Kastodi banka štiti imovinu klijenata pre svega kroz strogu zakonsku odvojenost, odnosno segregaciju, njihove imovine od imovine same banke.
Za razliku od klasičnih novčanih depozita, koje banka slobodno koristi u svom poslovanju, hartije od vrednosti svojih klijenata kastodi banka ne sme pozajmljivati, čime se rizik od gubitka imovine u slučaju finansijskih poteškoća institucije svodi na minimum.
Ključni mehanizmi zaštite u slučaju stečaja su sledeći:
Izuzimanje iz stečajne mase. Novčana sredstva i hartije od vrednosti koji se vode na kastodi računima ne ulaze u stečajnu, odnosno likvidacionu masu banke, niti se iz njih mogu namirivati potraživanja njenih poverilaca.
Vlasništvo garantovano preko Centralnog registra. Kako se hartije od vrednosti vode i redeponuju kod Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti (CSD), vlasništvo nad njima ostaje nesporno – banka se u celom procesu javlja samo kao posrednik i čuvar, nikada kao vlasnik.
Obaveza raskida ugovora i prenosa imovine. Ako se nad kastodi bankom pokrene stečajni postupak, društvo za upravljanje fondom dužno je da odmah raskine ugovor i pokrene proceduru zaključenja ugovora sa drugom bankom.
Strogi rokovi za transfer. Banka nad kojom je pokrenut stečaj zakonski je obavezna da u roku od osam dana prenese sva sredstva fonda, zajedno sa pratećom dokumentacijom i arhivom, na novu kastodi banku.
Nadzor Narodne banke Srbije. NBS kontinuirano prati stabilnost kastodi banaka, a u slučaju nepravilnosti ili stečaja izdaje ovlašćenja za unovčavanje imovine i prenos računa u najboljem interesu članova fonda – čime se sprečava da sredstva ostanu „zarobljena“.
Zahvaljujući ovakvom pravnom okviru, čak i ako sama bankarska institucija ode u stečaj, investicioni portfolio klijenata i penzionih fondova tretira se kao potpuno nezavisna celina – ona nastavlja da postoji i nesmetano funkcioniše, samo preko novog pružaoca usluga.
