Ulaganje u investicione fondove pa i u Srbiji krije jedan mo\u0107an adut koji je u zakonu i bankarskoj praksi potpuno definisan, ali je za ve\u0107inu gra\u0111ana i dalje velika nepoznanica \u2013 va\u0161a investicija, odnosno ulo\u017een novac u fond mo\u017ee vam poslu\u017eiti kao zvani\u010dna garancija (zalog) za dobijanje kredita. To prakti\u010dno zna\u010di da u trenucima kada vam hitno zatreba gotovina, dobi\u0107ete je. Ne morate da podi\u017eete novac iz fonda i prekidate investicioni ciklus, ve\u0107 se ti udeli koristite kao obezbe\u0111enje da od banke dobijete ke\u0161.<\/p>\n\n\n\n
Za to vreme prvobitna investicija ulo\u017eena u fond neometano nastavlja da raste i pravi profit.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Ova pogodnost stoji nasuprot \u010duvanju novca u bankama u Srbiji koji ve\u0107 dugo nije mogu\u0107nost za zaradu jer su realni tro\u0161kovi \u017eivota odavno nadma\u0161ili klasi\u010dne kamatne stope. Otuda se i u Srbiji sve vi\u0161e ula\u017ee u alternativne investicione fondove \u2013 u svetu ve\u0107 svakodnevni alat a kod nas jo\u0161 uvek slabije poznat ali koji ru\u0161i stari stereotip da je tr\u017ei\u0161te kapitala ekskluzivni klub za milionere. Doma\u0107a pravila igre, kao i svugde u Evropi ili Americi, danas omogu\u0107avaju obi\u010dnim ljudima da u\u0111u na ovo tr\u017ei\u0161te i investiraju pod potpuno jednakim uslovima, zadr\u017eavaju\u0107i maksimalnu slobodu raspolaganja sopstvenim novcem.<\/p>\n\n\n\n Skriveni adut – od fonda do bankarskog kredita<\/strong><\/p>\n\n\n\n Jedna od najve\u0107ih zabluda jeste da je novac ulo\u017een u investicione fondove \u201ezaklju\u010dan\u201c i da mu ne mo\u017eete pristupiti u hitnim situacijama. Pored opcije da u svakom trenutku podnesete zahtev za isplatu, moderni alternativni fondovi donose opciju koja je ranije bila dostupna samo velikim privrednicima: kori\u0161\u0107enje investicionih jedinica kao zaloga (kolaterala) za kredit.<\/p>\n\n\n\n Gde je tu ra\u010dunica?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Naravno, banka \u0107e na ovaj kredit naplatiti kamatu, jer novac ne dobijate besplatno, ve\u0107 investicione jedinice slu\u017ee isklju\u010divo kao vrhunsko obezbe\u0111enje (umesto hipoteke). Me\u0111utim, po\u0161to banka ima \u010dist i lako naplativ zalog, odobri\u0107e vam znatno ni\u017eu kamatnu stopu nego za klasi\u010dne, skupe ke\u0161 kredite.<\/p>\n\n\n\n Prosta matemati\u010dka ra\u010dunica o odnosu izme\u0111u va\u0161eg prinosa i cene kredita izgleda ovako:<\/p>\n\n\n\n Primer: Ako va\u0161 alternativni fond ostvaruje istorijski prinos od npr. osam odsto godi\u0161nje, a banka vam zbog jakog zaloga odobri kredit sa kamatom od pet odsto godi\u0161nje, va\u0161a investicija zapravo samu sebe otpla\u0107uje. Vi ste i dalje u plusu od tri odsto, va\u0161 investicioni ciklus nije prekinut, niste platili porez na izlazak iz fonda, a dobili ste \u017eiv ke\u0161 u ruke.<\/p>\n\n\n\n A da bi sve bilo potpuno bezbedno, u Srbiji je postavljen strogi evropski sistem kontrole. Dru\u0161tva koja upravljaju fondovima imaju obavezu stopostotne transparentnosti, a nezavisni depozitari (poput OTP banke Srbija, koja kontroli\u0161e primera radi fondove unutar Vista Rica sistema) garantuju da se svaki dinar koristi isklju\u010divo po zakonu.<\/p>\n\n\n\n Zbog slabe finansijske edukacije kod nas, ve\u0107ina gra\u0111ana uglavnom misli da banke kao zalogu priznaju samo upis hipoteke na ku\u0107u ili stan. Me\u0111utim, dr\u017eava Srbija danas ima zvani\u010dan registar pri Centralnom registru gde se va\u0161 ulog u fondu zakonski zaklju\u010dava kao garant za kredit isto kao \u0161to se primera radi upisuje zaloga na automobil u Agenciji za privredne registre.<\/p>\n\n\n\n Mogu\u0107nost da i gra\u0111ani osim privrede koriste investicione jedinice alternativnih investicionih fondova (AIF) kao zalogu (kolateral) za dobijanje kredita zvani\u010dno je i do detalja ure\u0111ena Izmenama i dopunama Zakona o alternativnim investicionim fondovima.<\/p>\n\n\n\n Da bi sve bilo maksimalno transparentno i pravno sigurno, dr\u017eava je organizovala centralizovani Registar zalo\u017enog prava na investicionim jedinicama, koji se vodi pri Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti.<\/p>\n\n\n\n Procedura u praksi izgleda ovako: Investitor (zalogodavac) i banka sklapaju ugovor o zalozi koji se overava kod notara. Nakon toga se podnosi zahtev za upis u pomenuti registar, \u010dime banka dobija zvani\u010dnu i neoborivu garanciju, a investitor zadr\u017eava vlasni\u0161tvo nad svojim udelima.<\/p>\n\n\n\n U stru\u010dnim analizama za vode\u0107e doma\u0107e ekonomske portale, finansijski stru\u010dnjaci obja\u0161njavaju da ovaj deo zakona menja pravila igre kako za banke, tako i za gra\u0111ane:<\/p>\n\n\n\n „Kori\u0161\u0107enje investicionih jedinica kao kolaterala, odnosno njihova zaloga, unosi novu dimenziju u uslove kreditiranja u Srbiji, omogu\u0107avaju\u0107i stvaranje dodatne likvidnosti na tr\u017ei\u0161tu. Pre svega, investitorima se otvara mogu\u0107nost da, bez gubitka vlasni\u0161tva nad svojim investicionim jedinicama, do\u0111u do dodatnih izvora finansiranja kroz bankarske kredite. Time se pro\u0161iruje spektar instrumenata koji im stoje na raspolaganju za obezbe\u0111ivanje likvidnosti i finansiranje novih poduhvata. Sa druge strane, za banke investicione jedinice predstavljaju pouzdan i transparentan oblik obezbe\u0111enja, \u0161to zna\u010dajno smanjuje kreditni rizik\u201d, jedan je od komenatara u medijima.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Ulaganje u investicione fondove pa i u Srbiji krije jedan mo\u0107an adut koji je u zakonu i bankarskoj praksi potpuno definisan, ali je za ve\u0107inu gra\u0111ana [\u2026]<\/span><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":360,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[68],"tags":[69,70,83],"class_list":["post-358","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-investitor-pocetnik","tag-aif","tag-investicioni-fondovi","tag-kes-kredit"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/358","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=358"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/358\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":556,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/358\/revisions\/556"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/360"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=358"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=358"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/kapitalupokretu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=358"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}