Kada se govori o tr\u017ei\u0161tu kapitala, prva asocijacija naj\u010de\u0161\u0107e je berza, mesto na kojem kompanije prodaju akcije, emituju obveznice i izlaze pred investitore. Ipak, razvojni put kompanije po\u010dinje mnogo ranije, \u010desto u trenutku kada osniva\u010d startapa poku\u0161ava da ideju pretvori u proizvod i prona\u0111e prve klijente.<\/p>\n\n\n\n
Ko finansira doma\u0107e startape, zbog \u010dega dobra ideja nije dovoljna za investiciju, \u0161ta kompanijama donosi korporativni fond rizi\u010dnog kapitala i koliko je realno da neka od njih jednog dana iza\u0111e na berzu, za \u201eKapital u pokretu\u201c govorio je Davor Saka\u010d, generalni direktor TS Ventures fonda.<\/p>\n\n\n\n
Prema njegovoj oceni, na doma\u0107em tr\u017ei\u0161tu postoji dovoljno kapitala za kompanije u ranoj fazi razvoja. Ve\u0107i problem predstavlja mali broj startapa koji su uspeli da prerastu po\u010detnu fazu, potvrde proizvod na tr\u017ei\u0161tu i pripreme se za investicije vredne vi\u0161e desetina miliona evra.<\/p>\n\n\n\n
\u0160ta za vas predstavlja kapital u pokretu?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Kapital u pokretu je svaki kapital koji nije parkiran na bankovnim ra\u010dunima ili u sefovima. To je vi\u0161ak novca, odnosno vrednosti koju smo tokom \u017eivota stvorili i koju smo spremni da ponovo investiramo kako bismo o\u010duvali ili uve\u0107ali njenu vrednost.<\/p>\n\n\n\n \u201eNovac je najskuplji kada stoji. Inflacija se iz godine u godinu de\u0161ava iz razli\u010ditih razloga, a jedino u \u0161ta mo\u017eemo da budemo sigurni jeste da ne mo\u017eemo da predvidimo \u0161ta \u0107e se dogoditi ni u narednih \u0161est meseci, a kamoli za godinu dana\u201c, ka\u017ee Saka\u010d.<\/p>\n\n\n\n Prvi preduslov za investiranje, kako obja\u0161njava, jeste postojanje vi\u0161ka novca koji je vlasnik spreman da ulo\u017ei. Njegovim usmeravanjem u investicije kapital dobija priliku da sa\u010duva i uve\u0107a vrednost.<\/p>\n\n\n\n Gde doma\u0107i startapi danas pronalaze novac?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Prema re\u010dima Davora Saka\u010da, uspe\u0161ni startapi uglavnom znaju kako da istra\u017ee tr\u017ei\u0161te kapitala i do\u0111u do odgovaraju\u0107ih investitora.<\/p>\n\n\n\n \u201eOdgovorno mogu da tvrdim da startapi nemaju problem sa novcem i kapitalom\u201c, navodi on.<\/p>\n\n\n\n U Srbiji, prema njegovim re\u010dima, posluju tri ili \u010detiri VC fonda registrovana u skladu sa Zakonom o alternativnim investicionim fondovima, koja novac ula\u017eu isklju\u010divo u startape. Pored njih, aktivni su fondovi i investitori iz Slovenije, Hrvatske, Rumunije, Bugarske i drugih zemalja regiona.<\/p>\n\n\n\n \u201eNa\u0161e tr\u017ei\u0161te je atraktivno. Imamo dobar in\u017eenjerski DNK, kvalitetne firme i IT industriju koja je u velikom rastu. Postoji zna\u010dajan potencijal, posebno kada se broj uspe\u0161nih pri\u010da posmatra u odnosu na broj stanovnika\u201c, ka\u017ee Saka\u010d.<\/p>\n\n\n\n \u0160ta su VC fondovi i na koji na\u010din zara\u0111uju?<\/strong><\/p>\n\n\n\n VC fondovi predstavljaju fondove visokorizi\u010dnog ulaganja koji investiraju u startap kompanije. Za ulo\u017eeni novac dobijaju vlasni\u010dki udeo i \u010dekaju da kompanija poraste i vi\u0161estruko uve\u0107a vrednost.<\/p>\n\n\n\n \u201eVC fondovi ula\u017eu u startap kompanije u po\u010detku. Zauzvrat dobijamo ekviti, odnosno suvlasni\u0161tvo, i \u010dekamo da firma dovoljno poraste i multiplikuje svoju vrednost. U teoriji \u010dekamo IPO ili drugi oblik izlaska iz investicije kako bi se novac vratio fondu\u201c, obja\u0161njava Saka\u010d.<\/p>\n\n\n\n Kod ove vrste ulaganja o\u010dekivani prinosi su veliki jer je i rizik visok. Kako navodi, VC fondovi mogu da ciljaju povra\u0107aj od pet, deset ili 15 puta ve\u0107eg iznosa od po\u010detne investicije.<\/p>\n\n\n\n \u201eIndustrijski standard ka\u017ee da bi jedna od deset investicija trebalo da isplati ceo fond\u201c, isti\u010de on.<\/p>\n\n\n\n Nasuprot tome, fondovi privatnog kapitala obi\u010dno imaju druga\u010dije investicione cikluse i ni\u017ee o\u010dekivane multiplikatore.<\/p>\n\n\n\n \u0160ta TS Ventures razlikuje od drugih fondova?<\/strong><\/p>\n\n\n\n TS Ventures je korporativni fond rizi\u010dnog kapitala, a njegov osniva\u010d je Telekom Srbija. Ta veza startapima mo\u017ee da donese vi\u0161e od same investicije.<\/p>\n\n\n\n \u201eMi smo prvi korporativni venture capital fond u ovom delu Evrope. Iza nas je veliki Telekom koji otvara nova tr\u017ei\u0161ta, sa milionima privatnih korisnika i velikim brojem poslovnih korisnika. To startapima pru\u017ea mogu\u0107nosti za prodaju, dalju distribuciju i primenu njihovih usluga\u201c, ka\u017ee Saka\u010d.<\/p>\n\n\n\n Ovakav model predstavlja koncept \u201epametnog kapitala\u201c, odnosno ulaganja uz koje startap dobija kontakte, tr\u017ei\u0161ni pristup, poslovno iskustvo i podr\u0161ku u razvoju.<\/p>\n\n\n\n \u201eNije samo novac. Mi startape edukujemo i prenosimo im znanje i iskustvo\u201c, obja\u0161njava sagovornik.<\/p>\n\n\n\n Ipak, saradnja mora da bude korisna za sve u\u010desnike.<\/p>\n\n\n\n \u201eNedavno sam razgovarao sa startapom koji nam je sve vreme obja\u0161njavao za\u0161to smo mu va\u017eni, da treba da mu damo novac i otvorimo tr\u017ei\u0161te. Pitao sam ga \u0161ta dobija druga strana. Investitor \u017eeli da zaradi na rastu kompanije, ali i klijent mora da razume koju konkretnu korist dobija\u201c, ka\u017ee Saka\u010d.<\/p>\n\n\n\n Da li dobra ideja mo\u017ee da bude dovoljna za investiciju?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Saka\u010d isti\u010de da investitori ne daju novac kao nagradu za kreativnost osniva\u010da.<\/p>\n\n\n\n \u201eInvestitori ne daju novac kao nagradu za ne\u010diju briljantnu ideju. Oni investiraju sa jednom jedinom \u017eeljom, a to je da svoju investiciju povrate sa odre\u0111enim multiplikatorom\u201c, nagla\u0161ava on.<\/p>\n\n\n\n Startap zato mora da pretvori ideju u proizvod, razume tr\u017ei\u0161te i poka\u017ee na koji na\u010din re\u0161ava problem korisnika. Investitor \u017eeli da vidi i kako taj proizvod mo\u017ee da zaradi novac.<\/p>\n\n\n\n \u201eNije dovoljno da imamo samo ideju. Kada startap tu ideju realizuje i do\u0111e do proizvoda, tek tada nastaje pravi problem. Potrebno je objasniti \u0161ta je dodata vrednost i ubediti klijenta da je to dobro re\u0161enje za njega\u201c, ka\u017ee Saka\u010d.<\/p>\n\n\n\n Proizvod, prema njegovim re\u010dima, mora kompaniji koja ga kupuje da donese dodatni prihod ili da joj smanji postoje\u0107e tro\u0161kove.<\/p>\n\n\n\n \u201eImate dva osnovna aspekta. Ili \u0107ete nekome zaraditi dodatni novac ili \u0107ete mu pomo\u0107i da optimizuje postoje\u0107i tro\u0161ak. \u0160to startapi bolje razumeju kako to da predstave, to su im ve\u0107e \u0161anse da otvore tr\u017ei\u0161te\u201c, obja\u0161njava on.<\/p>\n\n\n\n Za\u0161to je prodaja najve\u0107i problem doma\u0107ih startapa?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Vi\u0161e od 90 odsto startapa u Srbiji i regionu i dalje se nalazi izme\u0111u po\u010detne pre seed i seed faze, procenjuje Saka\u010d. Malo kompanija uspeva da do\u0111e do serije A, iako su prethodnih godina postojali brojni programi, grantovi i izvori po\u010detnog kapitala.<\/p>\n\n\n\n \u201eNama nedostaje iskustvo, te utakmice u nogama. Najve\u0107i izazov je prodaja. Jako je te\u0161ko prodati ne\u0161to i ubediti nekoga u vrednost proizvoda, posebno kada osniva\u010di kre\u0107u od po\u010detka i nemaju dovoljno komercijalnog iskustva\u201c, ka\u017ee on.<\/p>\n\n\n\n Velike kompanije jesu spremne da razmotre re\u0161enja startapa, naro\u010dito ako im omogu\u0107avaju da smanje tro\u0161kove. Me\u0111utim, mlada kompanija mora da doka\u017ee da njen proizvod mo\u017ee pouzdano da radi u velikom poslovnom sistemu.<\/p>\n\n\n\n \u201eStartapi tu dobijaju \u0161ansu, ali moraju da ubede klijenta. To zaista nije lako\u201c, dodaje Saka\u010d.<\/p>\n\n\n\n Kada startap treba da se obrati VC fondu?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Startap ne bi trebalo da tra\u017ei investiciju dok jo\u0161 poku\u0161ava da utvrdi da li njegov proizvod nekome treba. Pre razgovora sa fondovima, osniva\u010di bi trebalo da upoznaju tr\u017ei\u0161te, prona\u0111u klijente i provere tra\u017enju.<\/p>\n\n\n\n \u201eAko ste inovativni i tehnolo\u0161ki, re\u0161avate problem na bolji i jednostavniji na\u010din i razumete kako tr\u017ei\u0161te funkcioni\u0161e, trudite se da prona\u0111ete klijente i \u0161to bolje ih upoznate. Tek tada se obratite VC fondovima\u201c, savetuje Saka\u010d.<\/p>\n\n\n\n U toj fazi investicija se koristi za ubrzavanje rasta, \u0161irenje prodaje i izlazak na nova tr\u017ei\u0161ta.<\/p>\n\n\n\n \u201eKada to uradite, ne\u0107e vam biti problem da podi\u017eete runde finansiranja. Najva\u017enije je da se taj novac zatim upotrebi za skaliranje biznisa\u201c, ka\u017ee on.<\/p>\n\n\n\n \u201eVC fondovi ne vole lokalne heroje\u201c<\/strong><\/p>\n\n\n\n Veli\u010dina doma\u0107eg i pojedina\u010dnih regionalnih tr\u017ei\u0161ta ograni\u010dava prostor za rast startapa. Zbog toga fondovi tra\u017ee kompanije \u010dija se re\u0161enja mogu prodavati u ve\u0107em broju zemalja.<\/p>\n\n\n\n \u201eNijedan VC fond, pa ni na\u0161, ne voli lokalne heroje, odnosno kompanije koje re\u0161avaju problem samo lokalnog tr\u017ei\u0161ta\u201c, ka\u017ee Saka\u010d.<\/p>\n\n\n\n To ne zna\u010di da startap ne treba da po\u010dne u Srbiji, ve\u0107 da njegov proizvod mora da ima potencijal globalne primene.<\/p>\n\n\n\n \u201eMi \u017eelimo lokalne heroje na globalnom nivou. Na taj na\u010din kompanija sebi otvara mogu\u0107nost da postane jednorog, odnosno da njena tr\u017ei\u0161na vrednost prema\u0161i milijardu dolara\u201c, navodi on.<\/p>\n\n\n\n Ako kapital postoji, \u0161ta nedostaje doma\u0107em tr\u017ei\u0161tu?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Saka\u010d ocenjuje da Srbija danas ima dovoljno startapa i fondova za ulaganja u po\u010detnoj fazi. Usko grlo nastaje kasnije, kada kompanijama postanu potrebne serije A, B ili C, sa iznosima ve\u0107im od 15 ili 20 miliona evra.<\/p>\n\n\n\n \u201eSvi \u0107e re\u0107i da nam nedostaje kapital za kasnije runde. Ja bih rekao da nam nedostaju startapi tog tipa\u201c, isti\u010de Saka\u010d.<\/p>\n\n\n\n Prema njegovoj oceni, veliki me\u0111unarodni fondovi do\u0107i \u0107e kada se pojavi dovoljan broj kompanija spremnih za takav nivo ulaganja.<\/p>\n\n\n\n \u201eNedostaju nam dobre prilike za investiranje, zato \u0161to mi ne delimo novac. Fondove za ozbiljniji nivo privu\u0107i \u0107emo kada budemo imali dobru ponudu u tom segmentu\u201c, ka\u017ee on.<\/p>\n\n\n\n Za\u0161to su izlazak na berzu i prodaja kompanije presudni za investitore?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Postizanje vrednosti od milijardu dolara jeste va\u017ean trenutak za startap, ali nije zavr\u0161etak investicionog ciklusa. Fond novac zaista zara\u0111uje tek kada proda svoj udeo.<\/p>\n\n\n\n \u201eSam status jednoroga je va\u017ean, ali to je jo\u0161 jedan korak do kraja. Najva\u017eniji je izlazak iz investicije\u201c, obja\u0161njava Saka\u010d.<\/p>\n\n\n\n Izlazak mo\u017ee da se dogodi kroz IPO, odnosno javnu ponudu akcija na berzi, ili kroz preuzimanje i spajanje sa drugom kompanijom.<\/p>\n\n\n\n \u201eTo su dva na\u010dina na koja se u ovom poslu zara\u0111uje novac. Zato je berza va\u017ena za tr\u017ei\u0161te kapitala, da akcije mogu da se ponude na slobodnom tr\u017ei\u0161tu, neko u njih investira, a fond vrati svoj novac\u201c, navodi on.<\/p>\n\n\n\n Saka\u010d podse\u0107a da brojne kompanije koje su nakon 2021. godine dobile status jednoroga jo\u0161 nisu iza\u0161le na berzu, dok su neke imale pote\u0161ko\u0107e i sa prikupljanjem novih rundi. To pokazuje koliko nepredvidivost na globalnom tr\u017ei\u0161tu uti\u010de na dugoro\u010dne investicije.<\/p>\n\n\n\n \u201eNeizvesnost postoji svakog dana, ali je nepredvidivost ono \u0161to se direktno odra\u017eava na svetske berze, tr\u017ei\u0161te kapitala i oprez kompanija. Kod dugoro\u010dnih ulaganja ne vidi se dovoljno jasno kada i na koji na\u010din mo\u017ee da se ostvari povra\u0107aj investicije\u201c, ka\u017ee Saka\u010d.<\/p>\n\n\n\n U kojim sektorima fondovi danas vide najve\u0107e prilike?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Ve\u0161ta\u010dka inteligencija trenutno privla\u010di najvi\u0161e pa\u017enje i kapitala, ali Saka\u010d pravi razliku izme\u0111u proizvoda koji samo koriste popularnost AI oznake i kompanija koje razvijaju temeljnu tehnologiju.<\/p>\n\n\n\n \u201eDanas je najaktuelniji AI, ali pravi AI. Govorimo o ve\u0161ta\u010dkoj inteligenciji koja se bavi infrastrukturom, \u010dipovima i robotikom. Takvi startapi u Americi podi\u017eu najve\u0107e runde\u201c, ka\u017ee on.<\/p>\n\n\n\n Prostor za razvoj vidi i u biotehnologiji, ali upozorava da trenutna popularnost neke oblasti nije garancija dugoro\u010dnog uspeha.<\/p>\n\n\n\n Kao primer navodi blok\u010dejn, koji je pre nekoliko godina privla\u010dio ogroman kapital, da bi se tr\u017ei\u0161te potom naglo smanjilo. Sli\u010dne prepreke postoje u poljoprivrednoj tehnologiji i gejmingu.<\/p>\n\n\n\n \u201ePoljoprivreda ima veliki potencijal za tehnolo\u0161ko unapre\u0111enje, ali niko jo\u0161 ne zna kako lako da proda novo re\u0161enje ljudima koji tradicionalno razmi\u0161ljaju. To je jedna od najte\u017eih industrija za prodaju\u201c, ocenjuje Saka\u010d.<\/p>\n\n\n\n Srbija ima i kvalitetne stru\u010dnjake u gejmingu, ali to samo po sebi ne garantuje povra\u0107aj fondovima.<\/p>\n\n\n\n \u201eStartapi mogu da zara\u0111uju, zaposleni mogu da prodaju svoje udele, ali investitor nije zaradio dok se ne dogodi izlazak iz investicije\u201c, ka\u017ee on.<\/p>\n\n\n\n Mo\u017ee li Srbija da dobije kompaniju koja \u0107e iza\u0107i na berzu?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Saka\u010d veruje da doma\u0107i ili regionalni startap mo\u017ee da do\u0111e do IPO faze, jer je put razvoja takvih kompanija ve\u0107 poznat i proveren na razvijenim tr\u017ei\u0161tima.<\/p>\n\n\n\n \u201eStartapi ne izmi\u0161ljaju na\u010din na koji bi to trebalo da funkcioni\u0161e. Tr\u017ei\u0161te je ve\u0107 formirano, a Silicijumska dolina postavila je put kojim startap raste, podi\u017ee runde i komunicira sa klijentima. Mi smo se pokazali kao dobri u prihvatanju i prilago\u0111avanju tih praksi\u201c, ka\u017ee on.<\/p>\n\n\n\n Tr\u017ei\u0161ni trenutak je, ipak, slo\u017eeniji nego pre nekoliko godina. Investitori pa\u017eljivije proveravaju poslovne rezultate, a visoka procena vrednosti vi\u0161e nije dovoljna bez jasnog puta do prodaje kompanije ili izlaska na berzu.<\/p>\n\n\n\n \u201eSazrevamo iz dana u dan i iz godine u godinu. Znanje o startapima, tr\u017ei\u0161tu kapitala i investiranju velikim delom smo preuzeli iz inostranstva i uspeli da dobre prakse prilagodimo na\u0161em tr\u017ei\u0161tu\u201c, zaklju\u010duje Davor Saka\u010d.<\/p>\n\n\n\n