{"id":516,"date":"2026-08-07T12:33:06","date_gmt":"2026-08-07T12:33:06","guid":{"rendered":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/?p=516"},"modified":"2026-08-13T07:37:56","modified_gmt":"2026-08-13T07:37:56","slug":"finansijska-revolucija-iz-senke-kako-su-alternativni-fondovi-probudili-srpski-kapital","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/2026\/08\/07\/finansijska-revolucija-iz-senke-kako-su-alternativni-fondovi-probudili-srpski-kapital\/","title":{"rendered":"Kako su AIF \u201cprobudili\u201d srpski kapital"},"content":{"rendered":"\n

Ako je suditi po podacima zvani\u010dnih institucija, pre svega Komisije za hartiju od vrednosti, investicioni fondovi<\/a> u Srbiji, poslednjih godina, do\u017eivljavaju procvat jer trenutno upravljaju imovinom vrednom 2,3 milijarde evra, koju je ulo\u017eilo vi\u0161e od 95.000 klijenata. Da je to tako pokazuje i finansijsko tr\u017ei\u0161te na kome se vidi da je broj investora za poslednjih \u0161est godina pove\u0107an \u010dak \u010detiri puta.<\/p>\n\n\n\n

Ovakvi podaci dovoljno govore koliko je gra\u0111ana prepoznalo sigurnost sistema i ekonomski interes da ulo\u017ei u investicione fondove iako banke, ako se gleda ukupan iznos depozita, su i dalje dominantne. Pitanje je dokle \u0107e to biti jer je jasno da je u Srbiji na sceni  finansijska revolucija iz senke  jer je vidljivo da su investicioni fondovi \u201cprobudili\u201d srpski kapital.<\/p>\n\n\n\n

Takav trend potvr\u0111uje i Marko Jankovi\u0107, predsednik Komisije za hartije od vrednosti Republike Srbije <\/a>i jedan od vode\u0107ih stru\u010dnjaka za doma\u0107e finansijsko tr\u017ei\u0161te.<\/p>\n\n\n\n

–  Jedna od osnovnih prednosti investicionih fondova jeste diverzifikacija, odnosno raspore\u0111ivanje novca u razli\u010dite vrste imovine kako ulaganje ne bi zavisilo od samo jednog tr\u017ei\u0161ta, instrumenta ili kompanije.Investitor na najjednostavniji na\u010din dobija diverzifikaciju svoje investicije. Ne mora sam da razmi\u0161lja o tome koliko \u0107e novca investirati u zlato, depozit, korporativnu obveznicu ili akciju neke kompanije, ve\u0107 to prepu\u0161ta profesionalcima koji upravljaju portfoliom- objasnio je Jankovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n

Dodatne mogu\u0107nosti na doma\u0107em tr\u017ei\u0161tu otvorio je razvoj alternativnih investicionih fondova<\/a>, koji bele\u017ee dramati\u010dan rast jer oni mogu da ula\u017eu u plemenite metale, nekretnine, kompanije koje nisu listirane na berzi, ETF i REIT instrumente, kao i druge klase imovine koje tradicionalnim fondovima nisu uvek dostupne.<\/p>\n\n\n\n

Klju\u010d uspeha le\u017ei u poreskim olak\u0161icama, spu\u0161tanju ulaznog praga za gra\u0111ane i strogoj kontroli dr\u017eavnog regulatora.Do pre samo nekoliko godina, doma\u0107e finansijsko tr\u017ei\u0161te bilo je rigidno i visoko centralizovano. Prose\u010dan gra\u0111anin ili preduzetnik u Srbiji sa vi\u0161kom kapitala imao je samo dve opcije: da novac poveri bankama kroz tradicionalnu oro\u010denu \u0161tednju ili da investira u kupovinu kvadrata u velikim gradovima. Me\u0111utim, tihi potresi unutar regulatornog i finansijskog sektora iznedrili su tre\u0107u opciju koja danas pro\u017eivljava pravi procvat \u2013 alternativne investicione fondove (AIF).Kolika je dinamika ovog rasta svedo\u010di podatak da su samo \u010detiri najve\u0107a otvorena AIF-a tokom 2025. godine gotovo duplirala vrednost svoje imovine \u2013 sa po\u010detnih 133,2 miliona evra na \u010dak 230 miliona evra do kraja godine. Ukupan kapital kojim ovi fondovi upravljaju odavno je prema\u0161io stotine miliona evra, pretvaraju\u0107i industriju alternativnog ulaganja u najbr\u017ee rastu\u0107i segment doma\u0107eg finansijskog sektora.<\/p>\n\n\n\n

Prekretnica se dogodila usvajanjem Zakona o alternativnim investicionim fondovima, ali stvarni zamajac nastao je u godinama koje su usledile kroz rad Komisije za hartije od vrednosti. Kao vrhovni regulator, Komisija je strogom kontrolom uspela da otkloni pre\u0111a\u0161nji skepticizam gra\u0111ana prema finansijskim tr\u017ei\u0161tima. Svaki fond koji u\u0111e u zvani\u010dni registar Komisije prolazi kroz filtere koji garantuju transparentnost i za\u0161titu kapitala.Ono \u0161to je presudno za trenutni procvat jeste fleksibilnost koju je Komisija unela izmenama pravilnika. Dok su raniji, konzervativni nov\u010dani fondovi smeli da ula\u017eu isklju\u010divo u dr\u017eavne obveznice i bankarske depozite, alternativni fondovi danas imaju odre\u0161ene ruke. Oni ula\u017eu na najmo\u0107nije globalne berze, kupuju udele u tehnolo\u0161kim startapima i ono \u0161to je u Srbiji najpopularnije \u2013 plasiraju novac direktno u gra\u0111evinsko zemlji\u0161te i nekretnine u izgradnji.<\/p>\n\n\n\n

Tri stuba su ovakvog rasta, Porezi, prinosi i \u201enarodni\u201d prag. Prvi, i verovatno najva\u017eniji za bogatije pojedince, jesu poreski podsticaji. Dr\u017eava je prepoznala zna\u010daj osloba\u0111anja kapitala, pa investitori u AIF mogu ostvariti poreski kredit i umanjiti obavezu po osnovu godi\u0161njeg poreza na dohodak gra\u0111ana i do 50%. Prakti\u010dno, ulaganjem u fond, investitor direktno optimizuje svoje poreze.Drugi faktor je potraga za vi\u0161im prinosima. Sa stopama na \u0161tednju koje jedva pokrivaju inflaciju, kapital je po\u010deo da se \u201cseli\u201d u ove fondove koji targetiraju atraktivne prinose na razvijenim svetskim tr\u017ei\u0161tima.Tre\u0107i, prelomni korak na\u010dinjen je izmenama zakona, kada je prag ulaska za takozvane poluprofesionalne (male) investitore drasti\u010dno spu\u0161ten sa minimalnih 50.000 evra na svega 5.000 evra. Ovim potezom, svet investiranja visoke klase otvoren je za \u0161iri sloj gra\u0111ana \u2013 menad\u017eere, lekare, programere i vlasnike malih biznisa koji sada mogu da diversifikuju svoj novac ravnopravno sa velikim igra\u010dima.<\/p>\n\n\n\n

Da je to tako potvr\u0111uje i Marko Jankovi\u0107, predsednik Komisije za hartije od vrednosti.<\/p>\n\n\n\n

-Alternativni investicioni fondovi doneli su dodatni nivo diverzifikacije. Oni mogu da ponude neke od najatraktivnijih oblika imovine poslednjih godina, od plemenitih metala i nekretnina do ulaganja u kompanije koje nisu listirane na organizovanim tr\u017ei\u0161tima. Takvi fondovi privla\u010dni su investitorima koji tra\u017ee potencijalno ve\u0107i prinos, ali su spremni da prihvate i ve\u0107i rizik.Na na\u0161em tr\u017ei\u0161tu alternativni investicioni fondovi bele\u017ee zna\u010dajan rast, pre svega kod ljudi koji \u017eele vi\u0161i prinos. To je upravo odnos rizika i prinosa-objasnio je Jankovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n

Srbija se dugo suo\u010davala sa pasivnim kapitalom zarobljenim u slamaricama i nekretninskim balonima. Procvat alternativnih investicionih fondova dokaz je da se doma\u0107a finansijska svest ubrzano transformi\u0161e, a pod budnim okom Komisije za hartije od vrednosti, ovi fondovi preuzimaju ulogu modernog finansijskog krvotoka srpske privrede.Taj krvotok je pokrenut izmenama zakona koji su pokrenuli tr\u017ei\u0161te a desili su se krajem 2024. i tokom 2025. godine. Spu\u0161tanje minimalnog uloga na 5.000 evra demokratizovalo je pristup fondovima. Tako\u0111e, odluka Narodne banke Srbije da dozvoli osiguravaju\u0107im ku\u0107ama da do 5% svojih tehni\u010dkih rezervi investiraju u alternativne fondove obezbedila je industriji masivan, dugoro\u010dan priliv institucionalnog novca.<\/p>\n\n\n\n

Dodatni podsticaj tr\u017ei\u0161tu daje i potencijalni investicioni kreditni rejting Srbije, jer strani ulaga\u010di najpre procenjuju stabilnost zemlje, a tek potom konkretnu kompaniju, fond ili finansijski instrument. Tako bar ka\u017ee predsednik Komisije za hartije od vrednosti.<\/p>\n\n\n\n

– Investicioni kreditni rejting je ne\u0161to \u0161to svi sanjamo dugi niz godina i za \u0161ta se naporno radi. Za to su potrebne godine rada na makroekonomskoj i fiskalnoj stabilnosti, ali i na zdravlju cele ekonomije. Srpska ekonomija tokom prethodnih kriza pokazala se otpornom i da investitori doma\u0107e tr\u017ei\u0161te sve \u010de\u0161\u0107e posmatraju kao relativno sigurnu opciju. Ipak, postoji prepreka kroz  slo\u017eene administrativne procedure sa kojima se strani investitori suo\u010davaju kada \u017eele da povuku kapital sa doma\u0107eg tr\u017ei\u0161ta.<\/p>\n\n\n\n

Jer, prili\u010dno je lako u\u0107i na na\u0161e tr\u017ei\u0161te, ali je komplikovano sa njega iza\u0107i. Potrebno je da kreiramo fleksibilnije finansijsko okru\u017eenje, da dr\u017eava naplati sve \u0161to joj pripada, a da investitori mogu da premeste svoj novac ukoliko to \u017eele-ka\u017ee Jankovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n

I pored toga, finansijska revolucija u Srbiji  iz senke je na sceni jer su alternativni fondovi \u201eprobudili\u201d doma\u0107i kapitalu.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ako je suditi po podacima zvani\u010dnih institucija, pre svega Komisije za hartiju od vrednosti, investicioni fondovi u Srbiji, poslednjih godina, do\u017eivljavaju procvat jer trenutno upravljaju imovinom [\u2026]<\/span><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":517,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[19],"tags":[70,76,94],"class_list":["post-516","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ai-fondovi","tag-investicioni-fondovi","tag-kapital","tag-trziste-kapitala-2"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/516","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=516"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/516\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":565,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/516\/revisions\/565"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/517"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=516"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=516"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=516"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}