Kada se u našem društvu pokrene priča o investiranju, većina ljudi ima istu asocijaciju – berzanski brokeri sa Wall Street-a koji upravljaju milionima ili kupovina preskupih stanova u novogradnji. Zbog tog mita, prosečan čovek u Srbiji često odustaje pre nego što i počne, verujući da je investiranje luksuz rezervisan za bogate. Svoj teško stečeni novac ostavlja na bankovnom računu. To se smatra sigurnom varijantom u kojoj se ne gubi novac. Međutim, baš tu je glavna zamka – inflacija taj novac polako obezvređuje, bilo da živite u Srbiji bilo gde u Evropi ili SAD
Ipak, finansijsko tržište u Srbiji polako sazreva i počinje da liči na tržišta u svetu. Ono što je odavno promenilo pravila igre prvenstveno u Americi, a potom Evropi je alat koji je u korenu izmenio pravila igre: investicioni fondovi. Oni su kreirani upravo sa ciljem da omoguće svakome – bez obzira na dubinu džepa – da kako se to opisuje u stručnim radovima postane investitor. U svakodnevnom životu objašnjenje je jednostavnije da se i sa malim iznosima ostvari poprilično stabilno uvećanje uloženog novca. U Americi, Evropi pa i kod naših suseda poput Hrvatske, Slovenije, Ruminije, Bugarske, ulaganje u investicione fondove više nije tema – jer se ulaže. Tamo je tema u koji fond, koliko…
Šta je zapravo investicioni fond? (Jednostavna matematika)
Najlakši način da razumete investicioni fond jeste da ga zamislite kao zajedničku kasu. Imate primera radi 50 ili sto evra i i hoćete da kupite akcije giganata kao što su Apple i Google, ili što je nemoguće da sa malim novcem uđete u građevinske projekte. To ne radite sami jer nije izvodljivo ali taj novac možete da uložite u fond.
Fondovi prikupljaju uloge hiljada ljudi i tako stvaraju moćan kapital. Tim novcem zatim upravljaju licencirani domaći stručnjaci (portfolio menadžeri). Oni kupuju stotine različitih stabilnih imovina. Kada kupite makar i najmanji delić fonda, vi automatski postajete suvlasnik svega onoga što taj fond poseduje i srazmerno sa uloženim vaš novac se uvećava.
Kod nas iako su prošle decenije i dalje je sveže pamćenje na razne piramidalne šeme poput Dafimenta i Jugoskandika. Kod dela građana fond je asocijacija na tu prevaru. Međutim, čak i da se ne veruje institucijama, rad fondova je strogo regulisan, a novac koji se uplaćuje ide preko računa u bankama, koje su i depozitari. Ulaganje u fond nije ni nalik piramidalnim šemama iz prošlosti.
Kako uložiti mali novac i šta je sve dostupno na našem tržištu?
U domaćoj praksi, fondovi koji posluju pod strogom kontrolom Komisije za hartije od vrednosti Republike Srbije podeljeni su tako da bukvalno svako može da pronađe opciju po meri svog novčanika
Globalna tržišta na dlanu (Otvoreni i indeksni/ETF fondovi): Nemaju milionske cenzuse. Možete početi sa ulozima od svega nekoliko hiljada dinara ili 50 evra. Vaš novac se preko njih automatski plasira u korpe najjačih svetskih kompanija i raste zajedno sa globalnom ekonomijom.
Domaći AIF fondovi: Najveća revolucija na domaćem tržištu desila se u sektoru Alternativnih investicionih fondova (AIF). Ranije je za ulazak u građevinske projekte ili komercijalne nepokretnosti bio potreban ogroman kapital. Danas, zahvaljujući novim zakonskim rešenjima, specijalizovani domaći alternativni fondovi omogućavaju ulagačima da zaobiđu astronomske cene kvadrata.Umesto kupovine celog stana, vi ulažete u fond koji finansira objekte u izgradnji, atraktivna građevinska zemljišta i komercijalne projekte. Na taj način, ostvarujete profit od rasta vrednosti nekretnina i prinosa, iako ste uložili samo manji iznos.
Pregled domaćih opcija: Gde ide vaš novac
Da bismo videli kako to izgleda u praksi na našem tržištu, pogledajmo tri glavna pravca kroz koje fondovi plasiraju vaš novac:
| Tip fonda u Srbiji | Minimalni prag | Gde investira? | Glavna prednost |
| Novčani fondovi | Izuzetno nizak (par hiljada RSD) | Sigurni bankarski depoziti i kratkoročni zapisi | Sigurnija alternativa klasičnoj štednji uz brzu dostupnost novca. |
| Balansirani i Akcijski (uključujući ETF) | Veoma nizak (već od 20-50 evra) | Korpa najjačih svetskih i domaćih akcija | Dugoročan rast imovine i direktna zaštita od inflacije kroz berzu. |
| Alternativni fondovi (AIF za nekretnine i biznis) | Srednji cenzus (zakonski spušten) | Objekti u izgradnji, domaći projekti i građevinska zemljišta | Visoki razvojni prinosi bazirani na realnoj imovini, van dnevnih šokova na berzi. |
Glavni štit malog investitora: Diversifikacija
Najveći strah svakog početnika je: „Šta ako sve izgubim?“ Kod fondova je taj rizik sveden na minimum zahvaljujući diversifikaciji (raspodeli rizika).
Ako uložite sav novac u kupovinu jedne akcije ili u samo jedan lokalni biznis koji loše posluje – u problemu ste. Ali kada novac uložite u domaći fond, menadžeri ga raspoređuju na desetine različitih strana. Ako jedan projekat ili jedna kompanija privremeno uspori, preostali uspešni segmenti vuku vaš profit napred.
Moć periodičnog ulaganja: Kako mali iznosi postaju veliki?
Najbolji način za upravljanje malim novcem je takozvani „plan štednje“. Ako svakog meseca odvojite iznos koji biste inače potrošili na sitnice i uplatite ga u fond, pokrećete se magija kumulativnog rasta. Tokom godina, redovni mali ulozi, zajedno sa prinosima koje fond ostvaruje, prerastaju u ozbiljniji kapital koji donosi finansijsku sigurnost.
Proces je danas maksimalno pojednostavljen i digitalizovan. Sve se završava kroz nekoliko koraka, a stanje svoje investicije možete pratiti u svakom trenutku.
Činjenica je da danas finansijska sloboda ne počinje sa milionima na računu – ona počinje odlukom da prestanete da budete pasivni posmatrač i dozvolite svom novcu da radi za vas kroz domaće investicione fondove.
