Srpski startap ekosistem nalazi se na prelomnoj ta\u010dki evolucije. Nakon godina u kojima je posmatran kao statisti\u010dka gre\u0161ka ili entuzijasti\u010dni hobi nekolicine tehnolo\u0161kih pionira, doma\u0107i inovacioni sistem prerastao je u formalno prepoznatu i strukturiranu privrednu granu. Podaci iz najnovijeg izve\u0161taja Startap skener, koji tradicionalno objavljuje Inicijativa Digitalna Srbija, kao i nalazi organizacije Gara\u017ea o 43 miliona evra investicija ,na godi\u0161njem nivou, precizno mapiraju anatomiju rasta, ali i hroni\u010dne boljke doma\u0107ih tehnolo\u0161kih firmi.<\/p>\n\n\n\n
Glavni zaklju\u010dak je jasan, dok preduzetni\u010dka hrabrost i ambicije nezadr\u017eivo rastu, komercijalna odr\u017eivost i zavisnost od sopstvenih sredstava ostaju klju\u010dni izazovi koji ko\u010de masovniji globalni proboj. Stru\u010dnjaci navode da na doma\u0107oj tehnolo\u0161koj sceni ideje postoje, ali fali capital.<\/p>\n\n\n\n
61,9% doma\u0107ih startapova oslanja se isklju\u010divo na sopstvena sredstva i\/ili grantove<\/strong><\/p>\n\n\n\n Anatomija rasta srpskih startapova u ranoj fazi (pre-seed<\/em>) pokazuje izuzetno visoku zavisnost od dva izvora: sopstvenog kapitala osniva\u010da i dr\u017eavnih podsticaja. Prema zvani\u010dnim podacima, 61,9% doma\u0107ih startapova oslanja se isklju\u010divo na sopstvena sredstva i\/ili grantove<\/strong>, bez u\u010de\u0161\u0107a eksternog, tr\u017ei\u0161nog kapitala.<\/p>\n\n\n\n U ranoj fazi klju\u010dnu ulogu igra dr\u017eavni Fond za inovacionu delatnost<\/strong>, koji kroz programe kao \u0161to su Pametan po\u010detak<\/em> ili Katapult<\/em> godi\u0161nje obezbe\u0111uje bespovratnu finansijsku injekciju za vi\u0161e od 120 timova. Na to se nadovezuje visokoobrazovani profil osniva\u010da ,preko 88% ima visoku stru\u010dnu spremu,, \u0161to garantuje tehnolo\u0161ku pismenost i inovativnost samih re\u0161enja. Me\u0111utim, problem nastaje kada startap treba da napusti laboratoriju ili inkubator i pre\u0111e u slede\u0107u fazu razvoja.<\/p>\n\n\n\n To je ta\u010dka gde prestaje logika grantova, a nastupa potreba za ozbiljnijim tr\u017ei\u0161nim kapitalom koji donosi i mentorsko znanje Dok pre-seed<\/em> runde bele\u017ee rast i sve vi\u0161e timova dobija inicijalnu \u0161ansu, seed<\/em> faza postaje kriti\u010dno usko grlo.Uprkos tome \u0161to se mre\u017ea doma\u0107ih poslovnih an\u0111ela razvija ,finansirali su 23,1% startapova, a lokalni VC (venture capital<\/em>) fondovi dobijaju zamah kroz programe poput Serbia Ventures<\/em>, doma\u0107i krupni kapital i tradicionalne korporacije u Srbiji i dalje izuzetno retko investiraju u tehnolo\u0161ke inovacije.<\/p>\n\n\n\n Zbog ovog nedostatka srednjeg nivoa finansiranja, mnogi timovi ne uspevaju da pre\u017eive takozvanu \u201edolinu smrti\u201c.<\/p>\n\n\n\n Ipak, situacija po\u010dinje da se menja a ima i onih koji to uspevaju, poput TS Ventures. Za one koji ne znaju on je osnovan je 2021. godine i predstavlja alternativni investicioni fond koji ula\u017ee isklju\u010divo u startape i tehnolo\u0161ke inovacije. Ove godine izlazi iz petogodi\u0161njeg ciklusa i ulazi u novi petogodi\u0161nji. Njegov generalni director Davor Saka\u010d,, za podcast \u201cKapital u pokretu\u201d ka\u017ee da se u ovom sistemu de\u0161avaju zna\u010dajne promene ali da problemi postoje zbog nedovoljne edukacije.<\/p>\n\n\n\n -Klju\u010dni problem vi\u0161e nije nedostatak novca, ve\u0107 izra\u017een deficit \u201edobrih prilika\u201c\u2013zrelih projekata koji mogu da prerastu lokalne okvire i postanu globalno konkurentni. Mnogi osniva\u010di veruju da je dobra ideja, preto\u010dena u atraktivnu prezentaciju, dovoljna za uspeh, \u0161to je jedan od mitova. To je zabluda jer investitori ne kupuju lepe \u017eelje, ve\u0107 egzekuciju. Osniva\u010di moraju da \u201erazmi\u0161ljaju mozgom VC fonda\u201c, da ponude jasan plan monetizacije, realnu procenu rizika i dokaz da njihov proizvod donosi profit i opipljivu vrednost na tr\u017ei\u0161tu-navodi Saka\u010d.<\/p>\n\n\n\n On podse\u0107a da je Ven\u010drs fond Telekoma Srbija osnovan 2021. godine, koji predstavlja alternativni investicioni fond koji ula\u017ee isklju\u010divo u startape i tehnolo\u0161ke inovacije.<\/p>\n\n\n\n – Mi smo prvi korporativni venture capital fond u ovom delu Evrope. Iza nas je veliki Telekom koji otvara nova tr\u017ei\u0161ta, sa milionima privatnih korisnika i velikim brojem poslovnih korisnika. To startapima pru\u017ea mogu\u0107nosti za prodaju, dalju distribuciju i primenu njihovih usluga. Veli\u010dina fonda je bila 25 miliona evra, a mi smo do sada investirali u nekih tridesetak startapa i potro\u0161ili svega pet miliona evra za te startape u ranoj fazi. Nastavljamo intenzivno da pratimo nove startape i da poma\u017eemo onima koji \u0107e svoje poslovanje da pro\u0161iruju na neka zrelija i ozbiljnija tr\u017ei\u0161ta. Kroz petogodi\u0161nji ciklus investiranja do sada je pro\u0161lo vi\u0161e od 3.000 startapa i to ne samo iz Srbije, ve\u0107 i iz regiona Zapadnog Balkana. Imamo i nekoliko startapa iz Evropske unije, Velike Britanije i SAD-a, ali svojstveno svima njima jeste da su njihovi osniva\u010di ljudi sa ovih prostora-obja\u0161njava Saka\u010d i dodaje :<\/p>\n\n\n\n -Fond \u0107e, u narednih pet godina poku\u0161ati da startape premesti na ozbiljnija tr\u017ei\u0161ta. To zna\u010di da se podigne finansiranje sa serija A na serije B \u010dija je vrednost ve\u0107a od 10 miliona evra ili dolara. Na\u0161i startapi sad znaju kako da naprave pet miliona evra prihoda, a glavni izazov bi\u0107e kako da do\u0111u do 50 miliona evra godi\u0161njeg prihoda. Na doma\u0107em tr\u017ei\u0161tu postoji dovoljno kapitala za kompanije u ranoj fazi razvoja. Ve\u0107i problem predstavlja mali broj startapa koji su uspeli da prerastu po\u010detnu fazu,potvrde proizvod na tr\u017ei\u0161tu i pripreme se za investicije vredne vi\u0161e desetina miliona evra. Doma\u0107em startap ekosistemu danas je potreban vredan i posve\u0107en rad u segmentu prodaje i saradnje sa klijentima, kako bi se privukli strani investitori- isti\u010de Saka\u010d.<\/p>\n\n\n\n 72,1% startapa planira da prikupi eksternu investiciju<\/strong><\/p>\n\n\n\n Istra\u017eivanja otkrivaju jaz izme\u0111u planova i realnosti na tr\u017ei\u0161tu. Sa jedne strane, investicione ambicije su eksplodirale: \u010dak 72,1% startapa planira da prikupi eksternu investiciju<\/strong>, a vi\u0161e od \u010detvrtine njih (25,4%) cilja runde ve\u0107e od milion evra, \u0161to je trostruko vi\u0161e u pore\u0111enju sa prethodnim godinama.<\/p>\n\n\n\n Ovaj finansijski paradoks ukazuje na to da se doma\u0107i osniva\u010di predugo fokusiraju na razvoj samog proizvoda (tehnolo\u0161ki perfekcionizam), dok zapostavljaju rani izlazak na tr\u017ei\u0161te, validaciju kod stvarnih kupaca i pronala\u017eenje odr\u017eivog modela ponavljaju\u0107ih mese\u010dnih prihoda.<\/p>\n\n\n\n Srbija trenutno zavr\u0161ava ciklus prethodne petogodi\u0161nje strategije i uveliko priprema Strategiju razvoja startap ekosistema do 2030. godine. Dr\u017eava je kroz mre\u017eu od pet nau\u010dno-tehnolo\u0161kih parkova i uvo\u0111enje Registra subjekata nacionalnog inovacionog sistema (gde su trenutno registrovana 352 startapa) postavila stabilnu infrastrukturu. Klju\u010dni cilj nove reformske agende je da Srbija pre\u0111e iz kategorije \u201einovatora u nastajanju\u201c u grupu umerenih inovatora na evropskoj mapi.<\/p>\n\n\n\n Da bi se to postiglo, anatomija rasta mora da se menja u smeru hitne internacionalizacije i primene naprednih tehnologija. Ve\u0161ta\u010dka inteligencija (AI) ve\u0107 sada predstavlja bazu za vi\u0161e od polovine novih doma\u0107ih projekata, \u0161to Srbiju stavlja u dobar polo\u017eaj na globalnom tehnolo\u0161kom talasu. Ipak, lekcija koju doma\u0107i ekosistem mora da savlada jeste da tr\u017ei\u0161te Srbije, pa \u010dak i regiona, nije dovoljno veliko za startap format. Da bi opravdali milionske ambicije, doma\u0107i osniva\u010di od prvog dana moraju da dizajniraju proizvode koji re\u0161avaju probleme globalnih razmera. Tek tada \u0107e anatomija rasta postati anatomija odr\u017eivog i profitabilnog uspeha.<\/p>\n\n\n\n IZVORI FINANSIRANJA<\/strong><\/p>\n\n\n\n -61,9%<\/strong> startapova u Srbiji finansira se isklju\u010divo sopstvenim sredstvima osniva\u010da ili dr\u017eavnim grantovima.<\/p>\n\n\n\n -23,1%<\/strong> timova uspelo je da privu\u010de kapital doma\u0107ih ili stranih poslovnih an\u0111ela.<\/p>\n\n\n\n -43 miliona evra<\/strong> iznosi procenjena ukupna vrednost godi\u0161njih investicija u doma\u0107i startap ekosistem.<\/p>\n\n\n\n -Inovativne digitalne platforme za finansijske usluge i pla\u0107anja;<\/p>\n\n\n\n -Napredne tehnologije u oblasti digitalnog ogla\u0161avanja i marketinga;<\/p>\n\n\n\n – Hardverska i softverska re\u0161enja za povezivanje ure\u0111aja;<\/p>\n\n\n\n -Softverska re\u0161enja za korporativne klijente na bazi pretplate.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Srpski startap ekosistem nalazi se na prelomnoj ta\u010dki evolucije. Nakon godina u kojima je posmatran kao statisti\u010dka gre\u0161ka ili entuzijasti\u010dni hobi nekolicine tehnolo\u0161kih pionira, doma\u0107i inovacioni [\u2026]<\/span><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":652,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[19],"tags":[70,95,126],"class_list":["post-651","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ai-fondovi","tag-investicioni-fondovi","tag-startap","tag-ts-ventures"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/651","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=651"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/651\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":653,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/651\/revisions\/653"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/652"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=651"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=651"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=651"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}