Dok su prethodnu deceniju obele\u017eila velika ulaganja u tehnolo\u0161ke kompanije i razvoj ve\u0161ta\u010dke inteligencije, poslednjih godina sve vi\u0161e pa\u017enje investitora privla\u010di jedan sasvim druga\u010diji sektor – proizvodnja i prerada kriti\u010dnih sirovina.<\/p>\n\n\n\n
Re\u010d je o bakru, litijumu, niklu, kobaltu, retkim zemnim elementima i uranijumu, bez kojih je gotovo nemogu\u0107e proizvesti elektri\u010dni automobil, baterije, vetroturbine, dalekovode ili savremene poluprovodnike, odnosno \u010dipove.<\/p>\n\n\n\n
Razlog zbog kojeg se ove sirovine sve \u010de\u0161\u0107e nazivaju „novom naftom“ nije samo njihova tr\u017ei\u0161na vrednost, ve\u0107 \u010dinjenica da od njihove dostupnosti sve vi\u0161e zavise energetska bezbednost, razvoj industrije i tehnolo\u0161ka konkurentnost dr\u017eava.<\/p>\n\n\n\n
Za\u0161to su kriti\u010dne sirovine postale toliko va\u017ene<\/strong><\/p>\n\n\n\n Poslednjih godina nekoliko doga\u0111aja promenilo je na\u010din na koji dr\u017eave gledaju na lance snabdevanja.<\/p>\n\n\n\n Pandemija je pokazala koliko lako mo\u017ee do\u0107i do prekida proizvodnje, dok su rat u Ukrajini i rast geopoliti\u010dkih tenzija otvorili pitanje zavisnosti od malog broja dobavlja\u010da strate\u0161kih sirovina.<\/p>\n\n\n\n Evropska unija procenjuje da za pojedine kriti\u010dne materijale gotovo u potpunosti zavisi od uvoza, posebno iz Kine, koja danas ima dominantnu ulogu u preradi retkih zemnih elemenata, litijuma i grafita.<\/p>\n\n\n\n Upravo zbog toga Brisel je usvojio Evropski akt o kriti\u010dnim sirovinama (Critical Raw Materials Act), kojim \u017eeli da do kraja decenije pove\u0107a proizvodnju i preradu unutar Evrope, ali i da diverzifikuje uvoz iz partnerskih zemalja.<\/p>\n\n\n\n Cilj je da do 2030. godine najmanje 10 odsto godi\u0161nje potro\u0161nje dolazi iz rudnika na teritoriji Evropske unije, najmanje 40 odsto bude prera\u0111eno u EU, a da nijedna tre\u0107a zemlja ne obezbe\u0111uje vi\u0161e od 65 odsto uvoza pojedina\u010dne strate\u0161ke sirovine.<\/p>\n\n\n\n Bakar postaje jedan od najtra\u017eenijih metala<\/strong><\/p>\n\n\n\n Me\u0111u svim kriti\u010dnim sirovinama posebno se izdvaja bakar.<\/p>\n\n\n\n Elektrifikacija privrede zna\u010di da \u0107e biti potrebno znatno vi\u0161e elektri\u010dnih mre\u017ea, transformatora, punja\u010da za elektri\u010dna vozila i obnovljivih izvora energije, a svi oni koriste velike koli\u010dine bakra.<\/p>\n\n\n\n Prema procenama analiti\u010dara S&P Global, globalna potra\u017enja za bakrom mogla bi da se gotovo udvostru\u010di do sredine naredne decenije, dok otvaranje novih rudnika ne prati taj tempo.<\/p>\n\n\n\n Zbog toga investitori sve vi\u0161e ula\u017eu u rudarske kompanije koje proizvode bakar, ali i u fondove specijalizovane za ovaj sektor.<\/p>\n\n\n\n Uranijum ponovo privla\u010di pa\u017enju investitora<\/strong><\/p>\n\n\n\n Posle godina stagnacije, raste interesovanje i za uranijum.<\/p>\n\n\n\n Sve ve\u0107i broj dr\u017eava ponovo razmatra razvoj nuklearne energije kao stabilnog izvora elektri\u010dne energije sa niskim emisijama ugljen-dioksida.<\/p>\n\n\n\n To je pove\u0107alo interesovanje investicionih fondova za kompanije koje proizvode uranijum, ali i za fondove koji ula\u017eu direktno u ovu sirovinu.<\/p>\n\n\n\n Jedan od najpoznatijih primera je Sprott Physical Uranium Trust, koji kupuje i skladi\u0161ti fizi\u010dki uranijum.<\/p>\n\n\n\n Za\u0161to ovo nije va\u017eno samo investitorima<\/strong><\/p>\n\n\n\n Pitanje kriti\u010dnih sirovina odavno vi\u0161e nije tema samo za rudarske kompanije ili investicione fondove.<\/p>\n\n\n\n Od njihove dostupnosti zavisi proizvodnja elektri\u010dnih automobila, baterija za skladi\u0161tenje energije, vetroelektrana, solarnih elektrana, ra\u010dunarske opreme, mobilnih telefona i brojnih drugih proizvoda koje gra\u0111ani svakodnevno koriste.<\/p>\n\n\n\n Ukoliko ponuda ne bude pratila rast tra\u017enje, analiti\u010dari upozoravaju da bi upravo kriti\u010dne sirovine mogle postati jedan od glavnih faktora koji \u0107e odre\u0111ivati cenu zelene tranzicije u godinama koje dolaze.<\/p>\n\n\n\n \u00a0Sve vi\u0161e kapitala odlazi u projekte koji obezbe\u0111uju lance snabdevanja<\/strong><\/p>\n\n\n\n Investitori zato sve \u010de\u0161\u0107e tra\u017ee prilike u kompanijama koje se bave istra\u017eivanjem, eksploatacijom i preradom strate\u0161kih sirovina, dok dr\u017eave kroz subvencije i nove propise poku\u0161avaju da ubrzaju razvoj doma\u0107ih kapaciteta.<\/p>\n\n\n\n Za razliku od prethodne decenije, kada je fokus bio pre svega na digitalnim platformama i softverskim kompanijama, dana\u0161nje investicije sve vi\u0161e prate sektore koji obezbe\u0111uju fizi\u010dku infrastrukturu neophodnu za energetsku tranziciju i razvoj novih tehnologija.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Dok su prethodnu deceniju obele\u017eila velika ulaganja u tehnolo\u0161ke kompanije i razvoj ve\u0161ta\u010dke inteligencije, poslednjih godina sve vi\u0161e pa\u017enje investitora privla\u010di jedan sasvim druga\u010diji sektor – [\u2026]<\/span><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":426,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[47],"tags":[73,70,72],"class_list":["post-425","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-trzisni-puls","tag-berza","tag-investicioni-fondovi","tag-trziste-kapitala"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/425","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=425"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/425\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":485,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/425\/revisions\/485"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/426"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=425"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=425"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=425"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}