Gra\u0111ani koji \u017eele da sa\u010duvaju vrednost svog novca ne bi trebalo da se oslanjaju samo na bankarsku \u0161tednju ili nekretnine. <\/p>\n\n\n\n
Pravi balans podrazumeva raspodelu ulaganja, a investicioni fondovi dugoro\u010dno mogu doneti znatno bolji prinos<\/strong>, poru\u010duje Dragijana Radonji\u0107 Petrovi\u0107 u podkastu „Kapital u pokretu“.<\/p>\n\n\n\n Kako isti\u010de, razvoj investicionih fondova u Srbiji pokazuje da gra\u0111ani sve vi\u0161e prepoznaju njihove prednosti<\/strong>, ali je za ozbiljniji razvoj tr\u017ei\u0161ta kapitala neophodna ve\u0107a finansijska pismenost i \u0161irenje investicione kulture.<\/p>\n\n\n\n „Deo novca mora da bude u investicionim fondovima“<\/strong><\/p>\n\n\n\n Govore\u0107i o razli\u010ditim na\u010dinima ulaganja, Dragijana Radonji\u0107 Petrovi\u0107 nagla\u0161ava da ne postoji univerzalno re\u0161enje, ve\u0107 da je najva\u017enije pravilno rasporediti imovinu.<\/p>\n\n\n\n „Deo novca mo\u017eete da dr\u017eite u banci, deo mo\u017ee da bude u nekretninama, ali deo mora da bude u investicionim fondovima, zato \u0161to vam oni dugoro\u010dno daju najbolju perspektivu povra\u0107aja ulo\u017eenog kapitala“, napominje ona. <\/p>\n\n\n\n Kako ka\u017ee, upravo zbog toga sve vi\u0161e gra\u0111ana i kompanija u Srbiji ula\u017ee kroz investicione fondove.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Poverenje raste zajedno sa brojem fondova<\/strong><\/p>\n\n\n\n Prema njenim re\u010dima, doma\u0107e tr\u017ei\u0161te poslednjih godina bele\u017ei zna\u010dajan razvoj.<\/p>\n\n\n\n Pojavljuje se sve ve\u0107i broj investicionih fondova, a sa njima raste i poverenje investitora koji su prepoznali koristi ovakvog na\u010dina ulaganja.<\/p>\n\n\n\n Ipak, smatra da je prostor za razvoj i dalje veliki.<\/p>\n\n\n\n Za sna\u017eniji rast potrebno je:<\/p>\n\n\n\n Jedan od najve\u0107ih izazova, smatra sagovornica, jeste \u010dinjenica da ve\u0107ina gra\u0111ana jo\u0161 uvek ne prati de\u0161avanja na tr\u017ei\u0161tu kapitala.<\/p>\n\n\n\n Ona veruje da \u0107e pravo sazrevanje tr\u017ei\u0161ta nastupiti tek kada berzanska kretanja postanu deo svakodnevnog \u017eivota investitora.<\/p>\n\n\n\n „Kada budete znali kompanije kojima se trguje na berzi i kada budete svakog jutra pratili koje akcije rastu, koje padaju i kolika je vrednost va\u0161eg portfelja, tada \u0107e investiciona kultura biti na mnogo vi\u0161em nivou.“<\/p>\n\n\n\n Dodaje da ulaganje u fondove ne treba posmatrati kroz dnevne oscilacije<\/strong>, ve\u0107 kao dugoro\u010dnu strategiju.<\/p>\n\n\n\n Fondovi nisu namenjeni dnevnim trgovcima<\/strong><\/p>\n\n\n\n Radonji\u0107 Petrovi\u0107 obja\u0161njava da investicioni fondovi nisu idealan izbor za one koji svakodnevno kupuju i prodaju akcije.<\/p>\n\n\n\n Sa druge strane, za ve\u0107inu gra\u0111ana predstavljaju jednostavan na\u010din da dugoro\u010dno ula\u017eu svoj novac bez potrebe da svakodnevno prate tr\u017ei\u0161te.<\/p>\n\n\n\n Kako ka\u017ee, profesionalnih trejdera u Srbiji nema mnogo, zbog \u010dega su investicione jedinice za prose\u010dnog gra\u0111anina \u010desto prakti\u010dnije re\u0161enje od samostalnog trgovanja na berzi.<\/p>\n\n\n\n Ulaganje mo\u017ee da po\u010dne ve\u0107 od 1.000 dinara<\/strong><\/p>\n\n\n\n Jedna od najve\u0107ih prednosti investicionih fondova, isti\u010de ona, jeste njihova dostupnost.<\/p>\n\n\n\n Za razliku od uvre\u017eenog mi\u0161ljenja da su ovakve investicije rezervisane za imu\u0107ne gra\u0111ane, po\u010detni ulog mo\u017ee biti veoma mali.<\/p>\n\n\n\n „Nemate ograni\u010denja. Mo\u017eete da ulo\u017eite 1.000 dinara, 2.000 dinara ili 5.000 dinara, koliko god imate na raspolaganju.“<\/strong><\/p>\n\n\n\n Upravo ta pristupa\u010dnost, uz mogu\u0107nost dugoro\u010dnog rasta kapitala, \u010dini investicione fondove sve privla\u010dnijom opcijom za gra\u0111ane koji \u017eele da njihov novac radi za njih, umesto da miruje na ra\u010dunu.<\/p>\n\n\n\n\n