Dok gra\u0111ani Evropske unije zna\u010dajan deo u\u0161te\u0111evine uve\u0107avaju na finansijskim tr\u017ei\u0161tima, u Srbiji se investiciona kultura jo\u0161 uvek bori sa o\u017eiljcima iz pro\u0161losti. Strah od rizika, nedostatak edukacije, ali i tradicionalna vera u \u201eciglu i zlato\u201c dr\u017ee milijarde evra van ekonomskih tokova.<\/p>\n\n\n\n
Procenjuje se da gra\u0111ani Srbije u slamaricama i na bankarskim ra\u010dunima sa nultom ili minimalnom kamatom \u010duvaju preko \u010detiri milijarde evra \u201ezarobljenog\u201c gotovog novca. U eri inflacije, ovaj kapital svakodnevno gubi na vrednosti. Ipak, pomisao na investicione fondove kod ve\u0107ine prose\u010dnih gra\u0111ana i dalje izaziva skepsu. Klju\u010dno pitanje sa kojim se doma\u0107e finansijsko tr\u017ei\u0161te suo\u010dava jeste, za\u0161to doma\u0107i investitori radije biraju realnu stagnaciju kapitala nego kontrolisano i regulisano ulaganje u investicione fondove?<\/p>\n\n\n\n
Duhovi devedesetih i sindrom \u201eopipljive imovine\u201c<\/strong><\/p>\n\n\n\n Stru\u010dnjaci se sla\u017eu da koren nepoverenja le\u017ei u istorijskom nasle\u0111u koje se prenosi sa generacije na generaciju. Piramidalne \u0161tedionice, zamrznuta devizna \u0161tednja i krahovi bankarskog sistema s kraja pro\u0161log veka stvorili su dubok, gotovo genetski strah od svega \u0161to nosi odrednicu \u201efinansijski fond\u201c ili \u201eakcije\u201c. Zbog toga prose\u010dan investitor u Srbiji tra\u017ei isklju\u010divo opipljivu imovinu \u2013 ne\u0161to \u0161to mo\u017ee da vidi, dodirne i zaklju\u010da.<\/p>\n\n\n\n Kada se u Srbiji pojavi vi\u0161ak kapitala, on gotovo automatizovanim mehanizmom odlazi u nekretnine. Ovaj tradicionalni obrazac pona\u0161anja godinama unazad dr\u017ei cene kvadrata u Beogradu i ve\u0107im gradovima na istorijskom maksimumu, stvaraju\u0107i lokalni balon nekretnina. Za one sa manjim investicionim bud\u017eetom, nova \u201esigurna luka\u201c u poslednjih nekoliko godina postalo je investiciono zlato.<\/p>\n\n\n\n Prema procenama stru\u010dnjaka, u kupovinu zlatnih poluga i dukata u Srbiji je ulo\u017eeno na stotine miliona evra. Sa druge strane, kupovina udela u investicionom fondu ili svetskom berzanskom indeksu (ETF) ve\u0107ini gra\u0111ana i dalje deluje kao apstraktan, virtuelan i ekstremno rizi\u010dan potez, iako je realnost na terenu potpuno druga\u010dija.<\/p>\n\n\n\n Zakon evropski, navike lokalne<\/strong><\/p>\n\n\n\n Stru\u010dnjaci tvrde da je zabluda da je doma\u0107e finansijsko tr\u017ei\u0161te divlji zapad jer je pravni okvir koji ure\u0111uje poslovanje investicionih fondova u Srbiji u potpunosti je reformisan i uskla\u0111en sa rigoroznim evropskim UCITS direktivama (pravni okvir Evropske unije kojim se ure\u0111uje upravljanje i distribucija investicionih fondova).<\/p>\n\n\n\n -Rad doma\u0107ih dru\u0161tava za upravljanje pod stalnom je, svakodnevnom lupom Komisije za hartije od vrednosti. Ono \u0161to gra\u0111ani ne razumeju jeste takozvani sistem kastodi banke. Novac koji uplatite u fond ne ide na privatan ra\u010dun direktora ili osniva\u010da, ve\u0107 se nalazi na namenskom ra\u010dunu u velikoj, sistemskoj banci depozitaru koja kontroli\u0161e svaku transakciju. \u010cak i ako samo dru\u0161tvo za upravljanje bankrotira, va\u0161a imovina u fondu je zakonski odvojena i potpuno bezbedna. Prevara tipa Dafimenta ili Jugoskandika je u ovakvom sistemu tehni\u010dki nemogu\u0107a- navode stru\u010dnjaci finansijskih tr\u017ei\u0161ta.<\/p>\n\n\n\n Glavna prepreka opreznijem ulasku gra\u0111ana na berzu zato nije zakonodavstvo, ve\u0107 hroni\u010dan nedostatak sistemske finansijske edukacije. Gra\u0111ani uglavnom ne znaju da ulaganje u fondove ne podrazumeva \u201ekockanje na berzi\u201c i kupovinu pojedina\u010dnih rizi\u010dnih akcija. U ponudi postoje takozvani nov\u010dani fondovi (fondovi o\u010duvanja vrednosti), \u010diji je primarni cilj plasiranje novca u sigurne dr\u017eavne zapise i kratkoro\u010dne depozite. Prinosi u ovim fondovima u stabilnim periodima \u010desto nadma\u0161uju klasi\u010dnu bankarsku \u0161tednju, uz prednost da je novac investitoru dostupan u roku od 24 do 48 sati, bez ikakvog penalizovanja i oro\u010davanja.<\/p>\n\n\n\n Prema zvani\u010dnim podacima Komisije za hartije od vrednosti, otvoreni investicioni fondovi sa javnom ponudom (UCITS) u Srbiji trenutno upravljaju sa vi\u0161e od 1,89 milijardi evra, dok alternativni fondovi dr\u017ee oko 142 miliona evra. Iako ove cifre na prvi pogled deluju impresivno i bele\u017ee stabilan rast iz godine u godinu, struktura tih ulaganja otkriva veliku nesrazmeru jer lavovski deo ovog novca dolazi od institucionalnih investitora (kompanija i osiguranja), dok je udeo obi\u010dnih gra\u0111ana, takozvanih malih investitora, i dalje na nezavidno niskom nivou.<\/p>\n\n\n\n Te anomalije uo\u010dava i Komisija za hartije od vrednosti i na svom sajtu preporu\u010duje korake da bi se to prevazi\u0161lo.<\/p>\n\n\n\n -Potrebno je da se aspekti edukacije investitora i finansijske pismenost nacionalnim planovima i strategijama uvedu u programe obrazovanja. Edukacija investitora umanjuje mogu\u0107nost da investitor donese pogre\u0161nu investicionu odluku i kupi investicioni proizvod ili uslugu koja njemu nije prikladna i odgovaraju\u0107a, da razume rizike, prepozna prevare i na taj na\u010din izbegne gubitak svojih sredstava, \u0161to na du\u017ei rok zna\u010di i ve\u0107e u\u010de\u0161\u0107e obrazovanog investitora na samom tr\u017ei\u0161tu i odr\u017eanje poverenja u tr\u017ei\u0161te kapitala- navodi Komisija.<\/p>\n\n\n\n Dva puta do svetskih berzi: Doma\u0107i komfor ili globalni ETF-ovi<\/strong><\/p>\n\n\n\n Za one gra\u0111ane koji ipak odlu\u010de da pobede strah i aktiviraju svoj novac sa ciljem da pobede inflaciju, na raspolaganju su dve potpuno zakonite i transparentne staze, od kojih svaka nosi specifi\u010dne ekonomske ra\u010dunice.Prva, doma\u0107i investicioni fondovi koje karakteri\u0161e jednostavnost i nizak prag. Ovaj model podrazumeva odlazak u lokalnu banku ili investiciono dru\u0161tvo i potpisivanje ugovora na licu mesta.<\/p>\n\n\n\n Najve\u0107a prednost doma\u0107ih fondova jeste komfor. Sve uplate i isplate vr\u0161e se u lokalnoj valuti, dinarima, ili evrima direktno sa teku\u0107eg ra\u010duna, a prag ulaska je prilago\u0111en sva\u010dijem d\u017eepu. Mogu\u0107e je kupiti investicione jedinice za svega nekoliko hiljada dinara mese\u010dno kroz trajni nalog. Najve\u0107a mana ovog modela su visoki operativni tro\u0161kovi. Dru\u0161tva za upravljanje napla\u0107uju godi\u0161nju naknadu za upravljanje koja se kre\u0107e izme\u0111u 1 i 2,5 odsto vrednosti imovine, \u0161to na dugi rok od 10 ili 15 godina mo\u017ee ozbiljno da na\u010dne i umanji ukupan matemati\u010dki prinos.<\/p>\n\n\n\n Sa druge strane, kupovina svetskih indeksnih fondova ide preko brokerskih ku\u0107a. Stru\u010dnjaci ka\u017eu da su globalni ETF-ovi(oni koji prate performanse kompanija \u0161irom sveta) su revolucija koja je demokratizovala investiranje na svetskom nivou.<\/p>\n\n\n\n -Kada kupite jednu akciju takvog fonda, vi ste istovremeno kupili mali deo Epla, Majkrosofta, Tojote i stotina drugih giganata. Godi\u0161nji tro\u0161kovi ovih fondova su ekstremno niski, \u010desto ispod 0,2 odsto ali glavna prepreka su fiksni tro\u0161kovi me\u0111unarodnog bankarskog transfera novca (SWIFT), zbog \u010dega se ovaj model ne isplati za male mese\u010dne uplate, ve\u0107 zahteva ve\u0107e po\u010detne iznose. Treba da se zna da dr\u017eava stimuli\u0161e dugoro\u010dna ulaganja kroz poresku politiku. Porez na kapitalnu dobit u Srbiji iznosi 15 odsto na ostvarenu razliku u ceni prilikom prodaje investicionih jedinica ili akcija. Me\u0111utim, svi gra\u0111ani koji ostanu vlasnici svojih investicionih jedinica ili ETF-ova neprekidno du\u017ee od 10 godina, u potpunosti su oslobo\u0111eni pla\u0107anja ovog poreza-obja\u0161njavaju finansijski analiti\u010dari.<\/p>\n\n\n\n Budu\u0107nost pripada smeni generacija<\/strong><\/p>\n\n\n\n Finansijski analiti\u010dari procenjuju da \u0107e se slika u Srbiji drasti\u010dno menjati sa prirodnom smenom generacija. Mla\u0111i, tehnolo\u0161ki pismeniji gra\u0111ani koji prihode ostvaruju u IT sektoru ili stranim kompanijama sve manje veruju u mit da je kupovina preskupih i precenjenih stanova na periferiji gradova jedini i najsigurniji na\u010din \u010duvanja porodi\u010dnog blaga. Oni su navikli na mobilne aplikacije, globalne platforme i \u017eele likvidnost, mogu\u0107nost da u tri klika kupe ili prodaju svoju imovinu.<\/p>\n\n\n\n Ipak, dok se u srednje \u0161kole, pa \u010dak i na nivo osnovnog obrazovanja, ne uvede bazi\u010dna, sistemska finansijska pismenost, investicioni fondovi u Srbiji osta\u0107e polje rezervisano za uski krug informisanih pojedinaca i profesionalaca. Do tada, ve\u0107ina gra\u0111ana \u0107e, svesno ili nesvesno, pla\u0107ati skup porez na neznanje kroz realno obezvre\u0111ivanje novca u ku\u0107nim sefovima i slamaricama.<\/p>\n\n\n\n Dr\u017eava stimuli\u0161e dugoro\u010dna ulaganja kroz poresku politiku. Porez na kapitalnu dobit u Srbiji iznosi 15 odsto na ostvarenu razliku u ceni prilikom prodaje investicionih jedinica ili akcija. Me\u0111utim, svi gra\u0111ani koji ostanu vlasnici svojih investicionih jedinica ili ETF-ova neprekidno du\u017ee od 10 godina, u potpunosti su oslobo\u0111eni pla\u0107anja ovog poreza.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Dok gra\u0111ani Evropske unije zna\u010dajan deo u\u0161te\u0111evine uve\u0107avaju na finansijskim tr\u017ei\u0161tima, u Srbiji se investiciona kultura jo\u0161 uvek bori sa o\u017eiljcima iz pro\u0161losti. Strah od rizika, [\u2026]<\/span><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":578,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[19],"tags":[107,70,100],"class_list":["post-576","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ai-fondovi","tag-etf","tag-investicioni-fondovi","tag-ulaganje-novca"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/576","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=576"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/576\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":579,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/576\/revisions\/579"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/578"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=576"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=576"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=576"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}