Dok gra\u0111ani Srbije u bankama dr\u017ee oko 42 milijarde evra, investicioni fondovi upravljaju sa svega dve milijarde. To pokazuje da potencijal postoji, ali da doma\u0107e tr\u017ei\u0161te kapitala jo\u0161 nije razvilo mehanizme koji bi \u0161tednju pretvorili u investicije. <\/p>\n\n\n\n
Ivan Gavanski, biv\u0161i bankar Goldman Sachsa i osniva\u010d kompanije za upravljanje imovinom, da smatra da Srbija ima priliku da postane finansijski centar regiona, ali samo uz razvoj doma\u0107e berze, kvalitetnih emitenata i ve\u0107eg poverenja investitora.<\/p>\n\n\n\n
Globalna geopoliti\u010dka neizvesnost menja na\u010din na koji se kapital kre\u0107e \u0161irom sveta, a posledice tih promena ose\u0107aju se i na srpskom tr\u017ei\u0161tu kapitala.<\/p>\n\n\n\n
Gostuju\u0107i u podkastu „Kapital u pokretu“, Ivan Gavanski rekao je da se svet nalazi u procesu deglobalizacije, zbog \u010dega investitori danas vi\u0161e nego ikada tra\u017ee stabilnost, transparentnost i predvidivost.<\/p>\n\n\n\n
„Kapital je oduvek bio u pokretu, ali danas vi\u0161e nego ikada. Svet tra\u017ei nova pravila funkcionisanja finansijskih tr\u017ei\u0161ta i prakti\u010dno se menja paradigma“, rekao je Gavanski. <\/p>\n\n\n\n
Srbija je na radaru investitora<\/strong><\/p>\n\n\n\n Prema njegovim re\u010dima, Srbija poslednjih godina \u0161alje pozitivne signale me\u0111unarodnim investitorima.<\/p>\n\n\n\n Izgradnja infrastrukture, razvoj saobra\u0107ajne mre\u017ee, \u0161irenje Beogradskog aerodroma kao regionalnog \u010dvori\u0161ta i dobijanje investicionog kreditnog rejtinga doprineli su ve\u0107oj vidljivosti zemlje me\u0111u globalnim fondovima.<\/p>\n\n\n\n „Srbija se vidi. Analiti\u010dari od Londona do Singapura prepoznaju kvalitet infrastrukture i makroekonomsku stabilnost. Investicioni rejting nije do\u0161ao slu\u010dajno, ve\u0107 je rezultat odgovorne ekonomske politike“, ocenio je Gavanski. <\/p>\n\n\n\n Ipak, upozorava da doma\u0107e tr\u017ei\u0161te kapitala jo\u0161 nema potrebnu dubinu.<\/p>\n\n\n\n Na Beogradskoj berzi aktivno se trguje akcijama svega nekoliko kompanija, dok gra\u0111ani najve\u0107i deo \u0161tednje i dalje dr\u017ee u bankama.<\/p>\n\n\n\n \u0160tednja postoji, ali kapital ne radi dovoljno<\/strong><\/p>\n\n\n\n Podatak da gra\u0111ani Srbije imaju oko 42 milijarde evra bankarskih depozita, dok investicioni fondovi upravljaju sa oko dve milijarde evra, Gavanski vidi kao dokaz velikog neiskori\u0161\u0107enog potencijala.<\/p>\n\n\n\n „To pokazuje da gra\u0111ani \u0161tede i da kapital postoji. Me\u0111utim, taj kapital mora biti investiran na pametan na\u010din“, rekao je on. <\/p>\n\n\n\n Isti\u010de da bi ve\u0107i deo tog novca mogao da bude usmeren ka doma\u0107em tr\u017ei\u0161tu kapitala, ali uz razvoj novih finansijskih instrumenata.<\/p>\n\n\n\n Kao jedno od mogu\u0107ih re\u0161enja navodi razvoj tr\u017ei\u0161ta korporativnih i dinarskih obveznica namenjenih doma\u0107im kompanijama.<\/p>\n\n\n\n Potrebno je vi\u0161e kompanija na berzi i vi\u0161e poverenja<\/strong><\/p>\n\n\n\n Gavanski smatra da razvoj tr\u017ei\u0161ta kapitala nije mogu\u0107 bez kvalitetnih emitenata i poverenja investitora.<\/p>\n\n\n\n „Potrebno je zajedno sa Ministarstvom finansija, regulatorom i berzom stvoriti ambijent u kojem \u0107e kvalitetne privatne i dr\u017eavne kompanije \u017eeleti da iza\u0111u na berzu“, rekao je. <\/p>\n\n\n\n Dodaje da je upravo poverenje klju\u010dni preduslov razvoja.<\/p>\n\n\n\n „Berza nije kockarnica. Potrebni su dugoro\u010dni investitori, penzioni fondovi, osiguravaju\u0107e ku\u0107e i banke koje \u0107e graditi tr\u017ei\u0161te. Ako postoji manipulacija tr\u017ei\u0161tem ili insajdersko trgovanje, kapital odlazi i te\u0161ko se vra\u0107a“, upozorio je Gavanski. <\/p>\n\n\n\n Srbija ima desetine kompanija koje bi mogle da izdaju obveznice<\/strong><\/p>\n\n\n\n Govore\u0107i o doma\u0107em tr\u017ei\u0161tu korporativnih obveznica, Gavanski smatra da Srbija ima veliki neiskori\u0161\u0107en potencijal.<\/p>\n\n\n\n Prema njegovoj proceni, izme\u0111u 50 i 70 doma\u0107ih kompanija moglo bi da emituje obveznice u vrednosti izme\u0111u 20 i 50 miliona evra, ukoliko bi pro\u0161le odgovaraju\u0107u proveru i dobile adekvatnu procenu kreditnog kvaliteta.<\/p>\n\n\n\n „Tr\u017ei\u0161tu su potrebni kvalitetni emitenti. Va\u017eno je da kompanije koje izlaze po kapital mogu da servisiraju svoje obaveze, jer nekoliko neuspe\u0161nih emisija mo\u017ee ozbiljno da naru\u0161i reputaciju \u010ditavog tr\u017ei\u0161ta“, rekao je Gavanski. <\/p>\n\n\n\n Edukacija gra\u0111ana ostaje jedan od najve\u0107ih izazova<\/strong><\/p>\n\n\n\n Osim razvoja tr\u017ei\u0161ta, Gavanski smatra da je neophodno podi\u0107i nivo finansijske pismenosti.<\/p>\n\n\n\n „Edukacija je veoma va\u017ena. Kod nas i dalje postoji odre\u0111ena doza nepoverenja kada se pomenu investicioni fondovi, posebno alternativni investicioni fondovi. Va\u017eno je da gra\u0111ani razumeju razliku izme\u0111u proizvoda namenjenih profesionalnim investitorima i onih koji su prilago\u0111eni \u0161iroj javnosti“, rekao je on. <\/p>\n\n\n\n Dodaje da je va\u017eno da na tr\u017ei\u0161tu postoje i fondovi velikih banaka i nezavisni upravlja\u010di, jer konkurencija doprinosi kvalitetnijem upravljanju kapitalom.<\/p>\n\n\n\n Beograd mo\u017ee da postane finansijski centar regiona<\/strong><\/p>\n\n\n\n Sagovornik ocenjuje da Srbija u narednih pet do deset godina ima realnu \u0161ansu da postane vode\u0107i finansijski centar biv\u0161e Jugoslavije.<\/p>\n\n\n\n „Verujem da Beograd mo\u017ee da bude regionalni lider i da izazove finansijske centre poput Be\u010da ili Praga kada je re\u010d o lokalnim listinzima. Za to su potrebni profesionalan regulator, kvalitetni emitenti, likvidno tr\u017ei\u0161te i poverenje investitora“, zaklju\u010dio je Gavanski. <\/p>\n\n\n\n Govore\u0107i o aktuelnim globalnim okolnostima, istakao je da finansijska tr\u017ei\u0161ta prolaze kroz jednu od najneizvesnijih faza u poslednjih nekoliko decenija.<\/p>\n\n\n\n „Najve\u0107a kriza koju sam ranije video bila je 2008. godine posle propasti Lehman Brothersa. Ono \u0161to danas gledamo je bez presedana. Volatilnost je ogromna i nema svako kapacitet da je izdr\u017ei“, poru\u010dio je Gavanski.<\/p>\n\n\n\n Globalna geopoliti\u010dka neizvesnost menja na\u010din na koji se kapital kre\u0107e \u0161irom sveta, a posledice tih promena ose\u0107aju se i na srpskom tr\u017ei\u0161tu kapitala.<\/p>\n\n\n\n Gostuju\u0107i u podkastu „Kapital u pokretu“, Ivan Gavanski rekao je da se svet nalazi u procesu deglobalizacije, zbog \u010dega investitori danas vi\u0161e nego ikada tra\u017ee stabilnost, transparentnost i predvidivost. Prema njegovim re\u010dima, Srbija poslednjih godina \u0161alje pozitivne signale me\u0111unarodnim Izgradnja infrastrukture, razvoj saobra\u0107ajne mre\u017ee, \u0161irenje Beogradskog aerodroma kao „Srbija se vidi. Analiti\u010dari od Londona do Singapura prepoznaju kvalitet infrastrukture i Ipak, upozorava da doma\u0107e tr\u017ei\u0161te kapitala jo\u0161 nema potrebnu dubinu.<\/p>\n\n\n\n Na Beogradskoj berzi aktivno se trguje akcijama svega nekoliko kompanija, dok gra\u0111ani najve\u0107i deo \u0161tednje i dalje dr\u017ee u bankama.<\/p>\n\n\n\n \u0160tednja postoji, ali kapital ne radi dovoljno<\/strong><\/p>\n\n\n\n Podatak da gra\u0111ani Srbije imaju oko 42 milijarde evra bankarskih depozita, dok investicioni fondovi upravljaju sa oko dve milijarde evra, Gavanski vidi kao dokaz velikog neiskori\u0161\u0107enog potencijala.<\/p>\n\n\n\n „To pokazuje da gra\u0111ani \u0161tede i da kapital postoji. Me\u0111utim, taj kapital mora biti investiran na pametan na\u010din“, rekao je on.<\/p>\n\n\n\n Isti\u010de da bi ve\u0107i deo tog novca mogao da bude usmeren ka doma\u0107em tr\u017ei\u0161tu kapitala, ali uz razvoj novih finansijskih instrumenata.<\/p>\n\n\n\n Kao jedno od mogu\u0107ih re\u0161enja navodi razvoj tr\u017ei\u0161ta korporativnih i dinarskih obveznica Potrebno je vi\u0161e kompanija na berzi i vi\u0161e poverenja<\/strong><\/p>\n\n\n\n Gavanski smatra da razvoj tr\u017ei\u0161ta kapitala nije mogu\u0107 bez kvalitetnih emitenata i poverenja investitora. Dodaje da je upravo poverenje klju\u010dni preduslov razvoja.<\/p>\n\n\n\n „Berza nije kockarnica. Potrebni su dugoro\u010dni investitori, penzioni fondovi, osiguravaju\u0107e ku\u0107e i banke koje \u0107e graditi tr\u017ei\u0161te. Ako postoji manipulacija tr\u017ei\u0161tem ili insajdersko trgovanje, kapital odlazi i te\u0161ko se vra\u0107a“, upozorio je Gavanski.<\/p>\n\n\n\n Srbija ima desetine kompanija koje bi mogle da izdaju obveznice<\/strong><\/p>\n\n\n\n Govore\u0107i o doma\u0107em tr\u017ei\u0161tu korporativnih obveznica, Gavanski smatra da Srbija ima veliki neiskori\u0161\u0107en potencijal.<\/p>\n\n\n\n Prema njegovoj proceni, izme\u0111u 50 i 70 doma\u0107ih kompanija moglo bi da emituje obveznice u vrednosti izme\u0111u 20 i 50 miliona evra, ukoliko bi pro\u0161le odgovaraju\u0107u proveru i dobile adekvatnu procenu kreditnog kvaliteta. Edukacija gra\u0111ana ostaje jedan od najve\u0107ih izazova<\/strong><\/p>\n\n\n\n Osim razvoja tr\u017ei\u0161ta, Gavanski smatra da je neophodno podi\u0107i nivo finansijske pismenosti.<\/p>\n\n\n\n „Edukacija je veoma va\u017ena. Kod nas i dalje postoji odre\u0111ena doza nepoverenja kada se Dodaje da je va\u017eno da na tr\u017ei\u0161tu postoje i fondovi velikih banaka i nezavisni upravlja\u010di, jer Beograd mo\u017ee da postane finansijski centar regiona<\/strong><\/p>\n\n\n\n Sagovornik ocenjuje da Srbija u narednih pet do deset godina ima realnu \u0161ansu da postane vode\u0107i finansijski centar biv\u0161e Jugoslavije.<\/p>\n\n\n\n „Verujem da Beograd mo\u017ee da bude regionalni lider i da izazove finansijske centre poput Be\u010da ili Praga kada je re\u010d o lokalnim listinzima. Za to su potrebni profesionalan regulator, kvalitetni emitenti, likvidno tr\u017ei\u0161te i poverenje investitora“, zaklju\u010dio je Gavanski.<\/p>\n\n\n\n Govore\u0107i o aktuelnim globalnim okolnostima, istakao je da finansijska tr\u017ei\u0161ta prolaze kroz jednu od najneizvesnijih faza u poslednjih nekoliko decenija.
„Kapital je oduvek bio u pokretu, ali danas vi\u0161e nego ikada. Svet tra\u017ei nova pravila
funkcionisanja finansijskih tr\u017ei\u0161ta i prakti\u010dno se menja paradigma“, rekao je Gavanski.<\/p>\n\n\n\n
Srbija je na radaru investitora<\/strong><\/p>\n\n\n\n
investitorima.<\/p>\n\n\n\n
regionalnog \u010dvori\u0161ta i dobijanje investicionog kreditnog rejtinga doprineli su ve\u0107oj vidljivosti zemlje me\u0111u globalnim fondovima.<\/p>\n\n\n\n
makroekonomsku stabilnost. Investicioni rejting nije do\u0161ao slu\u010dajno, ve\u0107 je rezultat odgovorne ekonomske politike“, ocenio je Gavanski.<\/p>\n\n\n\n
namenjenih doma\u0107im kompanijama.<\/p>\n\n\n\n
„Potrebno je zajedno sa Ministarstvom finansija, regulatorom i berzom stvoriti ambijent u kojem \u0107e kvalitetne privatne i dr\u017eavne kompanije \u017eeleti da iza\u0111u na berzu“, rekao je.<\/p>\n\n\n\n
„Tr\u017ei\u0161tu su potrebni kvalitetni emitenti. Va\u017eno je da kompanije koje izlaze po kapital mogu da servisiraju svoje obaveze, jer nekoliko neuspe\u0161nih emisija mo\u017ee ozbiljno da naru\u0161i reputaciju \u010ditavog tr\u017ei\u0161ta“, rekao je Gavanski.<\/p>\n\n\n\n
pomenu investicioni fondovi, posebno alternativni investicioni fondovi. Va\u017eno je da gra\u0111ani razumeju razliku izme\u0111u proizvoda namenjenih profesionalnim investitorima i onih koji su prilago\u0111eni \u0161iroj javnosti“, rekao je on.<\/p>\n\n\n\n
konkurencija doprinosi kvalitetnijem upravljanju kapitalom.<\/p>\n\n\n\n
„Najve\u0107a kriza koju sam ranije video bila je 2008. godine posle propasti Lehman Brothersa. Ono \u0161to danas gledamo je bez presedana. Volatilnost je ogromna i nema svako kapacitet da je izdr\u017ei“, poru\u010dio je Gavanski.<\/p>\n\n\n\n