Srpski startap ekosistem nalazi se na prelomnoj tački evolucije. Nakon godina u kojima je posmatran kao statistička greška ili entuzijastični hobi nekolicine tehnoloških pionira, domaći inovacioni sistem prerastao je u formalno prepoznatu i strukturiranu privrednu granu. Podaci iz najnovijeg izveštaja Startap skener, koji tradicionalno objavljuje Inicijativa Digitalna Srbija, kao i nalazi organizacije Garaža o 43 miliona evra investicija ,na godišnjem nivou, precizno mapiraju anatomiju rasta, ali i hronične boljke domaćih tehnoloških firmi.
Glavni zaključak je jasan, dok preduzetnička hrabrost i ambicije nezadrživo rastu, komercijalna održivost i zavisnost od sopstvenih sredstava ostaju ključni izazovi koji koče masovniji globalni proboj. Stručnjaci navode da na domaćoj tehnološkoj sceni ideje postoje, ali fali capital.
61,9% domaćih startapova oslanja se isključivo na sopstvena sredstva i/ili grantove
Anatomija rasta srpskih startapova u ranoj fazi (pre-seed) pokazuje izuzetno visoku zavisnost od dva izvora: sopstvenog kapitala osnivača i državnih podsticaja. Prema zvaničnim podacima, 61,9% domaćih startapova oslanja se isključivo na sopstvena sredstva i/ili grantove, bez učešća eksternog, tržišnog kapitala.
U ranoj fazi ključnu ulogu igra državni Fond za inovacionu delatnost, koji kroz programe kao što su Pametan početak ili Katapult godišnje obezbeđuje bespovratnu finansijsku injekciju za više od 120 timova. Na to se nadovezuje visokoobrazovani profil osnivača ,preko 88% ima visoku stručnu spremu,, što garantuje tehnološku pismenost i inovativnost samih rešenja. Međutim, problem nastaje kada startap treba da napusti laboratoriju ili inkubator i pređe u sledeću fazu razvoja.
To je tačka gde prestaje logika grantova, a nastupa potreba za ozbiljnijim tržišnim kapitalom koji donosi i mentorsko znanje Dok pre-seed runde beleže rast i sve više timova dobija inicijalnu šansu, seed faza postaje kritično usko grlo.Uprkos tome što se mreža domaćih poslovnih anđela razvija ,finansirali su 23,1% startapova, a lokalni VC (venture capital) fondovi dobijaju zamah kroz programe poput Serbia Ventures, domaći krupni kapital i tradicionalne korporacije u Srbiji i dalje izuzetno retko investiraju u tehnološke inovacije.
Zbog ovog nedostatka srednjeg nivoa finansiranja, mnogi timovi ne uspevaju da prežive takozvanu „dolinu smrti“.
Ipak, situacija počinje da se menja a ima i onih koji to uspevaju, poput TS Ventures. Za one koji ne znaju on je osnovan je 2021. godine i predstavlja alternativni investicioni fond koji ulaže isključivo u startape i tehnološke inovacije. Ove godine izlazi iz petogodišnjeg ciklusa i ulazi u novi petogodišnji. Njegov generalni director Davor Sakač,, za podcast “Kapital u pokretu” kaže da se u ovom sistemu dešavaju značajne promene ali da problemi postoje zbog nedovoljne edukacije.
-Ključni problem više nije nedostatak novca, već izražen deficit „dobrih prilika“–zrelih projekata koji mogu da prerastu lokalne okvire i postanu globalno konkurentni. Mnogi osnivači veruju da je dobra ideja, pretočena u atraktivnu prezentaciju, dovoljna za uspeh, što je jedan od mitova. To je zabluda jer investitori ne kupuju lepe želje, već egzekuciju. Osnivači moraju da „razmišljaju mozgom VC fonda“, da ponude jasan plan monetizacije, realnu procenu rizika i dokaz da njihov proizvod donosi profit i opipljivu vrednost na tržištu-navodi Sakač.
On podseća da je Venčrs fond Telekoma Srbija osnovan 2021. godine, koji predstavlja alternativni investicioni fond koji ulaže isključivo u startape i tehnološke inovacije.
– Mi smo prvi korporativni venture capital fond u ovom delu Evrope. Iza nas je veliki Telekom koji otvara nova tržišta, sa milionima privatnih korisnika i velikim brojem poslovnih korisnika. To startapima pruža mogućnosti za prodaju, dalju distribuciju i primenu njihovih usluga. Veličina fonda je bila 25 miliona evra, a mi smo do sada investirali u nekih tridesetak startapa i potrošili svega pet miliona evra za te startape u ranoj fazi. Nastavljamo intenzivno da pratimo nove startape i da pomažemo onima koji će svoje poslovanje da proširuju na neka zrelija i ozbiljnija tržišta. Kroz petogodišnji ciklus investiranja do sada je prošlo više od 3.000 startapa i to ne samo iz Srbije, već i iz regiona Zapadnog Balkana. Imamo i nekoliko startapa iz Evropske unije, Velike Britanije i SAD-a, ali svojstveno svima njima jeste da su njihovi osnivači ljudi sa ovih prostora-objašnjava Sakač i dodaje :
-Fond će, u narednih pet godina pokušati da startape premesti na ozbiljnija tržišta. To znači da se podigne finansiranje sa serija A na serije B čija je vrednost veća od 10 miliona evra ili dolara. Naši startapi sad znaju kako da naprave pet miliona evra prihoda, a glavni izazov biće kako da dođu do 50 miliona evra godišnjeg prihoda. Na domaćem tržištu postoji dovoljno kapitala za kompanije u ranoj fazi razvoja. Veći problem predstavlja mali broj startapa koji su uspeli da prerastu početnu fazu,potvrde proizvod na tržištu i pripreme se za investicije vredne više desetina miliona evra. Domaćem startap ekosistemu danas je potreban vredan i posvećen rad u segmentu prodaje i saradnje sa klijentima, kako bi se privukli strani investitori- ističe Sakač.
72,1% startapa planira da prikupi eksternu investiciju
Istraživanja otkrivaju jaz između planova i realnosti na tržištu. Sa jedne strane, investicione ambicije su eksplodirale: čak 72,1% startapa planira da prikupi eksternu investiciju, a više od četvrtine njih (25,4%) cilja runde veće od milion evra, što je trostruko više u poređenju sa prethodnim godinama.
Ovaj finansijski paradoks ukazuje na to da se domaći osnivači predugo fokusiraju na razvoj samog proizvoda (tehnološki perfekcionizam), dok zapostavljaju rani izlazak na tržište, validaciju kod stvarnih kupaca i pronalaženje održivog modela ponavljajućih mesečnih prihoda.
Srbija trenutno završava ciklus prethodne petogodišnje strategije i uveliko priprema Strategiju razvoja startap ekosistema do 2030. godine. Država je kroz mrežu od pet naučno-tehnoloških parkova i uvođenje Registra subjekata nacionalnog inovacionog sistema (gde su trenutno registrovana 352 startapa) postavila stabilnu infrastrukturu. Ključni cilj nove reformske agende je da Srbija pređe iz kategorije „inovatora u nastajanju“ u grupu umerenih inovatora na evropskoj mapi.
Da bi se to postiglo, anatomija rasta mora da se menja u smeru hitne internacionalizacije i primene naprednih tehnologija. Veštačka inteligencija (AI) već sada predstavlja bazu za više od polovine novih domaćih projekata, što Srbiju stavlja u dobar položaj na globalnom tehnološkom talasu. Ipak, lekcija koju domaći ekosistem mora da savlada jeste da tržište Srbije, pa čak i regiona, nije dovoljno veliko za startap format. Da bi opravdali milionske ambicije, domaći osnivači od prvog dana moraju da dizajniraju proizvode koji rešavaju probleme globalnih razmera. Tek tada će anatomija rasta postati anatomija održivog i profitabilnog uspeha.
IZVORI FINANSIRANJA
-61,9% startapova u Srbiji finansira se isključivo sopstvenim sredstvima osnivača ili državnim grantovima.
-23,1% timova uspelo je da privuče kapital domaćih ili stranih poslovnih anđela.
-43 miliona evra iznosi procenjena ukupna vrednost godišnjih investicija u domaći startap ekosistem.
-Inovativne digitalne platforme za finansijske usluge i plaćanja;
-Napredne tehnologije u oblasti digitalnog oglašavanja i marketinga;
– Hardverska i softverska rešenja za povezivanje uređaja;
-Softverska rešenja za korporativne klijente na bazi pretplate.
