Decenijama unazad, formula za finansiranje rasta uspešnih domaćih kompanija bila je jednostavna, ali i ograničavajuća — sopstveni profit ili bankarski kredit. Međutim, istorijski iskorak na Beogradskoj berzi iz korena menja domaći biznis pejzaž. Ulaskom velikih privatnih sistema na tržište kapitala kroz emisije sopstvenih obveznica, Srbija svedoči rađanju nove investicione ere. Za kompanije, ovo je izlazak iz „bankarske stege“; za građane i institucionalne investitore, to je prilika za prinose o kojima su do juče mogli samo da sanjaju. Drugim rečima, kapital je našao novi, direktniji put — mada, kao što ćemo videti, taj put još uvek nije bez prepreka.
Na taj put prvi je krenuo domaći privredni gigant Elixir Group, koji je u aprilu 2025. probio led sa uspešnom emisijom zelenih korporativnih obveznica od 35 miliona evra (4,1 milijarde dinara), za izgradnju nove fabrike u Prahovu. To je ujedno bilo i prvo primarno trgovanje finansijskim instrumentom na organizovanom tržištu Beogradske berze posle 13 godina. Usledila je Fashion Company, koja je plasirala dugoročne dinarske obveznice vredne 8,45 milijardi dinara, a tržište je dodatno diversifikovano i zelenim obveznicama kompanije Kodar Energomontaža.
Ipak, put ka dubljem tržištu kapitala nije bio bez prepreka. Dva pokušaja emisije ove godine nisu uspela: Beton Plus je ponudio petogodišnje obveznice vredne 10 milijardi dinara (85 miliona evra), ali nije dostigao propisani prag uspešnosti od 70%, dok Drenik ND, uprkos ponuđenoj fiksnoj kamati od čak 9,5% godišnje na petogodišnje obveznice vredne 4,68 milijardi dinara, nije uspeo da proda nijednu od 390.000 ponuđenih obveznica. Ovi neuspesi pokazuju da tržište korporativnih obveznica u Srbiji tek uči da hoda — investitori su, za sada, selektivni, i visoka kamata sama po sebi nije dovoljna da nadomesti nedostatak poverenja ili tržišnog iskustva sa manje poznatim izdavaocima.
Svi ovi koraci — uspešni i neuspešni — deo su sistemskog Projekta razvoja tržišta kapitala koji sprovodi Ministarstvo finansija zajedno sa Beogradskom berzom, uz podršku Svetske banke, kroz inicijativu „Market-Relevant Roadmap“. Cilj je jasan: stvoriti zdrav, likvidan i dubok finansijski ekosistem u kojem srpske firme novac za razvoj crpe direktno sa berze.
Zašto baš sada? Alternativa koja je nedostajala
Za domaću kompaniju, izdavanje obveznica je alternativa bankarskom kreditu. Tradicionalni bankarski krediti dolaze sa strogim hipotekarnim uslovima i promenljivim kamatnim stopama koje privredu izlažu riziku. Korporativna obveznica nudi nešto sasvim drugačije — fleksibilnost. Kompanije same definišu rok otplate, ugovaraju fiksnu (ili varijabilnu, kao u slučaju Fashion Company) kamatu i dobijaju kapital bez stavljanja „omče oko vrata“ u vidu rigidnih bankarskih uslova.
Dodatni vetar u leđa celom procesu dala je i Narodna banka Srbije, koja je još 2020. godine, kao deo mera za ublažavanje posledica pandemije, odlučila da kvalitetne korporativne obveznice uvrsti na listu hartija od vrednosti prihvatljivih u svojim monetarnim operacijama — kao kolateral bankama koje u njih ulažu. Na taj način je centralna banka poslala signal poslovnim bankama da ulažu u dug domaćih firmi, što dodatno podstiče likvidnost i stabilnost na Open Marketu Beogradske berze.
Izvršni direktor Beogradske berze Lazo Ostojić ističe da je ovo alternativa koja je nedostajala, i da se prvi IPO (inicijalna javna ponuda akcija) domaće kompanije očekuje tokom 2027. godine — što bi bio sledeći korak u istom pravcu, posle uspostavljanja tržišta korporativnih obveznica. To je ponovio i nedavno, govoreći o razvoju tržišta kapitala, dosadašnjim rezultatima i novim inicijativama Berze:
„Moram i danas da pomenem razvoj tržišta korporativnih obveznica i uspešne emisije kompanija Elixir Group, Fashion Company i Kodar Energomontaža. Do kraja godine očekujemo aktivnosti još nekoliko potencijalnih izdavalaca, dok će kompanije svoje planove predstaviti kada za to budu spremne. Među kompanijama koje razmatraju finansiranje putem korporativnih obveznica je i Orion Telekom, što ukazuje na sve veće interesovanje za ovaj model finansiranja. To je veoma značajno za tržište kapitala kao dodatnog izvora dugoročnog finansiranja kompanija, koji uz bankarske kredite može da obezbedi veću fleksibilnost u finansiranju rasta, investicija i strateških projekata, uz istovremeno građenje tržišne istorije i odnosa sa investitorima“ — naveo je Ostojić.
Šta donosi budućnost?
Prema rečima Laza Ostojića, do kraja godine se očekuju aktivnosti još nekoliko potencijalnih izdavalaca, a među kompanijama koje razmatraju finansiranje putem korporativnih obveznica je i Orion Telekom.
Domaće obveznice više nisu egzotika rezervisana za razvijena zapadna tržišta, već postaju realnost srpske privrede — mada, kao što pokazuju Beton Plus i Drenik ND, taj proces ide postepeno, uz uspehe i neuspehe. Tri uspešne emisije (Elixir Group, Fashion Company, Kodar Energomontaža) dokaz su da domaći privatni sektor poseduje kapacitet da stane pred sud investicione javnosti — dok dva neuspela pokušaja podsećaju da tržište tek gradi dubinu i poverenje. Nova arhitektura je u izgradnji, a na potezu su i kompanije i investitori.
