Stojanovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Razliku trenutno finansiraju velike tehnolo\u0161ke kompanije, fondovi preduzetni\u010dkog kapitala i suvereni fondovi.<\/p>\n\n\n\n \u201eNajve\u0107i investitori su kompanije poput Microsofta, Amazona i Gugla. One investiraju u AI kompanije, a zauzvrat im prodaju svoju ra\u010dunarsku snagu i kredite za kori\u0161\u0107enje klauda\u201c, objasnio je Stojanovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n U sredi\u0161tu tog sistema nalaze se Nvidia i proizvo\u0111a\u010di \u010dipova, me\u0111u kojima je tajvanski TSMC.<\/p>\n\n\n\n \u201eU \u010ditavom poslu postoji velika dinamika, ali i veoma visok rizik. Trenutno je rizik ve\u0107i na strani duga ulo\u017eenog u infrastrukturu nego na strani vlasni\u010dkog kapitala, \u0161to nije uobi\u010dajeno kod mladih kompanija\u201c, rekao je Stojanovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Posredno, deo razlike u ceni finansiraju i penzioni fondovi.<\/p>\n\n\n\n \u201eBudu\u0107e penzije gra\u0111ana Holandije ili Norve\u0161ke, \u010diji su fondovi izlo\u017eeni ovim investicijama, prakti\u010dno finansiraju subvencionisanu cenu velikih jezi\u010dkih modela koju korisnici danas pla\u0107aju\u201c, rekao je Stojanovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n AI sektoru potrebno oko dva biliona dolara prihoda<\/strong><\/p>\n\n\n\n Prema procenama koje je izneo Stojanovi\u0107, kompanije iz sektora ve\u0161ta\u010dke inteligencije morale bi da ostvare oko dva biliona dolara prihoda da bi finansirale dug nastao kapitalnim ulaganjima u infrastrukturu.<\/p>\n\n\n\n \u201eTaj prihod bio bi potreban samo za finansiranje duga po osnovu ulaganja u centre podataka i \u010dipove koji se u njima koriste\u201c, rekao je Stojanovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Trenutni prihodi ovog sektora znatno su ni\u017ei.<\/p>\n\n\n\n \u201eJo\u0161 \u010dekamo da vidimo gde \u0107e se stvoriti vrednost koja mo\u017ee da se vrati u sistem, pod uslovom da se u me\u0111uvremenu ne dogodi nova velika tehnolo\u0161ka promena\u201c, rekao je Stojanovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Kvantno ra\u010dunarstvo moglo bi da postane slede\u0107a velika tehnologija i da privu\u010de deo kapitala koji sada odlazi u ve\u0161ta\u010dku inteligenciju.<\/p>\n\n\n\n \u201eTo je jo\u0161 skuplja tehnologija, ali ima potencijal da kapital odvu\u010de na drugu stranu i stvori problem investicijama u AI infrastrukturu koje jo\u0161 nisu otpla\u0107ene\u201c, upozorio je Stojanovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Srbija svoju \u0161ansu treba da tra\u017ei u primeni ve\u0161ta\u010dke inteligencije<\/strong><\/p>\n\n\n\n TS Ventures ula\u017ee pre svega u kompanije koje primenjuju ve\u0161ta\u010dku inteligenciju, a ne u skupu osnovnu infrastrukturu.<\/p>\n\n\n\n \u201eUlaganja u infrastrukturu rezervisana su za najve\u0107e investitore, pre svega iz Amerike i delimi\u010dno iz Evrope. Mislim da Srbija svoju \u0161ansu mo\u017ee da tra\u017ei na nivou primene\u201c, rekao je Stojanovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Kod mladih kompanija koje jo\u0161 nemaju dovoljno dugu istoriju prihoda fond procenjuje pre svega kvalitet osniva\u010da.<\/p>\n\n\n\n \u201eProcenjujemo osniva\u010de i njihov kapacitet da od nekog proizvoda naprave dobar posao\u201c, rekao je Stojanovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Popovi\u0107: \u010covek ostaje najva\u017eniji kapital u investicionom procesu<\/strong><\/p>\n\n\n\n Predsednik Nadzornog odbora Vista Rica Zoran Popovi\u0107 slo\u017eio se da ve\u0161ta\u010dka inteligencija mo\u017ee da preuzme deo investicionog procesa, ali ne i kona\u010dnu odgovornost za odluku.<\/p>\n\n\n\n \u201e\u010coveka ne mo\u017eemo da se odreknemo. On jeste i bi\u0107e najva\u017eniji kapital u investicionom procesu\u201c, rekao je Popovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Fondovi, finansijske institucije i kompanije treba da uvedu ve\u0161ta\u010dku inteligenciju kako bi pove\u0107ali efikasnost i automatizovali radno najzahtevnije zadatke.<\/p>\n\n\n\n \u201ePoslove koje neko mo\u017ee da obavi br\u017ee treba prepustiti ve\u0161ta\u010dkoj inteligenciji\u201c, rekao je Popovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Analiti\u010dari i portfolio menad\u017eeri ranije su veliki deo vremena tro\u0161ili na prikupljanje i obradu podataka i identifikovanje faktora koji uti\u010du na investicione odluke.<\/p>\n\n\n\n \u201eTaj deo procesa sada mo\u017ee veoma efikasno da se prenese na ve\u0161ta\u010dku inteligenciju. To se ve\u0107 doga\u0111a u praksi\u201c, rekao je Popovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Kako se proces pribli\u017eava kona\u010dnoj odluci o ulaganju, uloga ve\u0161ta\u010dke inteligencije treba da se smanjuje.<\/p>\n\n\n\n \u201eVe\u0161ta\u010dka inteligencija veoma efikasno obra\u0111uje podatke, ali dono\u0161enje odluke i dalje zahteva veliko iskustvo portfolio menad\u017eera i znanje koje \u010dini njihovu profesiju\u201c, rekao je Popovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Investitori o\u010dekuju da iza fonda stoji ljudska odluka<\/strong><\/p>\n\n\n\n Popovi\u0107 smatra da gra\u0111ani i kompanije koji fondovima poveravaju novac o\u010dekuju da kona\u010dnu odluku donese \u010dovek.<\/p>\n\n\n\n \u201eKada upravljate velikom koli\u010dinom kapitala stanovni\u0161tva i privrede, investitori o\u010dekuju da odluka ipak bude ljudska i zasnovana na iskustvu i obrazovanju ljudi koji su ga sticali tokom karijere\u201c, rekao je Popovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Ve\u0161ta\u010dka inteligencija mo\u017ee da pomogne pojedincima koji samostalno investiraju, posebno pri prikupljanju osnovnih informacija i u\u010denju o tr\u017ei\u0161tu.<\/p>\n\n\n\n \u201eAI mo\u017ee da ima va\u017enu edukativnu ulogu. Ljudi ve\u0107 svakodnevno postavljaju razli\u010dita pitanja modelima ve\u0161ta\u010dke inteligencije, pa oni mogu da doprinesu informisanosti o tr\u017ei\u0161tu kapitala i investicionim proizvodima\u201c, rekao je Popovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Takvi alati ipak ne mogu potpuno da zamene znanje, vreme i profesionalno upravljanje portfoliom.<\/p>\n\n\n\n \u201eVe\u0161ta\u010dku inteligenciju vidim kao izvor po\u010detnih i osnovnih informacija. Upravljanje kapitalom ipak bih prepustio profesionalcima\u201c, rekao je Popovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Tehnologija i energetika ostaju me\u0111u glavnim investicionim sektorima<\/strong><\/p>\n\n\n\n Popovi\u0107 o\u010dekuje da tehnolo\u0161ki sektor zadr\u017ei dominantnu poziciju, posebno kompanije koje razvijaju ili podr\u017eavaju primenu ve\u0161ta\u010dke inteligencije.<\/p>\n\n\n\n \u201eU narednom periodu i dalje vidim tehnolo\u0161ki sektor kao dominantan, posebno sve njegove delove koji podr\u017eavaju AI\u201c, rekao je Popovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Voleo bi, kako je naveo, da fondovi imaju vi\u0161e prilika da ula\u017eu u doma\u0107e tehnolo\u0161ke kompanije.<\/p>\n\n\n\n \u201eLi\u010dno bih vi\u0161e voleo da ula\u017eemo u doma\u0107e kompanije iz tog sektora\u201c, rekao je Popovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Drugi va\u017ean sektor je energetika, jer centri podataka zahtevaju ogromne koli\u010dine elektri\u010dne energije, dok klimatske promene dodatno pove\u0107avaju globalnu tra\u017enju.<\/p>\n\n\n\n \u201eGlad za energijom na globalnom nivou veoma je velika. Tehnologija i energetika su sektori koje bih izdvojio za naredni period, bez obzira na upozorenja da su vrednovanja pojedinih kompanija mo\u017eda iznad realnog nivoa\u201c, rekao je Popovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Visoka cena dobre kompanije mo\u017ee da bude lo\u0161a investicija<\/strong><\/p>\n\n\n\n Portfolio za naredne generacije treba da se zasniva na produktivnim kompanijama koje imaju redovne i stabilne prihode, ali i na pa\u017eljivoj proceni njihove tr\u017ei\u0161ne vrednosti.<\/p>\n\n\n\n \u201eVrednovanje AI kompanije ne zna\u010di automatski da je svako ulaganje u nju dobro. Ako je cena previsoka, mo\u017eete da ne zaradite ni\u0161ta ili da izgubite novac bez obzira na kvalitet poslovanja te kompanije\u201c, rekao je Popovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Diversifikacija zato ne treba da obuhvati samo razli\u010dite sektore. Potrebno je analizirati dobavlja\u010dke lance, geografsku izlo\u017eenost i poslovanje svake kompanije.<\/p>\n\n\n\n \u201eAko kompanija u lancu snabdevanja ima va\u017enog dobavlja\u010da u rizi\u010dnom podru\u010dju, to mo\u017ee zna\u010dajno da uti\u010de na njeno poslovanje\u201c, rekao je Popovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Pored diversifikacije, klju\u010dna je disciplina.<\/p>\n\n\n\n \u201eInvestiranje je dugoro\u010dna \u0161tednja. Ne mo\u017eete da ga posmatrate na kratak rok. Razli\u010diti instrumenti pona\u0161aju se razli\u010dito i ulaganje treba procenjivati tokom pet ili deset godina\u201c, naveo je Popovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Neinvestirani dinar je propu\u0161tena \u0161ansa, ali i rezerva za novu priliku<\/strong><\/p>\n\n\n\n Likvidnost \u0107e ostati va\u017ean deo upravljanja portfoliom u svetu brzih tehnolo\u0161kih i geopoliti\u010dkih promena.<\/p>\n\n\n\n \u201eSvaki neinvestirani dinar prakti\u010dno je propu\u0161tena \u0161ansa. Me\u0111utim, taj isti dinar omogu\u0107ava vam da brzo reagujete kada prepoznate novu investicionu priliku\u201c, rekao je Popovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Investitori i fondovi zato moraju da prona\u0111u ravnote\u017eu izme\u0111u ulaganja kapitala i zadr\u017eavanja dela likvidnih sredstava.<\/p>\n\n\n\n \u201eSvi treba da rade na stvaranju otpornog portfolija. Dana\u0161njem investitoru stabilnost postaje toliko va\u017ena da \u0107e pre prihvatiti ne\u0161to ni\u017ei prinos nego ve\u0107i rizik\u201c, rekao je Popovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Vasiljevi\u0107: Geopolitika je danas me\u0111u tri najve\u0107a investiciona rizika<\/strong><\/p>\n\n\n\n Ognjen Vasiljevi\u0107 ocenio je da geopoliti\u010dki rizici nisu novi, ali da se kapital danas mnogo br\u017ee povla\u010di iz nestabilnih regiona.<\/p>\n\n\n\n \u201eOno \u0161to se promenilo u prethodnih nekoliko godina jeste brzina kojom se kapital seli iz nestabilnih podru\u010dja u druge regione\u201c, rekao je Vasiljevi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Investitori su tradicionalno u\u010deni da portfolio diversifikuju kroz razli\u010dite klase imovine. Danas takav pristup vi\u0161e nije dovoljan.<\/p>\n\n\n\n \u201eMo\u017eete da imate akcije i obveznice razli\u010ditih kompanija u jednoj zemlji, ali za nekoliko dana sve to mo\u017ee da vredi nula ako nemate odgovaraju\u0107u geopoliti\u010dku diversifikaciju\u201c, upozorio je Vasiljevi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Kao primer naveo je Nvidiju i njenu zavisnost od dobavlja\u010da sa Tajvana. Politi\u010dke tenzije mogu u jednom danu da promene i cenu kompanije i percepciju investitora.<\/p>\n\n\n\n \u201eTakvih primera ima mnogo. Rusija, Ukrajina, kompanije u Nema\u010dkoj, Centralnoj i Isto\u010dnoj Evropi. Svi poznajemo Apple, ali malo ljudi zna koliku izlo\u017eenost ta kompanija ima prema dobavlja\u010dima u razli\u010ditim zemljama Azije\u201c, rekao je Vasiljevi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Nije va\u017eno samo \u0161ta kupujete, ve\u0107 i gde kompanija posluje<\/strong><\/p>\n\n\n\n Investicione analize moraju da uklju\u010de zemlje i regione u kojima posluju kompanije i njihovi klju\u010dni partneri.<\/p>\n\n\n\n \u201eVi\u0161e nisu va\u017ene samo klase imovine. Potrebno je diversifikovati portfolio i prema razli\u010ditim geografskim izvorima\u201c, rekao je Vasiljevi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Dok pojedina tr\u017ei\u0161ta gube kapital zbog nestabilnosti, otvaraju se nove prilike u Jugoisto\u010dnoj Aziji i Latinskoj Americi.<\/p>\n\n\n\n \u201eSvedo\u010dimo negativnim doga\u0111ajima, ali vidimo i nove regione i tr\u017ei\u0161ta koja se otvaraju. Sa njima dolaze nove investicione mogu\u0107nosti\u201c, rekao je Vasiljevi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Geopoliti\u010dki rizik je dugo bio me\u0111u deset tema koje investitori prate, ali je tokom poslednjih godina dobio mnogo ve\u0107u te\u017einu.<\/p>\n\n\n\n \u201eDanas je geopolitika sigurno me\u0111u tri najve\u0107a investiciona rizika\u201c, rekao je Vasiljevi\u0107.<\/p>\n\n\n\n AI nije tehnolo\u0161ko unapre\u0111enje ve\u0107 nova industrijska revolucija<\/strong><\/p>\n\n\n\n Vasiljevi\u0107 ve\u0161ta\u010dku inteligenciju ne vidi kao postepeni tehnolo\u0161ki napredak.<\/p>\n\n\n\n \u201eOvo jeste pandan industrijskoj revoluciji\u201c, rekao je Vasiljevi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Brzina promena ograni\u010dava mogu\u0107nost dugoro\u010dnog prognoziranja. Pouzdano se mo\u017ee govoriti o promenama tokom narednih pet do deset godina, ali ne i o izgledu ekonomije za pola veka.<\/p>\n\n\n\n \u201eMogu da navedem glavne promene koje \u0107e se dogoditi kod dru\u0161tava za upravljanje imovinom i iz ugla investitora u narednih pet ili deset godina. Za narednih 50 godina to je veoma te\u0161ko\u201c, rekao je Vasiljevi\u0107.<\/p>\n\n\n\n On o\u010dekuje promene koje ne\u0107e ostati ograni\u010dene samo na finansijsko tr\u017ei\u0161te.<\/p>\n\n\n\n \u201eBi\u0107e to radikalne promene u svakoj industriji i svakoj sferi dru\u0161tva\u201c, zaklju\u010dio je Vasiljevi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Ve\u0161ta\u010dka inteligencija nije jedina investiciona prilika<\/strong><\/p>\n\n\n\n Jo\u0161ar je upozorio da sna\u017ean fokus na AI ne sme da stvori utisak da je to jedini sektor u koji vredi ulagati.<\/p>\n\n\n\n \u201eMnogo govorimo o ve\u0161ta\u010dkoj inteligenciji i neko bi mogao da stekne utisak da je to jedina investiciona mogu\u0107nost. To nije ta\u010dno\u201c, rekao je Jo\u0161ar.<\/p>\n\n\n\n Triglav Investment upravlja fondovima vrednim oko 2,5 milijardi evra, uz dodatnu milijardu evra direktnih mandata.<\/p>\n\n\n\n \u201eDobre rezultate vidimo i na tr\u017ei\u0161tima u razvoju i u zelenoj tranziciji, uklju\u010duju\u0107i obnovljive izvore energije\u201c, rekao je Jo\u0161ar.<\/p>\n\n\n\n Geopoliti\u010dke promene stvaraju rizike, ali istovremeno otvaraju prostor za ulaganje.<\/p>\n\n\n\n \u201eMnogo toga u svetu nije dobro, ali postoji i veliki broj investicionih prilika. Nisu sve povezane sa ve\u0161ta\u010dkom inteligencijom\u201c, rekao je Jo\u0161ar.<\/p>\n\n\n\n Stojanovi\u0107 se saglasio da je njegov fokus na AI posledica \u010dinjenice da govori iz ugla fonda preduzetni\u010dkog kapitala koji ula\u017ee u mlade tehnolo\u0161ke kompanije.<\/p>\n\n\n\n \u201ePostoji veliki broj drugih finansijskih instrumenata koji nisu ni na koji na\u010din oslonjeni na ve\u0161ta\u010dku inteligenciju, a mogu da donesu jednako dobre, mo\u017eda \u010dak i bolje prinose od fondova preduzetni\u010dkog kapitala\u201c, rekao je Stojanovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Zaklju\u010dak panela bio je da portfolio za naredne generacije ne treba graditi poku\u0161ajem da se precizno pogodi jedna tehnologija ili tr\u017ei\u0161te. Potrebni su \u0161ira diversifikacija, analiza geografskih rizika, disciplina i ulaganje na dovoljno dug rok.<\/p>\n\n\n\n Ve\u0161ta\u010dka inteligencija mo\u017ee da ubrza obradu podataka i pomogne investitorima da se informi\u0161u, ali kona\u010dna odgovornost za odluku ostaje na \u010doveku. U svetu u kojem se kapital za nekoliko dana seli izme\u0111u kontinenata, otpornost portfolija postaje jednako va\u017ena kao o\u010dekivani prinos.<\/p>\n\n\n\n Dr\u017eava razmatra investicione ra\u010dune sa poreskim olak\u0161icama: Cilj je da milijarde Tre\u0107i panel elitne konferencije \u201eKapital u pokretu\u201c, pod provokativnim i strate\u0161ki va\u017enim nazivom \u201eOtklju\u010davanje uspavanog kapitala\u201c, fokusirao se na goru\u0107i problem doma\u0107e ekonomije, kako pasivni kapital, zarobljen u tradicionalnim vidovima \u010duvanja imovine, transformisati u aktivne, profitabilne investicije. Dok stotine miliona evra gra\u0111ana i privrede miruju na ra\u010dunima, gube\u0107i bitku sa inflacijom, finansijska elita u Sava Centru tvrdi da novac koji stoji nije neutralan jer gubi vrednost i da je vreme za promenu ekonomske paradigme i otklju\u010davanje skrivenog bogatstva zato je finansijska pismenost klju\u010dni privredni interes. <\/p>\n\n\n\n Ovaj panel bio je izuzetno atraktivan jer nije bio samo na nivou teoretske rasprave, ve\u0107 konkretne, koja ima izvodljivie korake za aktiviranje uspavanog bogatstva.<\/p>\n\n\n\n Ulaganje iz Srbije ko\u0161ta i do 25 puta vi\u0161e<\/strong><\/p>\n\n\n\n Pomo\u0107nik ministra finansija Ognjen Popovi\u0107 ocenio je da glavni problem nije samo nedostatak poverenja ili finansijskog znanja, ve\u0107 nedovoljno razvijena tr\u017ei\u0161na infrastruktura.<\/p>\n\n\n\n \u201eNedostaju nam institucije i tr\u017ei\u0161na infrastruktura. Pristup tr\u017ei\u0161tu kapitala iz Srbije veoma je te\u017eak. Da bih investirao u inostranstvu, moram da pro\u0111em kroz veliki broj regulatornih, operativnih i bankarskih procedura, da podnosim prijave i pla\u0107am nerazumno visoke tro\u0161kove konverzije valuta\u201c, rekao je Popovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Iako su pojedine usluge za investiranje sada dostupne u Srbiji, njihov tro\u0161ak je znatno vi\u0161i nego na razvijenim tr\u017ei\u0161tima.<\/p>\n\n\n\n \u201eCena tih usluga je pet do 25 puta vi\u0161a nego \u0161to bi me isto ulaganje ko\u0161talo da sam u Evropi ili Americi. Kao investitor unapred sam demotivisan, jer treba da izdvojim jedan ili dva odsto vrednosti ulaganja samo za tro\u0161kove pristupa tr\u017ei\u0161tu\u201c, rekao je Popovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Prema njegovim re\u010dima, problem posebno ose\u0107aju gra\u0111ani koji ve\u0107 imaju dovoljno znanja i \u017eele samostalno da investiraju.<\/p>\n\n\n\n \u201eKada stavim stvari na papir, meni se iz Srbije ne isplati da samostalno investiram u pore\u0111enju sa tim da novac dr\u017eim u banci ili da ga upotrebim na neki drugi na\u010din\u201c, naveo je Popovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Za po\u010detak investiranja dovoljno je 80 do 100 evra mese\u010dno<\/strong><\/p>\n\n\n\n Za ve\u0107inu gra\u0111ana investicioni fondovi predstavljaju najjednostavniji prvi korak, jer omogu\u0107avaju profesionalno upravljanje novcem bez potrebe da svaki ulaga\u010d sam bira pojedina\u010dne akcije i obveznice.<\/p>\n\n\n\n \u201eFondovi su za ve\u0107inu ljudi u Srbiji najbolji prvi korak. To je pravo mesto da pasivno ulo\u017eite manji deo novca. Od 80 do 100 evra mese\u010dno sasvim je dovoljno da neko po\u010dne, posebno ako krene mlad i na vreme\u201c, rekao je Popovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Kroz ulaganje u fondove gra\u0111ani mogu postepeno da se upoznaju sa funkcionisanjem tr\u017ei\u0161ta, odnosom rizika i prinosa i promenama vrednosti ulaganja.<\/p>\n\n\n\n \u201eKroz tu interakciju sa fondovima ljudi mogu da u\u010de. Njihov potencijal za rast je ogroman i u saradnji sa bankama oni moraju da postanu most preko kojeg \u0107emo vi\u0161e klijenata uvesti u investiranje\u201c, rekao je Popovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Slede\u0107i korak je stvaranje infrastrukture koja bi gra\u0111anima omogu\u0107ila da jednostavno, brzo i uz ni\u017ee tro\u0161kove ula\u017eu i na doma\u0107em i na svetskim tr\u017ei\u0161tima.<\/p>\n\n\n\n Srbija razmatra ra\u010dune oslobo\u0111ene poreza<\/strong><\/p>\n\n\n\n Popovi\u0107 je potvrdio da Ministarstvo finansija razmatra promene poreske politike koje bi gra\u0111ane podstakle na dugoro\u010dno investiranje.<\/p>\n\n\n\n \u201ePoreska politika tr\u017ei\u0161ta kapitala jeste na\u0161 slede\u0107i korak i ne\u0161to o \u010demu ve\u0107 dugo razmi\u0161ljamo, \u0161to analiziramo i pripremamo\u201c, rekao je Popovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Jedna od mogu\u0107nosti je uvo\u0111enje investicionih ra\u010duna sa poreskim olak\u0161icama, po uzoru na re\u0161enja koja postoje ili se uvode u drugim zemljama.<\/p>\n\n\n\n \u201eU regionu i svetu postoje inicijative za odre\u0111ene vrste ra\u010duna koji su oslobo\u0111eni poreza za investiranje do odre\u0111enog nivoa. To je ne\u0161to na \u010demu radimo\u201c, naveo je Popovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Poreski podsticaji mogli bi da budu namenjeni i kompanijama koje su spremne da iza\u0111u na tr\u017ei\u0161te kapitala i prihvate vi\u0161i nivo transparentnosti i odgovornosti prema malim investitorima.<\/p>\n\n\n\n \u201eVa\u017eno je da podstaknemo vlasnike kapitala i kompanije da iza\u0111u na tr\u017ei\u0161te. Poreska politika mo\u017ee da bude podsticaj onima koji su spremni da prihvate transparentnost, izve\u0161tavanje i \u010dinjenicu da \u0107e mali investitori svakodnevno procenjivati njihov rad\u201c, rekao je Popovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Korporativna obveznica nije egzoti\u010dan proizvod<\/strong><\/p>\n\n\n\n Pomo\u0107nik ministra ukazao je i na nedostatak znanja unutar samog finansijskog sistema. Kao primer naveo je razgovor sa zaposlenim u sektoru upravljanja rizicima jedne velike banke, koji je korporativnu obveznicu opisao kao egzoti\u010dan proizvod.<\/p>\n\n\n\n \u201eKorporativna obveznica je najosnovniji finansijski proizvod. Mo\u017eda je kod nas ponovo nov nakon du\u017eeg perioda pauze, ali nije egzoti\u010dan proizvod\u201c, rekao je Popovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Prema njegovim re\u010dima, nije dovoljno edukovati samo gra\u0111ane. Potrebno je razvijati i znanja zaposlenih u bankama i drugim finansijskim institucijama.<\/p>\n\n\n\n \u201eMoramo da edukujemo ljude koji rade u finansijskom sistemu i da ja\u010damo kadrove. Ako banke korporativnu obveznicu smatraju egzoti\u010dnim proizvodom, postavlja se pitanje kako \u0107e tek posmatrati i predstavljati vlasni\u010dki kapital neke kompanije\u201c, kazao je Popovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Dr\u017eava, kako je naveo, podr\u017eava inicijative koje bi platforme nalik Interactive Brokersu i Robinhoodu u\u010dinile dostupnim u Srbiji, uz lokalno prilago\u0111avanje i znatno ni\u017ee tro\u0161kove.<\/p>\n\n\n\n \u201ePodr\u017eavamo razvoj alternativnih izvora i mogu\u0107nost kupovine tokenizovanih udela. Paralelno radimo na podsticanju doma\u0107e ponude\u201c, rekao je Popovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Ne treba dirati sigurnosnu \u0161tednju gra\u0111ana<\/strong><\/p>\n\n\n\n Popovi\u0107 je naglasio da cilj nije povla\u010denje celokupne \u0161tednje iz banaka.<\/p>\n\n\n\n \u201eOro\u010dena \u0161tednja uvek treba da postoji. Ona predstavlja bazu i sigurnost. Treba da se usmerimo na veliki deo kapitala koji stoji i ne radi apsolutno ni\u0161ta, a kod nas je to, na\u017ealost, ve\u0107ina\u201c, rekao je Popovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Istu poruku izneo je i direktor Raiffeisen Investa Rade Bjelobaba. Prema njegovim re\u010dima, bankarski depozit je primeren za novac koji \u0107e gra\u0111anima biti potreban u kratkom roku ili u nepredvi\u0111enim okolnostima.<\/p>\n\n\n\n \u201eNe bih bankarsku \u0161tednju automatski ozna\u010dio kao ne\u0161to lo\u0161e. Depozit ima smisla kada \u0161tedimo na kra\u0107i period, kada \u0107e nam sredstva biti potrebna za godinu ili dve ili kada ih \u010duvamo za nepredvi\u0111ene situacije\u201c, rekao je Bjelobaba.<\/p>\n\n\n\n Svako bi, kako je naveo, trebalo da ima rezervu koja je u svakom trenutku likvidna i dostupna.<\/p>\n\n\n\n \u201eNije presudno da li \u0107e taj novac biti na bankarskom depozitu ili u nov\u010danom fondu. Va\u017eno je da je uvek dostupan. Ostatak novca, koji nam ne\u0107e biti potreban u bliskoj budu\u0107nosti, mo\u017eemo dugoro\u010dno da investiramo\u201c, rekao je Bjelobaba.<\/p>\n\n\n\n Nekretnine gra\u0111anima daju ose\u0107aj sigurnosti<\/strong><\/p>\n\n\n\n Bjelobaba je ocenio da su nekretnine tokom prethodnih decenija bile isplativa investicija. Od izdavanja nekretnine mo\u017ee se ostvariti prinos od \u010detiri do pet odsto, uz mogu\u0107nost rasta njene tr\u017ei\u0161ne vrednosti.<\/p>\n\n\n\n \u201eCene nekretnina u Beogradu u poslednjih 15 godina porasle su izme\u0111u 100 i 150 odsto, u zavisnosti od op\u0161tine. To jeste dobar rezultat, ali su tr\u017ei\u0161ta kapitala i pojedini indeksi u istom periodu porasli vi\u0161e od 500 odsto\u201c, rekao je Bjelobaba.<\/p>\n\n\n\n Gra\u0111ani, ipak, biraju ono \u0161to poznaju i \u0161to mogu fizi\u010dki da vide.<\/p>\n\n\n\n \u201eNavikli smo da na\u0161i roditelji \u0161tede u bankama, a kada imaju dodatni novac kupuju poljoprivredno zemlji\u0161te, ku\u0107u, stan ili vikendicu. Nekretnina je opipljiva. Mo\u017eete da vidite \u0161ta ste kupili, da pro\u0111ete kroz stan i, kako ka\u017eemo, dotaknete ciglu\u201c, objasnio je Bjelobaba.<\/p>\n\n\n\n Ve\u0107e poznavanje proizvoda stvara ose\u0107aj sigurnosti, zbog \u010dega se investiciona kultura ne mo\u017ee promeniti preko no\u0107i.<\/p>\n\n\n\n Bez razumevanja nema ni poverenja<\/strong><\/p>\n\n\n\n Bjelobaba smatra da su finansijska pismenost i poverenje nerazdvojni.<\/p>\n\n\n\n \u201eAko ne\u0161to ne razumemo, mi u to ne verujemo. Ako nemamo poverenje, nismo motivisani ni da nau\u010dimo vi\u0161e o tome\u201c, rekao je Bjelobaba.<\/p>\n\n\n\n Od gra\u0111anina se ne o\u010dekuje da postane finansijski analiti\u010dar, ali mora da poznaje osnovne zakonitosti ulaganja.<\/p>\n\n\n\n \u201eNerealno je o\u010dekivati visok prinos bez ikakvog rizika. Investitor mora da bude svestan kratkoro\u010dnih negativnih oscilacija, koje se prevazilaze dugoro\u010dnim investiranjem, kao i zna\u010daja diversifikacije za otpornost portfolija\u201c, rekao je Bjelobaba.<\/p>\n\n\n\n Dr\u017eava treba da obezbedi regulatorni okvir i jednaka pravila za sve u\u010desnike, dok finansijske institucije moraju jasno da objasne tro\u0161kove, rizike i osobine proizvoda.<\/p>\n\n\n\n U tom procesu ulogu imaju i mediji.<\/p>\n\n\n\n \u201eMediji mogu zna\u010dajno da doprinesu promociji i edukaciji, ali bez senzacionalizma u izve\u0161tavanju\u201c, rekao je Bjelobaba.<\/p>\n\n\n\n Banke treba da budu most izme\u0111u \u0161tednje i ulaganja<\/strong><\/p>\n\n\n\n \u010clan Izvr\u0161nog odbora ALTA banke \u017deljko Dev\u010di\u0107 rekao je da banke vi\u0161e ne treba posmatrati samo kao mesta na kojima se novac \u010duva.<\/p>\n\n\n\n \u201eVreme je da banke posmatramo i kao mesta na kojima gra\u0111ani sti\u010du znanje o tome kako mogu da investiraju svoj novac\u201c, rekao je Dev\u010di\u0107.<\/p>\n\n\n\n To je posebno va\u017eno u Srbiji, koja nema istorijski kontinuitet razvijenog tr\u017ei\u0161ta kapitala i investicionu kulturu kakva postoji na razvijenim tr\u017ei\u0161tima.<\/p>\n\n\n\n \u201eZahvaljuju\u0107i industriji investicionih fondova, investiciona kultura se menja i ambijent je danas zna\u010dajno druga\u010diji nego pre deset godina\u201c, naveo je Dev\u010di\u0107.<\/p>\n\n\n\n Banke mogu da postanu veza izme\u0111u tradicionalne \u0161tednje i savremenog investiranja, nude\u0107i klijentima proizvode razli\u010ditog nivoa slo\u017eenosti.<\/p>\n\n\n\n \u201eBanke imaju priliku da postanu most izme\u0111u tradicionalnog na\u010dina \u0161tednje i savremenog investiranja, nude\u0107i klijentima proizvode od najjednostavnijih do investicionih fondova kao oblika kolektivnog investiranja\u201c, rekao je Dev\u010di\u0107.<\/p>\n\n\n\n Problem nije samo strah, ve\u0107 nedostatak kvalitetne ponude<\/strong><\/p>\n\n\n\n Dev\u010di\u0107 smatra da tr\u017ei\u0161te kapitala treba posmatrati kao ekosistem u kojem su svi elementi me\u0111usobno povezani. Kada bi morao da izdvoji jednu prepreku, to bi bila nedovoljna ponuda kvalitetnih doma\u0107ih hartija od vrednosti.<\/p>\n\n\n\n \u201eAkcenat bih stavio na razvoj i ponudu najkvalitetnijih doma\u0107ih hartija od vrednosti, pre svega akcija i pokretanje procesa inicijalnih javnih ponuda\u201c, rekao je Dev\u010di\u0107.<\/p>\n\n\n\n Kompanija koja \u017eeli da iza\u0111e na berzu mora da bude spremna na vi\u0161i nivo transparentnosti, otvorenosti i finansijskog izve\u0161tavanja.<\/p>\n\n\n\n \u201eTr\u017ei\u0161te nije tu samo da kompaniji obezbedi kapital. Ono zauzvrat tra\u017ei odgovornost prema investitorima i za\u0161titu njihovih prava\u201c, rekao je Dev\u010di\u0107.<\/p>\n\n\n\n Drugi problem je nedostatak likvidnosti. Ukoliko investitor nije siguran da svoju investiciju mo\u017ee da proda i do\u0111e do novca, raste njegova uzdr\u017eanost.<\/p>\n\n\n\n \u201eLikvidnost je va\u017ena za uspostavljanje poverenja. Ako je nema, kod investitora se javljaju strah i uzdr\u017eanost od ulaganja\u201c, objasnio je Dev\u010di\u0107.<\/p>\n\n\n\n Finansijska pismenost jeste va\u017ena, ali nema smisla edukovati stanovni\u0161tvo ukoliko tr\u017ei\u0161te nema dovoljno kvalitetnih proizvoda.<\/p>\n\n\n\n \u201eMo\u017eemo da do\u0111emo u situaciju da edukujemo gra\u0111ane, a da oni nemaju u \u0161ta da ulo\u017ee. Poenta je da doma\u0107u \u0161tednju usmerimo prema doma\u0107oj produktivnosti\u201c, rekao je Dev\u010di\u0107.<\/p>\n\n\n\n Poverenje se ne gradi sloganom<\/strong><\/p>\n\n\n\n Dev\u010di\u0107 je ocenio da poverenje ne mo\u017ee da se izgradi jednom kampanjom, ve\u0107 isklju\u010divo pozitivnim iskustvom investitora.<\/p>\n\n\n\n \u201ePoverenje se ne gradi preko no\u0107i niti tokom jedne kampanje ili pomo\u0107u jednog slogana. Ono nastaje iz pozitivnog iskustva investitora sa finansijskim tr\u017ei\u0161tem i ulaganjem sopstvenog novca\u201c, rekao je Dev\u010di\u0107.<\/p>\n\n\n\n Prema njegovim re\u010dima, poverenje po\u010diva na stabilnim institucijama, jasno definisanim pravilima koja se dosledno primenjuju i odgovornom pona\u0161anju svih u\u010desnika.<\/p>\n\n\n\n \u201eKlijent mora da zna \u0161ta kupuje, kakav prinos mo\u017ee da o\u010dekuje, kakav rizik preuzima i kakva je priroda proizvoda. Istovremeno mora da zna da postoje sistem i mehanizmi koji \u0161tite njegovo ulaganje\u201c, rekao je Dev\u010di\u0107.<\/p>\n\n\n\n Poverenje se naro\u010dito proverava u vreme finansijskih kriza, problema sa likvidno\u0161\u0107u i velikih promena cena.<\/p>\n\n\n\n \u201eJasna, pravovremena i ta\u010dna informacija u kriznim uslovima od presudnog je zna\u010daja ne samo za uspostavljanje ve\u0107 i za u\u010dvr\u0161\u0107ivanje poverenja\u201c, rekao je Dev\u010di\u0107.<\/p>\n\n\n\n Hiperinflacija i krize ostavile su dubok trag<\/strong><\/p>\n\n\n\n Prema Dev\u010di\u0107evoj oceni, gra\u0111ani ne biraju nekretnine i depozite samo na osnovu matemati\u010dkog pore\u0111enja prinosa. Njihov izbor oblikuju istorijsko iskustvo i psihologija.<\/p>\n\n\n\n \u201e\u0160tednja i nekretnine mnogo su vi\u0161e od finansijskih proizvoda. One su za na\u0161e gra\u0111ane sinonim za sigurnost\u201c, rekao je Dev\u010di\u0107.<\/p>\n\n\n\n Srbija nema dugu tradiciju tr\u017ei\u0161ta kapitala, dok su na razvijenim tr\u017ei\u0161tima generacije gra\u0111ana odrastale uz iskustvo investiranja u finansijsku imovinu.<\/p>\n\n\n\n \u201eGra\u0111ani investiraju u ono \u0161to im je poznato, a to su uglavnom nekretnine i oro\u010deni depoziti\u201c, naveo je Dev\u010di\u0107.<\/p>\n\n\n\n Problem nastaje kada se investicioni proizvod predstavi isklju\u010divo kao prilika za dodatnu zaradu, dok se rizik pre\u0107uti ili potisne.<\/p>\n\n\n\n \u201eU dru\u0161tvu koje nosi nasle\u0111e hiperinflacije, doma\u0107ih i me\u0111unarodnih finansijskih kriza i gubitka poverenja u institucije, strah je opravdano ve\u0107i od \u017eelje za dodatnim prinosom\u201c, rekao je Dev\u010di\u0107.<\/p>\n\n\n\n On zato strah ne vidi kao samostalnu prepreku, ve\u0107 kao posledicu nedostatka investicionog iskustva i vi\u0161edecenijskog odsustva razvijenog tr\u017ei\u0161ta kapitala.<\/p>\n\n\n\n Najbolje srpske kompanije treba da iza\u0111u na berzu<\/strong><\/p>\n\n\n\n Srbija ima desetine milijardi evra u bankarskim depozitima i sve razvijeniju industriju fondova, ali deo tog novca ostaje zarobljen u konzervativnim proizvodima.<\/p>\n\n\n\n \u201eNije cilj ubediti gra\u0111ane da napuste depozite. Depoziti treba da postoje jer su va\u017eni za stabilnost finansijskog sistema i poverenje gra\u0111ana\u201c, rekao je Dev\u010di\u0107.<\/p>\n\n\n\n Cilj je da se kapital sa dugoro\u010dnim investicionim horizontom usmeri u produktivnu ekonomiju.<\/p>\n\n\n\n \u201eMoramo da podstaknemo najbolje srpske kompanije da steknu interesovanje za izdavanje akcija i prikupljanje kapitala na tr\u017ei\u0161tu. Ako pasivni deo \u0161tednje pretvorimo u aktivni doma\u0107i kapital, promeni\u0107emo na\u010din na koji finansiramo privredu\u201c, rekao je Dev\u010di\u0107.<\/p>\n\n\n\n Banke u tome ne treba da budu samo kreditori. One mogu da postanu agenti i organizatori emisija akcija i obveznica, a zatim da te proizvode ponude gra\u0111anima.<\/p>\n\n\n\n \u201eAktivan pristup banaka apsolutno je neophodan za transformaciju \u0161tednje u doma\u0107i investicioni kapital\u201c, rekao je Dev\u010di\u0107.<\/p>\n\n\n\n Gra\u0111anima treba ponuditi kombinaciju depozita, fondova, akcija, obveznica i profesionalnog upravljanja portfoliom.<\/p>\n\n\n\n \u201eCilj nije ponuditi gra\u0111aninu vi\u0161i prinos po svaku cenu, ve\u0107 omogu\u0107iti efikasnije upravljanje njegovim sredstvima\u201c, rekao je Dev\u010di\u0107.<\/p>\n\n\n\n Investiranje mora da bude dostupno na jedan klik<\/strong><\/p>\n\n\n\n Direktor Raiffeisen Investa Rade Bjelobaba rekao je da industrija mora da pojednostavi korisni\u010dko iskustvo, jer su potencijalni investitori danas zbunjeni osnovnim pitanjima.<\/p>\n\n\n\n \u201eLjudi ne znaju koliko novca moraju da imaju, na koji period treba da ulo\u017ee sredstva, kakav rizik preuzimaju i da li su spremni da ga prihvate\u201c, rekao je Bjelobaba.<\/p>\n\n\n\n Fondovi zato treba da ponude proizvode prilago\u0111ene razli\u010ditim nivoima tolerancije prema riziku, uz jasnu komunikaciju i potpunu transparentnost.<\/p>\n\n\n\n \u201eDana\u0161nje generacije o\u010dekuju da im sve bude dostupno na klik. \u017delimo da putem mobilnog telefona potpi\u0161emo ugovor, investiramo i povu\u010demo novac\u201c, rekao je Bjelobaba.<\/p>\n\n\n\n Investitor u svakom trenutku treba da ima podatke o proizvodu, vrednosti ulaganja i strukturi portfolija.<\/p>\n\n\n\n Ne ula\u017eite sve odjednom<\/strong><\/p>\n\n\n\n Kada se izdvoji sigurnosna rezerva, dugoro\u010dno investiranje treba po\u010deti definisanjem cilja, potrebnog prinosa, prihvatljivog rizika i perioda tokom kojeg novac ne\u0107e biti potreban.<\/p>\n\n\n\n \u201eNakon toga dolazimo do najva\u017enije stvari, a to je disciplina\u201c, rekao je Bjelobaba.<\/p>\n\n\n\n Investitori \u010desto precene svoju toleranciju na rizik. Kada do\u0111e do prve korekcije na tr\u017ei\u0161tu, emocije preuzmu kontrolu i oni povuku novac, realizuju gubitak i \u010desto se vi\u0161e ne vrate.<\/p>\n\n\n\n \u201eZato savetujemo klijentima da ne investiraju sva sredstva odjednom, ve\u0107 u vi\u0161e tran\u0161i. Ne treba ulagati ni samo u jednu klasu imovine, ve\u0107 u razli\u010dite klase koje se ne pona\u0161aju isto\u201c, rekao je Bjelobaba.<\/p>\n\n\n\n Za razvoj investicione navike nisu potrebni veliki po\u010detni iznosi.<\/p>\n\n\n\n \u201eNemojte da investirate samo kada imate veliki novac. Investirajte stalno. To mo\u017ee da bude 1.000, 5.000 ili 10.000 dinara mese\u010dno, kroz trajni nalog kojim se odre\u0111eni iznos redovno usmerava u fond\u201c, rekao je Bjelobaba.<\/p>\n\n\n\n Na taj na\u010din gra\u0111ani tokom du\u017eeg perioda mogu da akumuliraju zna\u010dajna sredstva.<\/p>\n\n\n\n Carevi\u0107: Imamo proizvode, ali ih ne umemo prodati gra\u0111anima<\/strong><\/p>\n\n\n\n Izvr\u0161ni direktor Ananasa Marko Carevi\u0107 ocenio je da se u raspravama o investiranju \u010desto zanemaruje jedan osnovni element svakog poslovanja, a to je prodaja.<\/p>\n\n\n\n \u201eKada pri\u010damo o edukaciji, institucijama i tr\u017ei\u0161tu, nedostaje nam prodaja. Ne mislim samo na prodaju investicionih fondova ili bankarskih proizvoda, ve\u0107 na obja\u0161njenje ljudima za\u0161to bi uop\u0161te trebalo da investiraju\u201c, rekao je Carevi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Gra\u0111ane mogu da motivi\u0161u razli\u010diti ciljevi. Za nekoga je to finansijska sigurnost, a za nekoga sloboda i mogu\u0107nost ranijeg povla\u010denja iz aktivnog rada.<\/p>\n\n\n\n Carevi\u0107 je kao primer naveo pokret Finansijska nezavisnost i rano penzionisanje, koji je veliki broj mladih u svetu podstakao da \u0161tede i investiraju \u0161to ve\u0107i deo prihoda.<\/p>\n\n\n\n \u201eNekome je motiv sigurnost, nekome sloboda. Te motive moramo da uklju\u010dimo u edukaciju i pri\u010de koje gra\u0111anima predstavljaju banke i fondovi\u201c, rekao je Carevi\u0107.<\/p>\n\n\n\n U Indiji svaki \u010detvrti stanovnik grada aktivno investira<\/strong><\/p>\n\n\n\n Carevi\u0107 je gotovo pet godina \u017eiveo u Indiji, zemlji u kojoj su socijalna i penzijska za\u0161tita znatno ograni\u010denije nego u Evropi.<\/p>\n\n\n\n \u201eProse\u010dan stanovnik Indije ima dva izbora ako \u017eeli mirnu starost. Mo\u017ee da \u0161tedi i investira kako ne bi zavisio ni od koga ili mo\u017ee da bude dobar prema porodici pa da ona brine o njemu. Indijci uglavnom biraju oba\u201c, rekao je Carevi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Prema podacima koje je izneo, Indija je pro\u0161le godine imala oko 120 miliona malih individualnih investitora.<\/p>\n\n\n\n \u201eKada to prevedete na gradsku populaciju, svaki \u010detvrti stanovnik grada aktivno investira. Jednom sam se u Gud\u017earatu sat i po vozio sa taksistom i razgovarao sa njim o berzi potpuno ravnopravno\u201c, rekao je Carevi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Investicioni proizvod ne mora da bude dosadan<\/strong><\/p>\n\n\n\n Carevi\u0107 smatra da investiranje mo\u017ee da postane jednostavno i dostupno poput elektronske trgovine. Prema njegovim re\u010dima, pitanje nije da li \u0107e se to dogoditi, ve\u0107 kada \u0107e takav model postati \u0161iroko dostupan u Srbiji.<\/p>\n\n\n\n \u201eAko pogledate najpopularnije svetske aplikacije za investiranje, one imaju po 20 ili 30 miliona aktivnih korisnika dnevno. To nisu ljudi koji samo razgledaju. Oni svakodnevno obavljaju transakcije i investiraju\u201c, rekao je Carevi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Srbiji, me\u0111utim, nedostaje dovoljna ponuda doma\u0107ih finansijskih proizvoda.<\/p>\n\n\n\n \u201eU poslu uvek ka\u017eemo da je lako prodati kada imate \u0161ta da prodate. Kolege su ve\u0107 objasnile da kod nas tog sadr\u017eaja na tr\u017ei\u0161tu jo\u0161 nema ni pribli\u017eno dovoljno\u201c, rekao je Carevi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Pored ponude, potrebno je promeniti i na\u010din predstavljanja investicionih proizvoda.<\/p>\n\n\n\n \u201eFinansijski proizvod, uz svo du\u017eno po\u0161tovanje, mo\u017ee da bude dosadan. Kada pogledate kako to rade najbolji na svetu, vidite dru\u0161tveno investiranje, automatizaciju, rangiranje investitora i mogu\u0107nost kopiranja njihovih poteza\u201c, objasnio je Carevi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Digitalne platforme gra\u0111anima omogu\u0107avaju da vide istoriju rezultata odre\u0111enog investitora i automatski prate njegovu strategiju.<\/p>\n\n\n\n \u201eNije dovoljno ponuditi proizvod. Treba ga prodati, olak\u0161ati ljudima pristup i demistifikovati investiranje. Napredak mo\u017ee da bude mnogo br\u017ei ako ga posmatramo kao bilo koju drugu industriju namenjenu gra\u0111anima\u201c, rekao je Carevi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Finansijska edukacija treba da po\u010dne u osnovnoj \u0161koli<\/strong><\/p>\n\n\n\n Carevi\u0107 smatra da obrazovanje o upravljanju novcem mora da postane deo \u0161kolskog sistema, i to znatno pre srednje \u0161kole.<\/p>\n\n\n\n \u201eFinansijska edukacija mora da se uvede u \u0161kole, a rekao bih \u010dak i u osnovne \u0161kole\u201c, rekao je Carevi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Kao primer naveo je azijsku zemlju u kojoj srednjo\u0161kolci na po\u010detku \u0161kolovanja dobijaju investicioni ra\u010dun i po\u010detni kapital, nakon \u010dega se njihove odluke i rezultati prate \u010detiri godine.<\/p>\n\n\n\n \u201ePosle \u010detiri godine takvu osobu vi\u0161e ne morate posebno da u\u010dite investiranju. Ako danas krenemo sa finansijskim obrazovanjem, za 20 godina bi\u0107e nam veoma drago \u0161to smo to uradili\u201c, rekao je Carevi\u0107.<\/p>\n\n\n\n U suprotnom, Srbija bi i za dve decenije mogla da raspravlja o istim problemima, dok zemlje sa razvijenom investicionom kulturom nastavljaju da pove\u0107avaju prednost.<\/p>\n\n\n\n Investiranje je sporo i dosadno, ali dugoro\u010dno radi<\/strong><\/p>\n\n\n\n Odgovaraju\u0107i na pitanje za\u0161to je gra\u0111anima lak\u0161e da uplate tiket nego da investiraju, Carevi\u0107 je ukazao na potrebu za trenutnim zadovoljstvom.<\/p>\n\n\n\n \u201eKod kla\u0111enja odmah dobijate rezultat. Ulo\u017eite novac i za nekoliko sati znate ishod. To je trenutno zadovoljstvo, sli\u010dno beskona\u010dnom pregledanju sadr\u017eaja na dru\u0161tvenim mre\u017eama\u201c, rekao je Carevi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Investiranje zahteva sasvim druga\u010diji na\u010din razmi\u0161ljanja.<\/p>\n\n\n\n \u201eLjude treba nau\u010diti da je investiranje sporo i dosadno, ali da na dugi rok radi\u201c, rekao je Carevi\u0107.<\/p>\n\n\n\n On je kao primer naveo redovna mese\u010dna ulaganja i efekat slo\u017eene kamate.<\/p>\n\n\n\n \u201eKada nekome ka\u017eete \u0161ta mo\u017ee da akumulira redovnim ulaganjem tokom 20 godina, \u010desto vam ne\u0107e verovati. Ali kada podatke unese u kalkulator slo\u017eene kamate i vidi razliku izme\u0111u prinosa od deset i 15 odsto, shvata da kona\u010dna razlika nije samo pet odsto\u201c, rekao je Carevi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Kapital mora da ima cilj, rok i disciplinu<\/strong><\/p>\n\n\n\n Zaklju\u010dak panela bio je da \u0161tednju ne treba suprotstavljati investiranju. Gra\u0111anima je potreban likvidan novac za svakodnevne obaveze i nepredvi\u0111ene situacije, dok kapital koji im ne\u0107e biti potreban godinama mo\u017ee da bude ulo\u017een.<\/p>\n\n\n\n Da bi se taj novac pokrenuo, Srbija mora istovremeno da smanji tro\u0161kove pristupa tr\u017ei\u0161tima, uvede poreske podsticaje, pro\u0161iri ponudu doma\u0107ih akcija i obveznica, razvije digitalne kanale i zapo\u010dne finansijsko obrazovanje u \u0161kolama.<\/p>\n\n\n\n \u201eTreba da do\u0111emo do ta\u010dke u kojoj imaocima kapitala mo\u017eemo da ka\u017eemo da je tr\u017ei\u0161te spremno za njih, a malim investitorima da mogu da imaju poverenja u ono \u0161to im se nudi\u201c, zaklju\u010dio je Ognjen Popovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Banke vi\u0161e ne mogu same da finansiraju velike investicije: Srpskim kompanijama U prepunom Sava Centru nastavljena je debata na prvoj velikoj konferenciji \u201eKapital u pokretu\u201c, koja je na jednom mestu okupila vode\u0107e doma\u0107e i regionalne investitore, bankare, regulatore i finansijske vizionare, kroz drugi panel, pod nazivom \u201eThe Future of Capital Markets in Serbia\u201c. <\/p>\n\n\n\n Ovaj panel okupio je klju\u010dne arhitekte doma\u0107eg finansijskog sistema kako bi ponudili konkretna re\u0161enja za prelazak sa klasi\u010dne \u0161tednje na dinami\u010dno investiranje odnosno odgovore na veliku finansijsku zagonetku, kakva je budu\u0107nost tr\u017ei\u0161ta kapitala u Srbiji?<\/p>\n\n\n\n Jer,doma\u0107i biznis dotakao je zid tradicionalnog finansiranja pa bankocentri\u010dna era u Srbiji polako dobija alternativu. Upravo zato klju\u010dno pitanje vi\u0161e nije da li imamo novca, ve\u0107 za\u0161to milijarde evra pasivne \u0161tednje i dalje miruju na ra\u010dunima umesto da se investiraju u ekonomski rast.<\/p>\n\n\n\n To je i njihova jjasna poruka jer budu\u0107nost tr\u017ei\u0161ta kapitala u Srbiji vi\u0161e nije apstraktna ekonomska teorija ve\u0107 prakti\u010dni ispit zrelosti za na\u0161 realni sektor.<\/p>\n\n\n\n Panelisti su jasno pru\u017eili precizan presek stanja i prakti\u010dne alate za svakog preduzetnika i investitora koji \u017eeli da uhvati korak sa modernim finansijskim tokovima. Te korake i mogu\u0107e putokaze za njih dali su generalni direktor Telekoma Srbija Vladimir Lu\u010di\u0107, finansijski stru\u010dnjak i investitor Ivan Gavanski, izvr\u0161ni direktor dru\u0161tva za upravljanje investicionim fondovima Intesa Invest i predsednik grupacije dru\u0161tava za upravljanje investicionim fondovima u PKS Sr\u0111an Maleti\u0107, osniva\u010d i direktor Orion telekoma Slobodan \u0110inovi\u0107 i direktor Elixir GMBH Matthias Predojevi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Lu\u010di\u0107: Tr\u017ei\u0161te kapitala donosi novac, ali i finansijsku disciplinu<\/strong><\/p>\n\n\n\n Generalni direktor Telekoma Srbija Vladimir Lu\u010di\u0107 rekao je da je kompanija iza\u0161la na me\u0111unarodno tr\u017ei\u0161te kapitala jer doma\u0107e bankarsko tr\u017ei\u0161te nije moglo da obezbedi dovoljno novca za velike investicione cikluse.<\/p>\n\n\n\n \u201eTr\u017ei\u0161te Srbije je, sa stanovi\u0161ta bankarskih kredita, limitirano. Od po\u010detka smo znali da, ako \u017eelimo da prikupimo velika sredstva, moramo da idemo na tr\u017ei\u0161te kapitala\u201c, rekao je Lu\u010di\u0107.<\/p>\n\n\n\n Prema njegovim re\u010dima, izlazak na tr\u017ei\u0161te kapitala kompanijama omogu\u0107ava da na jednom mestu do\u0111u do velikog broja finansijskih investitora.<\/p>\n\n\n\n \u201eSvim firmama bih preporu\u010dio da to urade. Na tr\u017ei\u0161tu kapitala imate sve finansijske investitore na jednom mestu i tako se najlak\u0161e prikuplja veliki novac kada imate veliki investicioni ciklus\u201c, kazao je Lu\u010di\u0107.<\/p>\n\n\n\n Takav na\u010din finansiranja, me\u0111utim, podrazumeva stro\u017ea pravila, redovne provere i vi\u0161i nivo transparentnosti.<\/p>\n\n\n\n \u201eTo zahteva stro\u017eije finansijsko poslovanje, \u0161to je za velike korporacije, posebno dr\u017eavne, proces koji nije jednostavan, ali im istovremeno poma\u017ee. Sama \u010dinjenica da \u0107e sve tri kreditne rejting agencije svake godine proveravati na\u0161 rejting i da imamo ciljeve koje moramo da ostvarimo gura nas da budemo bolji u finansijskim parametrima\u201c, rekao je Lu\u010di\u0107.<\/p>\n\n\n\n Telekom Srbija je, kako je naveo, ove godine dobio vi\u0161i kreditni rejting.<\/p>\n\n\n\n \u201eTo je situacija u kojoj svi dobijaju. Tr\u017ei\u0161te kapitala vam omogu\u0107ava veliki priliv novca, ali vas istovremeno tera da budete finansijski disciplinovaniji\u201c, rekao je Lu\u010di\u0107.<\/p>\n\n\n\n Stro\u017ea berza otvara vrata kvalitetnijim investitorima<\/strong><\/p>\n\n\n\n Telekom Srbija svoje me\u0111unarodne obveznice listirao je na Euronext berzi u Dablinu. Lu\u010di\u0107 smatra da stro\u017ea pravila poslovanja nisu prepreka, ve\u0107 na\u010din da kompanija do\u0111e do ve\u0107eg broja kvalitetnih investitora.<\/p>\n\n\n\n \u201e\u0160to su pravila stro\u017ea, poslovanje transparentnije, a berza ja\u010da, lak\u0161e dolazite do investitora\u201c, rekao je Lu\u010di\u0107.<\/p>\n\n\n\n On je naveo da ne bi imao dilemu ni oko izbora tr\u017ei\u0161ta ukoliko bi u budu\u0107nosti bila doneta odluka o listiranju akcija Telekoma.<\/p>\n\n\n\n \u201eAko bi u jednom trenutku bila doneta odluka da se Telekom, \u010dije akcije imaju dr\u017eava i gra\u0111ani, listira, smatram da bi to trebalo da bude na Londonskoj berzi, zajedno sa Beogradskom berzom\u201c, rekao je Lu\u010di\u0107.<\/p>\n\n\n\n Prema podacima iznetim na panelu, tra\u017enja investitora za Telekomovim obveznicama dostigla je oko 14 milijardi dolara, a u procesu je u\u010destvovalo izme\u0111u 300 i 350 institucionalnih investitora.<\/p>\n\n\n\n Velike dr\u017eavne kompanije mogle bi da prikupe milijarde<\/strong><\/p>\n\n\n\n Da bi jo\u0161 neka doma\u0107a kompanija ponovila primer Telekoma na me\u0111unarodnom tr\u017ei\u0161tu, mora da ima konkretan projekat za koji tra\u017ei novac i da korporativno poslovanje prilagodi zahtevima investitora.<\/p>\n\n\n\n \u201eKompanije moraju da imaju realne projekte za koje su im potrebna sredstva i moraju ozbiljno da se korporativizuju\u201c, rekao je Lu\u010di\u0107.<\/p>\n\n\n\n On smatra da bi velike dr\u017eavne kompanije trebalo manje da se oslanjaju na dr\u017eavu i njene garancije.<\/p>\n\n\n\n \u201eVoleo bih da velike dr\u017eavne kompanije, koje se ponekad previ\u0161e oslanjaju na dr\u017eavu i tra\u017ee dr\u017eavne garancije, krenu na\u0161im putem i iza\u0111u na me\u0111unarodnu berzu, a u budu\u0107nosti i na Beogradsku berzu. To bi ih nateralo da budu finansijski disciplinovanije i da postanu bolje korporacije\u201c, rekao je Lu\u010di\u0107.<\/p>\n\n\n\n Posebno veliki potencijal vidi u kompanijama koje imaju ozbiljne energetske projekte.<\/p>\n\n\n\n \u201ePostoji nekoliko dr\u017eavnih kompanija koje bi, zbog projekata koje imaju, posebno u energetici, bile izuzetno atraktivne na berzama. Mogle bi bez ve\u0107ih problema da prikupe milijarde, umesto da o\u010dekuju da dr\u017eava za njih obezbe\u0111uje novac\u201c, kazao je Lu\u010di\u0107.<\/p>\n\n\n\n Telekom Srbija je intenzivan investicioni ciklus zapo\u010deo u periodu po\u010detka rata u Ukrajini i sna\u017enog rasta kamatnih stopa. Kompanija je kasnijim refinansiranjem uspela da kamatu smanji za 0,5 procentnih poena.<\/p>\n\n\n\n \u201eO\u010dekujemo da kamate padaju. Tada mo\u017eemo dodatno da refinansiramo obaveze, optimizujemo tro\u0161ak i zadr\u017eimo postoje\u0107i nov\u010dani tok za investicije\u201c, objasnio je Lu\u010di\u0107.<\/p>\n\n\n\n Elixir ulo\u017eio oko 500 miliona evra za 12 godina<\/strong><\/p>\n\n\n\n Matthias Predojevi\u0107 predstavio je iskustvo Elixir grupe, prve doma\u0107e kompanije koja je izdala korporativnu obveznicu u okviru programa Ministarstva finansija i Svetske banke.<\/p>\n\n\n\n Elixir grupa je doma\u0107a hemijska kompanija i jedan od \u0161est proizvo\u0111a\u010da fosforne kiseline u Evropi. Kompanija je poslednjih godina razvijala proizvodnju kristalnih, vodorastvorljivih \u0111ubriva namenjenih uzgoju vo\u0107a i povr\u0107a u plastenicima.<\/p>\n\n\n\n \u201eNajvi\u0161e ljudi nas zna kao najve\u0107u hemijsku korporaciju u jugoisto\u010dnoj Evropi. Jedan smo od samo \u0161est proizvo\u0111a\u010da fosforne kiseline u Evropi, a najve\u0107i smo proizvo\u0111a\u010d mineralnih \u0111ubriva na prostoru biv\u0161e Jugoslavije\u201c, rekao je Predojevi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Projekat za koji je Elixir tra\u017eio kapital razvijan je u saradnji sa nema\u010dkom kompanijom K plus S, najve\u0107im proizvo\u0111a\u010dem kalijuma u Evropi, koji ima vi\u0161e od 10.000 zaposlenih i promet od oko \u010detiri milijarde evra.<\/p>\n\n\n\n \u201eKada odr\u017eiv projekat plasirate na finansijsko tr\u017ei\u0161te, otvaraju se razli\u010dite mogu\u0107nosti. Na\u0161 finansijski tim prepoznao je da projekat mo\u017ee da se finansira zelenom obveznicom\u201c, objasnio je Predojevi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Vrednost projekta iznosila je izme\u0111u 35 i 40 miliona evra, a kompanija je imala rok od 12 meseci da obezbedi finansiranje.<\/p>\n\n\n\n \u201eProces je bio dosta kompleksan i druga\u010diji od pristupanja bankarskom kreditu. Bilo je izazovno, ali kod takvih projekata svaki 0,5 odsto zna\u010di\u201c, rekao je Predojevi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Elixir je u procesu anga\u017eovao spoljne finansijske i pravne savetnike, dok je sna\u017ena tra\u017enja pokazala da na doma\u0107em tr\u017ei\u0161tu postoji interesovanje za kvalitetne korporativne obveznice.<\/p>\n\n\n\n \u201ePotra\u017enja je bila mnogo ve\u0107a od ponude. U\u010destvovale su banke, investicioni fondovi, pa \u010dak i fizi\u010dka lica. Program jeste kompleksan, ali uz sna\u017ean finansijski tim i eksterne konsultante mo\u017ee uspe\u0161no da se realizuje\u201c, rekao je Predojevi\u0107.<\/p>\n\n\n\n On je naveo da je Elixir tokom poslednjih 12 godina investirao oko 500 miliona evra i da ima nove razvojne projekte.<\/p>\n\n\n\n \u201eApsolutno preporu\u010dujem i drugim kompanijama koje rastu i \u017eele finansijski da oja\u010daju da razmotre ovakav na\u010din finansiranja. Za nas je bio veoma uspe\u0161an\u201c, rekao je Predojevi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Zelena obveznica nije namenjena samo solarnim panelima<\/strong><\/p>\n\n\n\n Predojevi\u0107 je objasnio da se zeleni finansijski instrumenti ne odnose isklju\u010divo na projekte solarne energije, biomase ili drugih obnovljivih izvora. I energetski intenzivna hemijska industrija mo\u017ee da obezbedi zeleno finansiranje ukoliko smanjuje emisije i potro\u0161nju energije.<\/p>\n\n\n\n \u201eMnogi zeleno finansiranje povezuju samo sa solarnim panelima, obnovljivim izvorima i biomasom, ali i hemija mo\u017ee da bude zelena\u201c, rekao je Predojevi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Elixir je pre nekoliko godina po\u010deo da investira u obnovljive izvore energije, a razvija i projekat solarnog parka.<\/p>\n\n\n\n \u201eU hemiji se na prvi pogled postavlja pitanje kako ona mo\u017ee da bude zelena. Kada pogledate energetsku stranu proizvodnje, klju\u010dno je da budete dekarbonizovani\u201c, naveo je Predojevi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Ovaj zahtev dodatno dobija na zna\u010daju zbog \u010dinjenice da Elixir oko 80 odsto svojih proizvoda plasira u Evropsku uniju i da na njegovu konkurentnost uti\u010de evropski mehanizam prekograni\u010dnog oporezivanja ugljenika, poznat kao CBAM.<\/p>\n\n\n\n \u201eNe bismo mogli da budemo konkurentni da kao kompanija ve\u0107 ne ula\u017eemo u zelenu tranziciju. Fondovi koji podsti\u010du takve projekte veoma su atraktivni za ulaganja koja sada razvijamo, kao i za na\u0161e budu\u0107e projekte\u201c, rekao je Predojevi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Orion telekom razmatra izdavanje korporativnih obveznica<\/strong><\/p>\n\n\n\n Osniva\u010d i direktor Orion telekoma Slobodan \u0110inovi\u0107 potvrdio je da kompanija razmatra izlazak na doma\u0107e tr\u017ei\u0161te korporativnih obveznica.<\/p>\n\n\n\n \u201eKuloari su obi\u010dno u pravu. Mo\u017eda \u0107emo biti slede\u0107i izdavalac, a sigurno \u0107emo biti me\u0111u narednima\u201c, rekao je \u0110inovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Orion telekom nedavno je dobio kreditni rejting, \u010dime je uklonjena jedna od prepreka za emisiju obveznica.<\/p>\n\n\n\n \u201eSada poku\u0161avamo da defini\u0161emo obim emisije i \u0161ta \u0107emo najpre finansirati, jer projekata ima veoma mnogo\u201c, objasnio je \u0110inovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Kompanija ve\u0107 ima iskustvo sa slo\u017eenim investicionim strukturama. Orion je jo\u0161 2009. godine, kada je imao prihod od samo \u010detiri miliona evra, nakon dve godine pregovora uspeo da privu\u010de 22,5 miliona evra kapitala.<\/p>\n\n\n\n \u201eTada ni\u0161ta nismo znali o tome, nismo znali ni \u0161ta je EBITDA, niti smo vodili metrike koje bi nas u\u010dinile interesantnim investitorima. Ali nijedna banka tada nije mogla da investira u nas i bez tog kapitala ne bismo mogli da uradimo ono \u0161to smo \u017eeleli\u201c, rekao je \u0110inovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Jedna od klju\u010dnih posledica tog procesa bila je korporativna transformacija kompanije.<\/p>\n\n\n\n \u201eTr\u017ei\u0161te kapitala vas tera da poslovanje u\u010dinite transparentnijim i da se uvedete u standarde koje investitori prepoznaju. Prakti\u010dno radite isti posao kao da izlazite na berzu\u201c, naveo je \u0110inovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Kompanija je formirala upravlja\u010dke strukture, uvela korporativno upravljanje i po\u010dela detaljnije da prati finansijske rezultate.<\/p>\n\n\n\n \u201eDanas imamo upravlja\u010dke finansijske izve\u0161taje na dnevnom nivou. Svakog dana znamo \u0161ta se dogodilo prethodnog dana i mo\u017eemo odmah da reagujemo. To nam u poslu mnogo poma\u017ee\u201c, rekao je \u0110inovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Jedan megavat infrastrukture za AI ko\u0161ta 150 miliona evra<\/strong><\/p>\n\n\n\n Orion telekom danas je usmeren na poslovanje sa kompanijama, centre podataka i infrastrukturu za ve\u0161ta\u010dku inteligenciju. Veli\u010dina potrebnih ulaganja prevazilazi mogu\u0107nosti pojedina\u010dnih doma\u0107ih banaka.<\/p>\n\n\n\n \u201eAmbicije su nam velike. Jedan megavat infrastrukture za ve\u0161ta\u010dku inteligenciju ko\u0161ta 150 miliona evra. Srpske banke takvu investiciju ne mogu pojedina\u010dno da podr\u017ee. Mogu eventualno kao konzorcijum da finansiraju jedan deo, ali nama su potrebni diversifikovani izvori finansiranja\u201c, rekao je \u0110inovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Primeri Telekoma Srbija na me\u0111unarodnom tr\u017ei\u0161tu i Elixira na doma\u0107em tr\u017ei\u0161tu pove\u0107avaju kredibilitet ostalih srpskih kompanija pred stranim investitorima.<\/p>\n\n\n\n \u201eKada danas razgovaramo sa Bank of America, tamo ve\u0107 znaju za Srbiju. Telekom je u tome uradio veoma mnogo. Izdavanje Elixirove obveznice tako\u0111e nam daje kredibilitet\u201c, rekao je \u0110inovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n On je ocenio da je tr\u017ei\u0161te kapitala Orionu sada potrebnije nego ranije.<\/p>\n\n\n\n \u201eNivo investicija koji nam je potreban vi\u0161e ne mo\u017eemo da obezbedimo kroz modele koje smo do sada koristili\u201c, naveo je \u0110inovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Korporatizacija ipak ne bi smela da dovede do preterane birokratizacije kompanije.<\/p>\n\n\n\n \u201eKorporatizovali smo se mnogo, mo\u017eda i previ\u0161e. Stalno govorim kolegama da zbog toga ne smemo da se birokratizujemo. I dalje moramo brzo da donosimo odluke\u201c, rekao je \u0110inovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Investicionim fondovima gra\u0111ani poverili 2,4 milijarde evra<\/strong><\/p>\n\n\n\n Sr\u0111an Maleti\u0107 rekao je da investicioni fondovi ve\u0107 godinama predstavljaju najdinami\u010dniji deo finansijskog sistema u Srbiji.<\/p>\n\n\n\n \u201eIndustrija je veoma ponosna na \u010dinjenicu da godinama bele\u017eimo visoke stope rasta. To je rezultat ulaganja u poverenje i rad sa klijentima, ali i regulatornog okvira koji je podr\u017eavaju\u0107i i u najve\u0107oj meri uskla\u0111en sa pravilima Evropske unije\u201c, rekao je Maleti\u0107.<\/p>\n\n\n\n Prema poslednjim podacima koje je izneo, ukupna imovina doma\u0107e industrije investicionih fondova prema\u0161ila je 2,4 milijarde evra.<\/p>\n\n\n\n \u201eIntesa Invest nedavno je pre\u0161la prvu milijardu evra imovine pod upravljanjem i nastavljamo dalje\u201c, rekao je Maleti\u0107.<\/p>\n\n\n\n Ipak, gotovo 80 odsto novca nalazi se u fondovima o\u010duvanja vrednosti, odnosno nov\u010danim fondovima.<\/p>\n\n\n\n \u201eTo nisu fondovi koji investitorima na dugi rok mogu da donesu zadovoljavaju\u0107e prinose. Oni pre svega slu\u017ee za upravljanje teku\u0107om likvidno\u0161\u0107u\u201c, objasnio je Maleti\u0107.<\/p>\n\n\n\n Zbog toga je potrebno da ulaga\u010di produ\u017ee svoj investicioni horizont i deo novca usmere prema dugoro\u010dnijim instrumentima.<\/p>\n\n\n\n \u201eMoramo da ohrabrimo klijente da razmi\u0161ljaju dugoro\u010dnije i da ula\u017eu u finansijske instrumente i fondove koji imaju du\u017ei investicioni horizont\u201c, rekao je Maleti\u0107.<\/p>\n\n\n\n Novac na teku\u0107em ra\u010dunu je sportista koji celu karijeru sedi na klupi<\/strong><\/p>\n\n\n\n Maleti\u0107 je neaktivni kapital gra\u0111ana uporedio sa talentovanim sportistom koji nikada nije dobio priliku da poka\u017ee svoje mogu\u0107nosti.<\/p>\n\n\n\n \u201eNovac koji stoji na teku\u0107em ra\u010dunu, a nije potreban za teku\u0107e obaveze, jeste kao fenomenalan sportista sa velikim sposobnostima koji je celu karijeru proveo na klupi. Nikada nije upotrebio svoj kapacitet i potencijal da ne\u0161to ostvari\u201c, rekao je Maleti\u0107.<\/p>\n\n\n\n Jedna od glavnih prepreka za ulaganje i dalje je percepcija gra\u0111ana da investicioni fondovi predstavljaju neku vrstu kla\u0111enja.<\/p>\n\n\n\n \u201eKada govorimo o investicionim fondovima, i dalje postoji percepcija rizika, kladionice i neizvesnosti. Zbog toga su nam potrebni finansijska pismenost i finansijsko osna\u017eivanje gra\u0111ana\u201c, rekao je Maleti\u0107.<\/p>\n\n\n\n On smatra da pojedina\u010dne kampanje fondova, regulatora i Ministarstva finansija nisu dovoljne i da finansijsko obrazovanje mora da u\u0111e u \u0161kole.<\/p>\n\n\n\n \u201eNe smemo da dozvolimo da deca iza\u0111u iz srednje \u0161kole, a da ne znaju \u0161ta su kamata, prinos, odnos prinosa i rizika, anuitet i inflacija. U\u010de mnogo potrebnih, ali i manje potrebnih informacija, a ne znaju ono \u0161to \u0107e im biti neophodno tokom \u017eivota\u201c, rekao je Maleti\u0107.<\/p>\n\n\n\n Pored obrazovanja, dugoro\u010dna ulaganja trebalo bi podsta\u0107i i kroz poresku politiku.<\/p>\n\n\n\n \u201eNedostaje nam podsticaj regulative, pre svega poreske regulative, koji bi dodatno osna\u017eio dugoro\u010dna ulaganja\u201c, rekao je Maleti\u0107.<\/p>\n\n\n\n Fondovi mogu da stvore tra\u017enju za doma\u0107im akcijama i obveznicama<\/strong><\/p>\n\n\n\n Investicioni fondovi mogu da postanu ozbiljan izvor tra\u017enje za doma\u0107im korporativnim obveznicama i akcijama, ali pod uslovom da tr\u017ei\u0161te ponudi dovoljno kvalitetnih i likvidnih instrumenata.<\/p>\n\n\n\n \u201eInvesticioni fondovi definitivno mogu da budu ozbiljan generator tra\u017enje. Preduslov je da imamo dovoljan broj kvalitetnih finansijskih instrumenata i da ti instrumenti budu likvidni\u201c, rekao je Maleti\u0107.<\/p>\n\n\n\n Dodatni problem je nepodudaranje izme\u0111u kratkoro\u010dnih potreba sada\u0161njih ulaga\u010da i du\u017eeg roka dospe\u0107a korporativnih obveznica.<\/p>\n\n\n\n \u201eKe\u0161 fondovi su namenjeni kratkoro\u010dnim ulaga\u010dima, dok korporativne obveznice obi\u010dno dospevaju za tri do pet godina. Tu postoji odre\u0111eni nesklad i zato moramo postepeno da produ\u017eimo investicioni horizont doma\u0107ih ulaga\u010da\u201c, objasnio je Maleti\u0107.<\/p>\n\n\n\n On je naveo da fondovi vi\u0161e nisu samo potencijalni, ve\u0107 postoje\u0107i izvor tra\u017enje.<\/p>\n\n\n\n \u201eInvesticioni fondovi su ve\u0107 postali ozbiljan generator tra\u017enje i predstavljaju jedini segment tr\u017ei\u0161ta kapitala koji je u konstantnom rastu\u201c, rekao je Maleti\u0107.<\/p>\n\n\n\n Njegov cilj je da imovina doma\u0107e industrije investicionih fondova do naredne godine dostigne tri milijarde evra.<\/p>\n\n\n\n \u201eVoleo bih da se slede\u0107e godine ponovo na\u0111emo ovde, da industrija investicionih fondova dostigne tri milijarde evra, da imamo Telekom i jo\u0161 neke kompanije na Beogradskoj berzi i da nova \u0161kolska godina po\u010dne sa finansijskom edukacijom u \u0161kolskom sistemu\u201c, rekao je Maleti\u0107.<\/p>\n\n\n\n Gavanski: Beogradska berza mora da tra\u017ei kompanije, a ne da ih \u010deka<\/strong><\/p>\n\n\n\n Finansijski stru\u010dnjak i investitor Ivan Gavanski ocenio je da nedostatak likvidnosti nije problem samo Beogradske berze, ve\u0107 i tr\u017ei\u0161ta u Sofiji, Bukure\u0161tu, Budimpe\u0161ti, Var\u0161avi, Frankfurtu i Londonu.<\/p>\n\n\n\n Klju\u010dna razlika je u tome \u0161to velike berze aktivno tra\u017ee kompanije koje mogu da privuku na svoje tr\u017ei\u0161te.<\/p>\n\n\n\n \u201eLondonska berza ima prodajni tim koji promovi\u0161e tr\u017ei\u0161te i identifikuje kompanije kojima su potrebni vlasni\u010dki ili du\u017eni\u010dki kapital. Imaju predstavni\u0161tva u Parizu, Milanu i Singapuru, skautuju kompanije i edukuju ih\u201c, rekao je Gavanski.<\/p>\n\n\n\n Sli\u010dan model, prema njegovom mi\u0161ljenju, treba da primeni i Beogradska berza.<\/p>\n\n\n\n \u201eBeogradska berza bi na lokalnom tr\u017ei\u0161tu trebalo da radi aktivnu promociju i pronala\u017eenje kompanija, kako bismo postali regionalni lider i kapija Zapadnog Balkana\u201c, rekao je Gavanski.<\/p>\n\n\n\n Predlo\u017eio je formiranje tima od deset do 15 ljudi koji bi aktivno tra\u017eio potencijalne emitente u Srbiji i regionu.<\/p>\n\n\n\n \u201eTaj tim treba da prevrne svaki kamen, od Tirane do Skoplja, i da tra\u017ei kompanije kojima je potreban kapital\u201c, kazao je Gavanski.<\/p>\n\n\n\n Srbija, prema njegovoj oceni, ne mora da ima najve\u0107e tr\u017ei\u0161te, ali mo\u017ee da postane regionalni finansijski centar.<\/p>\n\n\n\n \u201eNe moramo da budemo najve\u0107i, ali treba da budemo centar i kapija regiona\u201c, rekao je Gavanski.<\/p>\n\n\n\n Kapital kojim upravljamo u Beogradu treba vra\u0107ati u doma\u0107u privredu<\/strong><\/p>\n\n\n\n Gavanski je naglasio da je va\u017eno \u0161to se upravljanje portfolijima doma\u0107ih investicionih fondova obavlja u Srbiji.<\/p>\n\n\n\n \u201eNajbitnije je da se kapital kojim se upravlja zaista vodi iz Beograda i da odavde imamo pristup najlikvidnijim svetskim tr\u017ei\u0161tima. Tako zadr\u017eavamo znanje, stvaramo novu kulturu i infrastrukturu i razvijamo doma\u0107e stru\u010dnjake\u201c, rekao je Gavanski.<\/p>\n\n\n\n Istovremeno, zbog nedostatka doma\u0107ih finansijskih instrumenata, veliki deo kapitala ula\u017ee se van Srbije.<\/p>\n\n\n\n \u201eOdli\u010dno je \u0161to na\u0161i investitori preko banaka i dru\u0161tava za upravljanje mogu da ula\u017eu u inostranstvu, ali moramo da stvorimo tok kojim \u0107e se kapital vra\u0107ati u zemlju\u201c, rekao je Gavanski.<\/p>\n\n\n\n Beogradska berza i ostali u\u010desnici na tr\u017ei\u0161tu trebalo bi direktno da prilaze vlasnicima kompanija i nude im pomo\u0107 u pronala\u017eenju odgovaraju\u0107e strukture finansiranja.<\/p>\n\n\n\n \u201eBerza mora agresivno da promovi\u0161e projekte i da prilazi vlasnicima kompanija sa pitanjem gde mo\u017ee da im pomogne u strukturi kapitala, kroz dug ili kroz vlasni\u010dko ulaganje\u201c, rekao je Gavanski.<\/p>\n\n\n\n Prema njegovim re\u010dima, postoji velika nepovezanost izme\u0111u kompanija kojima je potreban kapital i savetnika koji poznaju finansijsko tr\u017ei\u0161te.<\/p>\n\n\n\n \u201eNeko mora da ode i u \u0160abac i u druga mesta, da prona\u0111e gde postoji kvalitetan posao i gde je kompaniji zaista potrebna pomo\u0107 u strukturi kapitala\u201c, rekao je Gavanski.<\/p>\n\n\n\n Kao naredni korak razvoja naveo je mogu\u0107nost da Beograd, Novi Sad i Ni\u0161 izdaju municipalne obveznice u dinarima.<\/p>\n\n\n\n Tokenizacija nije pre\u010dica ako nema kvalitetnih kompanija<\/strong><\/p>\n\n\n\n Govore\u0107i o digitalizaciji tr\u017ei\u0161ta, Gavanski je ocenio da blok\u010dejn i tokenizacija imaju budu\u0107nost, ali da Srbija njima ne mo\u017ee da nadoknadi nedostatak kvalitetnih emitenata.<\/p>\n\n\n\n \u201eTreba da u\u0111emo u digitalizaciju i postepeno u tokenizaciju, ali ne treba tokenizovati sve. Ne treba \u017euriti. Potrebni su regulacija i kontrola\u201c, rekao je Gavanski.<\/p>\n\n\n\n Posebno je upozorio na visokorizi\u010dne kriptovalute i tokene iza kojih ne postoji pokri\u0107e.<\/p>\n\n\n\n \u201eMoramo da odvojimo krajnje \u0161pekulativni deo, koji mo\u017ee da bude veoma toksi\u010dan, od finansijskih instrumenata koji imaju stvarno pokri\u0107e\u201c, kazao je Gavanski.<\/p>\n\n\n\n Digitalni dinar mogao bi da bude razmatran u budu\u0107nosti, ali je Srbija, prema njegovoj oceni, jo\u0161 daleko od takvog koraka.<\/p>\n\n\n\n \u201eTehnolo\u0161ko re\u0161enje sigurno mo\u017eemo da prona\u0111emo, ali ne postoji pre\u010dica. I dalje nam nedostaje dovoljan broj kvalitetnih emitenata koji bi privukli investitore\u201c, rekao je Gavanski.<\/p>\n\n\n\n Ve\u0161ta\u010dka inteligencija odredi\u0107e koliko \u0107e kompanije vredeti<\/strong><\/p>\n\n\n\n U zavr\u0161nom delu panela u\u010desnici su izneli kratke predloge za razvoj doma\u0107eg tr\u017ei\u0161ta kapitala.<\/p>\n\n\n\n Gavanski je ocenio da Srbija mora da prihvati kratkoro\u010dne tro\u0161kove kako bi ostvarila dugoro\u010dnu korist.<\/p>\n\n\n\n \u201eMoramo da budemo dugoro\u010dno \u0161krti i da prihvatimo kratkoro\u010dni bol zarad dugoro\u010dnog dobitka. Tr\u017ei\u0161te kapitala bilo je \u017ertva privatizacije i postalo je krajnje \u0161pekulativno, ali se postepeno vra\u0107a na normalan kolosek. U narednih pet do sedam godina mo\u017ee potpuno da o\u017eivi\u201c, rekao je Gavanski.<\/p>\n\n\n\n Lu\u010di\u0107 je kao presudan faktor za vrednost kompanija u narednih pet godina izdvojio ve\u0161ta\u010dku inteligenciju.<\/p>\n\n\n\n \u201eKoliko \u0107e kompanije vredeti i koliko kapitala \u0107e mo\u0107i da privuku zavisi\u0107e od njihove sposobnosti da primene ve\u0161ta\u010dku inteligenciju i da u to ubede investitore\u201c, rekao je Lu\u010di\u0107.<\/p>\n\n\n\n On je naveo da su strani investitori ve\u0107 tokom poslednje emisije Telekomovih obveznica postavljali pitanja o primeni ve\u0161ta\u010dke inteligencije.<\/p>\n\n\n\n \u201eKompanije koje u narednih pet godina ne budu aktivno primenjivale ve\u0161ta\u010dku inteligenciju ne\u0107e mo\u0107i da privuku investitore. One koje budu mogle da je primene vre\u0434\u0435\u0107e vi\u0161e nego \u0161to sada mogu da zamisle\u201c, rekao je Lu\u010di\u0107.<\/p>\n\n\n\n \u0110inovi\u0107 je zavr\u0161nu preporuku sa\u017eeo u poruku da kompanije treba da investiraju u ve\u0161ta\u010dku inteligenciju, dok je Maleti\u0107 rekao da \u201edugoro\u010dno ne postoji uspe\u0161na ekonomija bez razvijenog tr\u017ei\u0161ta kapitala\u201c.<\/p>\n\n\n\n Predojevi\u0107 je ocenio da razvoj tr\u017ei\u0161ta zavisi od ravnote\u017ee ponude i tra\u017enje i sposobnosti doma\u0107ih kompanija da konkretnim rezultatima steknu poverenje investitora.<\/p>\n\n\n\n \u201eSrbija je pro\u0161la kroz odre\u0111eni period, ali postoji veliki potencijal. Ako se kompanije svojim radom doka\u017eu, tr\u017ei\u0161te kapitala \u0107e to prepoznati i zajedno \u0107e rasti\u201c, zaklju\u010dio je Predojevi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Kapital postoji, ali kompanije jo\u0161 \u010dekaju prvi veliki primer sa berze<\/strong><\/p>\n\n\n\n Odgovore na ta ali i drtuga pitanja dali su lideri finansijskog sektora: Lazo Ostoji\u0107 ,direktor Beogradske berze, Marko Jankovi\u0107 predsednik Komisije za hartije od vrednosti, dr Una Sikimi\u0107 ,predsednica Izvr\u0161nog odbora ALTA banke, Stanislava Petkovi\u0107 generalna direktorka kompanije Vista Rica i prof. dr Velimir Luki\u0107 sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Klju\u010dna poruka koju su poslali je jasna :tranzicija sa pasivne \u0161tednje na aktivno investiranje vi\u0161e nije stvar izbora, ve\u0107 opstanka kapitala.<\/p>\n\n\n\n Partneri konferencije su Telekom Srbija, Vista Rica, Alta banka, Banca Intesa, Elixir group, Triglav osiguranje.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Kapital koji se prenosi generacijama<\/strong><\/p>\n\n\n\n U\u010desnici su na po\u010detku panela poku\u0161ali da u jednoj re\u010denici defini\u0161u dugove\u010dnost kapitala.<\/p>\n\n\n\n Lazo Ostoji\u0107 rekao je da je re\u010d o kapitalu koji godinama radi za onoga ko ga je investirao.<\/p>\n\n\n\n \u201eNe dugoro\u010dnost, nego ba\u0161 dugove\u010dnost. Da kapital radi za vas godinama unapred, u smislu pasivnih primanja i da mo\u017eete da ra\u010dunate na ta ulo\u017eena sredstva u budu\u0107nosti\u201c, rekao je Ostoji\u0107.<\/p>\n\n\n\n Za Marka Jankovi\u0107a dugove\u010dan kapital je \u201ekapital koji se prenosi sa generacije na generaciju\u201c, dok je Stanislava Petkovi\u0107 ocenila da je to kapital \u201ekoji se prenosi na generacije i koji se konstantno uve\u0107ava i dopunjuje\u201c.<\/p>\n\n\n\n Dr Una Sikimi\u0107 ukazala je na potrebu da investitori ne donose odluke samo na osnovu kratkoro\u010dnih promena na tr\u017ei\u0161tu.<\/p>\n\n\n\n \u201eDugove\u010dnost kapitala podrazumeva razumevanje da je volatilnost kratkoro\u010dna kategorija, a da dugoro\u010dni horizont zahteva znanje i kontinuitet promi\u0161ljanja\u201c, rekla je Sikimi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Profesor Velimir Luki\u0107 dugove\u010dan kapital opisao je kao novac koji investitoru ne\u0107e biti potreban narednih nekoliko decenija.<\/p>\n\n\n\n \u201eTo je kapital koji ne\u0107ete videti narednih 20 ili 30 godina, a koji \u0107e biti investiran tako da sa\u010duva i uve\u0107ava svoju vrednost\u201c, rekao je Luki\u0107.<\/p>\n\n\n\n Investicione prilike ne prate rast broja institucija<\/strong><\/p>\n\n\n\n Govore\u0107i o trenutnom stanju na doma\u0107em tr\u017ei\u0161tu kapitala, Luki\u0107 je ocenio da Srbija ima sve ve\u0107i broj finansijskih institucija i u\u010desnika na tr\u017ei\u0161tu, ali da broj investicionih prilika jo\u0161 ne prati taj ritam.<\/p>\n\n\n\n \u201eMi imamo proliferaciju finansijskih institucija u na\u0161oj zemlji i one se naj\u010de\u0161\u0107e razvijaju pod okriljem konvencionalnog finansijskog sistema. Dobijamo, posebno na tr\u017ei\u0161tu kapitala, nove u\u010desnike, ali tempo investicionih prilika ne prati taj ritam\u201c, rekao je Luki\u0107.<\/p>\n\n\n\n Prema njegovim re\u010dima, taj tempo po\u010dinje da se ubrzava, izme\u0111u ostalog i zahvaljuju\u0107i dobijanju investicionog rejtinga, koji je Srbiju u\u010dinio vidljivijom doma\u0107im, regionalnim i me\u0111unarodnim investitorima.<\/p>\n\n\n\n Ipak, kapital koji postoji u Srbiji jo\u0161 nije dovoljno usmeren na vi\u0161edecenijska ulaganja.<\/p>\n\n\n\n \u201eJo\u0161 nemamo konstrukciju koja \u0107e nam pomo\u0107i da se odreknemo novca na decenije, a da ne razmi\u0161ljamo o tome da li \u0107e taj novac biti na pravom mestu i da li \u0107e biti u sistemu koji funkcioni\u0161e\u201c, kazao je Luki\u0107.<\/p>\n\n\n\n Investicioni rejting je, prema njegovoj oceni, ve\u0107 doneo konkretne promene.<\/p>\n\n\n\n \u201ePosle investicionog rejtinga dobili smo prve korporativne zelene obveznice, finansijske institucije su iza\u0161le na tr\u017ei\u0161te kapitala i uspeli smo da privu\u010demo interesovanje drugih kompanija u zemlji\u201c, naveo je Luki\u0107.<\/p>\n\n\n\n On o\u010dekuje da se kapital u narednom periodu ne\u0107e usmeravati samo prema odre\u0111enim kompanijama, ve\u0107 prema kvalitetnim projektima.<\/p>\n\n\n\n \u201eKada kapital bude razmi\u0161ljao gde da se investira, pitanje vi\u0161e ne\u0107e biti samo da li \u0107e to biti neka kompanija, ve\u0107 da li \u0107e to biti dobar projekat. Kompanije koje imaju dobre projekte, posebno industrijske kompanije, kao i one koje razvijaju ekolo\u0161ke projekte i primenjuju ESG koncept, imaju najvi\u0161e perspektive da uspeju na na\u0161em tr\u017ei\u0161tu\u201c, rekao je Luki\u0107.<\/p>\n\n\n\n Kompanije moraju da \u017eele da budu na berzi<\/strong><\/p>\n\n\n\n Izvr\u0161ni direktor Beogradske berze Lazo Ostoji\u0107 ocenio je da je Srbija propustila priliku koju je imala po\u010detkom dvehiljaditih godina, kada je na berzi bio veliki broj kompanija.<\/p>\n\n\n\n \u201eMali akcionari tada su bili prili\u010dno needukovani i nisu znali kako da upravljaju svojom imovinom. I dalje postoje ostaci kompanija koje su kroz privatizaciju prakti\u010dno bile primorane da budu na berzi, pa je trgovanje dominantno usmereno na konsolidaciju njihovog vlasni\u0161tva\u201c, rekao je Ostoji\u0107.<\/p>\n\n\n\n Promena, kako je naveo, po\u010dinje od odnosa vlasnika i uprava kompanija prema berzi.<\/p>\n\n\n\n \u201eNedostaje svest kompanija da na berzi ne treba da mora\u0161 da bude\u0161, nego da \u017eeli\u0161 da bude\u0161. Potrebno je da razumeju \u010demu berza slu\u017ei, za\u0161to je to mesto na kojem treba da se kotiraju i ponude svoje razvojne prilike drugim ulaga\u010dima\u201c, rekao je Ostoji\u0107.<\/p>\n\n\n\n Prvi korak za kompanije mo\u017ee da bude izdavanje korporativnih obveznica, jer im omogu\u0107ava da prikupe kapital bez odricanja od vlasni\u0161tva.<\/p>\n\n\n\n \u201eDoneli smo odluku da prvi korak bude da kompanije kroz zadu\u017eivanje i prikupljanje kapitala u\u0111u na berzu, a da se ne odri\u010du svog vlasni\u0161tva. Na taj na\u010din mogu da shvate \u0161ta berza zna\u010di za njih, uklju\u010duju\u0107i transparentnost i korporativno upravljanje\u201c, objasnio je Ostoji\u0107.<\/p>\n\n\n\n Prema njegovim re\u010dima, kompanije koje su izdale korporativne obveznice ve\u0107 razmi\u0161ljaju i o narednom koraku.<\/p>\n\n\n\n \u201eRazgovarao sam sa kompanijama koje su se u me\u0111uvremenu listirale sa svojim korporativnim obveznicama. One ve\u0107 razmi\u0161ljaju o tome da uklju\u010de i svoje akcije i ponude vlasni\u010dki udeo na berzi\u201c, rekao je Ostoji\u0107.<\/p>\n\n\n\n Jedna od prepreka za izlazak kompanija na berzu bila je nedovoljna informisanost, ali i odsustvo velikog primera koji bi drugi mogli da slede.<\/p>\n\n\n\n \u201eVeliki broj kompanija \u010deka da neko prvi krene tim putem. U razgovoru sa njima vidim da zainteresovanost postoji\u201c, kazao je Ostoji\u0107.<\/p>\n\n\n\n Dodatni podsticaj mogao bi da do\u0111e iz \u010dinjenice da bankarski krediti vi\u0161e nisu dovoljni za finansiranje svih razvojnih ambicija doma\u0107ih kompanija.<\/p>\n\n\n\n \u201eMakroekonomska situacija i razvoj mnogih kompanija doveli su ih do toga da dalji rast vi\u0161e ne mogu da oslone samo na banke. Dotakle su zid iznad kojeg ne mogu da pre\u0111u jer banke imaju svoja ograni\u010denja. Budu\u0107i razvoj mora\u0107e da finansiraju i na alternativne na\u010dine, a to \u0107e ih sigurno usmeriti prema tr\u017ei\u0161tu kapitala\u201c, rekao je Ostoji\u0107.<\/p>\n\n\n\n Propisi Srbije prakti\u010dno uskla\u0111eni sa pravilima Evropske unije<\/strong><\/p>\n\n\n\n Predsednik Komisije za hartije od vrednosti Marko Jankovi\u0107 rekao je da je za dugove\u010dnost kapitala presudno poverenje investitora u tr\u017ei\u0161te i institucije koje ga kontroli\u0161u.<\/p>\n\n\n\n \u201eKada investiraju novac na dugi vremenski period, investitori ne treba stalno da razmi\u0161ljaju o tome da li \u0107e taj novac sa\u010duvati vrednost i da li \u0107e njime biti upravljano profesionalno\u201c, rekao je Jankovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Veliki deo posla u prethodnom periodu bio je usmeren na stvaranje onoga \u0161to je Jankovi\u0107 nazvao \u201einfrastrukturom poverenja\u201c.<\/p>\n\n\n\n \u201eTo je regulatorni okvir koji posrednicima na tr\u017ei\u0161tu, investitorima i kompanijama koje aktivno tra\u017ee investitore omogu\u0107ava da budu sigurni da \u0107e u dugom roku imati adekvatnu za\u0161titu svojih prava\u201c, objasnio je Jankovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Prema njegovim re\u010dima, regulatorni okvir Srbije sada je prakti\u010dno u potpunosti uskla\u0111en sa evropskim direktivama.<\/p>\n\n\n\n \u201ePoslednja runda usagla\u0161avanja, u koju smo u\u0161li ove godine, iz na\u0161e perspektive je zavr\u0161ena. Evropska komisija trenutno razmatra predloge i nakon njenog zelenog svetla ta zakonska re\u0161enja \u0107e biti usvojena\u201c, rekao je Jankovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n To bi trebalo da ukloni regulatorne razlike sa kojima se investitori i kompanije suo\u010davaju prilikom izbora tr\u017ei\u0161ta.<\/p>\n\n\n\n \u201eOd tog trenutka prakti\u010dno ne\u0107e biti razlike ni za investitore ni za kompanije u odnosu na to da li posluju na srpskom tr\u017ei\u0161tu ili na tr\u017ei\u0161tu neke zemlje Evropske unije\u201c, naveo je Jankovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n On je dodao da Srbija sada ima dovoljno razvijene institucije tr\u017ei\u0161ta kapitala i kapacitete za nadzor tr\u017ei\u0161nih aktivnosti.<\/p>\n\n\n\n \u201eTo je bio neophodan prvi korak za sve \u0161to \u0107e uslediti, jer bez te infrastrukture ni\u0161ta \u0161to bi se kasnije dogodilo ne bi imalo dugove\u010dnost\u201c, rekao je Jankovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Regulatorni okvir, kako je naveo, jednak je za doma\u0107e i strane investitore. Njegov razvoj i dobijanje investicionog rejtinga me\u0111usobno su povezani.<\/p>\n\n\n\n \u201eBez adekvatne regulatorne infrastrukture nema ni investicionog kreditnog rejtinga. Drago mi je \u0161to su rejting agencije prepoznale ono \u0161to je ura\u0111eno u prethodnom periodu i siguran sam da \u0107e se na\u0161 kreditni rejting dalje pobolj\u0161avati\u201c, rekao je Jankovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Gra\u0111ani tra\u017ee vi\u0161e od \u0161tednje i nekretnina<\/strong><\/p>\n\n\n\n Generalna direktorka Vista Rica Stanislava Petkovi\u0107 rast investicionih fondova povezuje sa razvojem finansijske pismenosti i ve\u0107im interesovanjem gra\u0111ana za ulaganje.<\/p>\n\n\n\n \u201eSve vi\u0161e gra\u0111ana poku\u0161ava i \u017eeli da razume kompleksnije investicione proizvode, uklju\u010duju\u0107i proizvode listirane na doma\u0107em i inostranim tr\u017ei\u0161tima. Sve je vi\u0161e investitora koji ne investiraju samo u Srbiji, ve\u0107 i u inostranstvu, i \u017eele da vide \u0161ta doma\u0107e tr\u017ei\u0161te mo\u017ee da im ponudi\u201c, rekla je Petkovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Ona je navela da raste interesovanje za razli\u010dite vrste fondova, posebno za alternativne investicione fondove.<\/p>\n\n\n\n \u201eNajbitnije je razgovarati o svim investicionim proizvodima, ukazivati na rizike koje nose i objasniti \u0161ta zna\u010di profesionalno upravljanje portfoliom i novcem investitora. Potrebno je razumeti \u0161ta zna\u010di kada to za vas radi dru\u0161tvo za upravljanje, a \u0161ta kada investirate sami i koji su tro\u0161kovi\u201c, rekla je Petkovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Rast fondova, kako je ocenila, nije samo posledica boljeg razumevanja finansijskog tr\u017ei\u0161ta, ve\u0107 i potrebe gra\u0111ana da svoj kapital usmere izvan tradicionalnih oblika \u010duvanja novca.<\/p>\n\n\n\n \u201eVidi se da postoji potreba gra\u0111ana da zaista investiraju svoj kapital, a ne samo da ga dr\u017ee kroz \u0161tednju i kupovinu nekretnina, kao dva tradicionalna oblika \u0161tednje\u201c, rekla je Petkovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Izbor fonda, me\u0111utim, mora da po\u010dne od potreba i mogu\u0107nosti pojedina\u010dnog investitora.<\/p>\n\n\n\n \u201eInvestitor treba da odlu\u010di koji nivo rizika je za njega prihvatljiv, na koji period \u017eeli da investira, koliki prinos o\u010dekuje, da li \u0107e investirati jednokratno i da li mu je deo novca potreban za kratkoro\u010dnu likvidnost. U skladu sa tim treba da izabere fond koji mu odgovara\u201c, objasnila je Petkovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Tek nakon definisanja tih ciljeva dolazi uloga dru\u0161tva za upravljanje.<\/p>\n\n\n\n \u201eU skladu sa profilom fonda zavisi u \u0161ta \u0107e novac biti investiran. Nama je na prvom mestu interes investitora, pa vrlo kontrolisano i sa velikom dozom opreza prema riziku biramo investicione prilike koje bi trebalo da uve\u0107aju kapital\u201c, rekla je Petkovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Kapital postoji, ali je bankarski kredit jo\u0161 jednostavniji put<\/strong><\/p>\n\n\n\n Predsednica Izvr\u0161nog odbora ALTA banke dr Una Sikimi\u0107 ocenila je da razvoj finansijske pismenosti pokazuje zrelost finansijskog sistema, ali i da izbor investicionog portfolija mora da bude prilago\u0111en doma\u0107oj ekonomiji i svakom ulaga\u010du pojedina\u010dno.<\/p>\n\n\n\n Prema njenim re\u010dima, Srbija ima regulatorne, institucionalne i tehnolo\u0161ke preduslove za razvoj tr\u017ei\u0161ta kapitala, ali naredna faza mora mnogo sna\u017enije da uklju\u010di kompanije koje bi mogle da postanu emitenti hartija od vrednosti.<\/p>\n\n\n\n \u201ePotrebno je da \u010dujemo sna\u017ean i jasan glas izdavalaca i kompanija koje su kandidati za emisije i nastup na tr\u017ei\u0161tu kapitala\u201c, rekla je Sikimi\u0107.<\/p>\n\n\n\n ALTA banka, kako je navela, \u017eeli da kroz svoje investiciono i kastodi odeljenje sna\u017enije podr\u017ei tr\u017ei\u0161te i investira u korporativne obveznice.<\/p>\n\n\n\n Ipak, kompanije jo\u0161 imaju razlog da se pre odlu\u010de za klasi\u010dan bankarski kredit.<\/p>\n\n\n\n \u201eBankarski krediti su dostupniji, a banke se nalaze u sna\u017enoj tr\u017ei\u0161noj utakmici. Efikasnost i brzina su na\u0161a prednost i zbog toga je kompanijama jednostavnije da do\u0111u do tradicionalnih kreditnih izvora finansiranja\u201c, rekla je Sikimi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Izlazak na tr\u017ei\u0161te kapitala zahteva vi\u0161i nivo otvorenosti poslovanja. To se odnosi i na korporativne obveznice kao po\u010detni oblik tr\u017ei\u0161nog finansiranja, a posebno na inicijalnu javnu ponudu akcija.<\/p>\n\n\n\n \u201eIzdavanje obveznica, a zatim i najozbiljniji oblici nastupa na tr\u017ei\u0161tu kapitala, kakav je IPO, podrazumevaju transparentnost poslovnog modela. Nije re\u010d samo o finansijskom izve\u0161tavanju i revizorskim izve\u0161tajima, ve\u0107 o nivou transparentnosti koji se primenjuje na berzama i otvorenim tr\u017ei\u0161tima\u201c, rekla je Sikimi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Ona je upozorila da razvoj tr\u017ei\u0161ta ne\u0107e biti brz proces i da i taj posao mora da ima dugoro\u010dan horizont.<\/p>\n\n\n\n \u201eDug je put pred nama. Preduslove imamo. Kapital postoji u Srbiji, a strani kapital je, uz \u010dinjenicu da na\u0161a zemlja ima investicioni rejting, tako\u0111e dostupan. Ono na \u010demu moramo dublje da radimo jeste razumevanje potreba kompanija koje mogu da budu kandidati za izlazak na tr\u017ei\u0161te\u201c, rekla je Sikimi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Prema njenoj oceni, Srbija ima velike i uspe\u0161ne kompanije koje mogu da postanu aktivni u\u010desnici tr\u017ei\u0161ta kapitala.<\/p>\n\n\n\n \u201eMislim da se na njih moramo usmeriti, jer institucionalne investitore i infrastrukturne preduslove definitivno imamo\u201c, zaklju\u010dila je Sikimi\u0107.<\/p>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/09\/Marko-Edge-Kapital-U-Pokretu-5-2-1200x800.jpg\")
<\/figure>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/09\/Marko-Edge-Kapital-U-Pokretu-1-1-1200x800.jpg\")
<\/figure>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/09\/Marko-Edge-Kapital-U-Pokretu-2-1-1200x800.jpg\")
<\/figure>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/09\/Marko-Edge-Kapital-U-Pokretu-6-4-1200x800.jpg\")
<\/figure>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/09\/Marko-Edge-Kapital-U-Pokretu-7-1-1200x800.jpg\")
<\/figure>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/09\/Marko-Edge-Kapital-U-Pokretu-3-3-1200x800.jpg\")
<\/figure>\n\n\n\n
gra\u0111ana ne stoje neaktivne<\/strong><\/p>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/09\/Marko-Edge-Kapital-U-Pokretu-3-1-1200x800.jpg\")
<\/figure>\n\n\n\n
Toj atraktivnosti doprineli su pored moderatora, profesora Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Nikole Fabris, i predstavnici dr\u017eavnih institucija, kao i vode\u0107i istaknuti bankari i privrednici. Za istim stolom, na\u0161li su se pomo\u0107nik ministra finansija, Ognjen Popovi\u0107, izvr\u0161ni direktor kompanije Ananas E Commerce Marko Carevi\u0107, \u010dlan Izvr\u0161nog odbora ALTA banke \u017deljko Dev\u010di\u0107 i direktor Raiffeisen Investa Rade Bjelobaba.<\/p>\n\n\n\n
Njihova zajedni\u010dka misija na ovom panelu, dala je jasne upute za kreiranje jasne mape puta koja \u0107e olak\u0161ati plasiranje slobodnih sredstava u investicione fondove i druge moderne finansijske instrumente, kako bi se razvio i \u201edrugi stabilan stub\u201c finansiranja doma\u0107ih kompanija koje vape za sve\u017eim kapitalom.<\/p>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/09\/Marko-Edge-Kapital-U-Pokretu-2-1200x800.jpg\")
<\/figure>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/09\/Marko-Edge-Kapital-U-Pokretu-4-1-1200x800.jpg\")
<\/figure>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/09\/Marko-Edge-Kapital-U-Pokretu-5-1-1200x800.jpg\")
<\/figure>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/09\/Marko-Edge-Kapital-U-Pokretu-1-1200x800.jpg\")
<\/figure>\n\n\n\n
potreban je novi izvor kapitala<\/strong><\/p>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/09\/5S8A7910-1-1200x800.jpg\")
<\/figure>\n\n\n\n
U\u010desnici panela slo\u017eili su se da novac koji stoji nije neutralan \u2013 on gubi vrednost, dok nedostatak investicija usporava razvoj na\u0161ih preduze\u0107. <\/p>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/09\/5S8A7885-1200x800.jpg\")
<\/figure>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/09\/5S8A7924-1200x800.jpg\")
<\/figure>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/09\/5S8A7940-1200x800.jpg\")
<\/figure>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/09\/5S8A7962-1200x800.jpg\")
<\/figure>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/09\/5S8A8011-1200x800.jpg\")
<\/figure>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/09\/5S8A7891-1200x800.jpg\")
<\/figure>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/09\/Marko-Edge-Kapital-U-Pokretu-10-1200x800.jpg\")
<\/figure>\n\n\n\n
Konferencija je otvorena najva\u017enijim pitanjem savremenog poslovanja: \u201eThe Longevity of Capital\u201c , kako sa\u010duvati vrednost kapitala kroz generacije? U eri globalne neizvesnosti i inflatornih pritisaka, tradicionalni na\u010dini \u010duvanja novca postaju pro\u0161lost.Vode\u0107i stru\u010dnjaci na bini analizirali su kako profesionalno upravljanje imovinom i investicioni fondovi mogu postati klju\u010dni \u0161tit za realnu vrednost bogatstva. <\/p>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/09\/Marko-Edge-Kapital-U-Pokretu-4-1200x800.jpg\")
<\/figure>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/09\/Marko-Edge-Kapital-U-Pokretu-6-1200x800.jpg\")
<\/figure>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/09\/Marko-Edge-Kapital-U-Pokretu-8-1200x800.jpg\")
<\/figure>\n\n\n\n