Nemačka ekonomija se do kraja decenije suočava sa manjkom od tri miliona radnika, a među zanimanjima za kojima vlada najveća glad nisu ni programeri ni menadžeri, već ljudi koji znaju da isprojektuju i izgrade optičku mrežu ispod zemlje. To je posao koji se ne uči za par nedelja, pa nemačke komunalne kompanije sve češće traže partnere koji dolaze sa gotovim inženjerskim znanjem. Jedan takav partner, ispostavilo se, dolazi i iz Srbije.
Zamislite malo mesto na severu Nemačke, negde u pokrajini Šlezvig-Holštajn. Ulice su uske, kuće imaju crveni crep, a kroz baštu prolazi rov dubok pola metra u koji se spušta snop tankih, staklenih niti debljine ljudske vlasi. Do pre par godina, domaćinstva u ovakvim mestima čekala su internet brzine kakva se u velikim gradovima odavno smatra prosečnom. Sada, jedna po jedna kuća dobija priključak koji bi, teoretski, trebalo da traje decenijama.
Posao izgleda jednostavno – iskopati rov, spustiti cev, uvući kabl, zatvoriti rupu. U praksi, iza svakog metra optike stoji projekat: gde tačno da prođe trasa, kako da izbegne postojeće instalacije, kako da se poveže sa čvorištem koje će opsluživati stotine domaćinstava. Greška u projektovanju ne znači samo dodatni trošak, znači i mesece kašnjenja i domaćinstva koja i dalje čekaju priključak.
Zašto Nemačka traži pomoć van svojih granica
Nemačkoj ekonomiji će do 2030. nedostajati oko tri miliona radnika, upozorio je ranije ekonomista Mihael Tode za Radio Slobodna Evropa, a nedostatak kvalifikovane radne snage, takozvani Fachkräftemangel, već godinama usporava velike infrastrukturne projekte. Paralelno s tim, evropsko tržište optičkih mreža ulazi u ono što analitičari kuće Point Topic nazivaju finalnom fazom izgradnje: broj FTTP priključaka u 31 evropskoj zemlji trebalo bi da poraste sa 112,4 miliona krajem 2025. na 157,4 miliona do 2030. godine, dok bi optika do kraja decenije trebalo da bude dostupna za više od 90 odsto evropskih domaćinstava.
Kombinacija tih dveju brojki, manjka radnika i ubrzanog tempa gradnje, stvara procep koji domaća nemačka preduzeća ne mogu sama da popune. Nedostaju projektanti, inženjeri i nadzor, ne samo ruke koje kopaju. Popunjava ga onaj ko dolazi sa već izgrađenim iskustvom.
Veština koja se ne uči za mesec dana
Hrvatski primer dobro ilustruje koliko je taj deficit ozbiljan. U Vinkovcima je otvoren edukativni centar za svetlovodne tehnologije, jedini te vrste u Evropi pokrenut od strane lokalne zajednice, jer je analiza tržišta pokazala veliki nedostatak specijalizovanih kadrova za izgradnju optike. Kada čak i tržišta koja tek grade sopstvenu optičku infrastrukturu moraju da otvaraju škole za tu veštinu, jasno je da posao nije nešto što se improvizuje.
Tu ulaze kompanije koje decenijama rade i projektovanje i izvođenje. Regionalna firma iz oblasti telekomunikacione infrastrukture radila je na raspoređivanju optičkih vlakana za nemačko komunalno preduzeće Stadtwerke Neumünster u gradu Telingstedtu, dizajnirala je FTTH mreže za Hrvatski Telekom i Ericsson Nikola Tesla, a u Srbiji je iza nje ostalo preko tri hiljade baznih stanica projektovanih, instaliranih i optimizovanih za Telekom Srbija i druge tele-operatere.
Kad iskustvo iz vojvođanskog sela postane izvozni proizvod
Ove projekte ne povezuje lokacija, već metod. Isti inženjerski tim koji rešava trasu kroz vojvođansko selo, u Nemačkoj rešava trasu kroz istorijsko jezgro grada sa potpuno drugačijim propisima o zaštiti podzemnih instalacija. Isto poznavanje radio-relejnih veza koje pomaže pri povezivanju bazne stanice na brdovitom terenu, koristi se i pri planiranju pristupne mreže u ravnici Šlezvig-Holštajna.
To je suštinska razlika između izvoza radne snage i izvoza znanja. Radnik koji ode da radi tuđi posao ostavlja iza sebe prazninu i vraća se, u najboljem slučaju, sa platom. Kompanija koja izvozi projekat, dokumentaciju i odgovornost za rezultat, gradi referencu koja se koristi za sledeći ugovor, i kod kuće, i u inostranstvu.
Manji broj kompanija koje mogu ceo proces
Iza ovakvih poslova u regionu obično stoji manji broj kompanija sposobnih da preuzmu ceo proces, od projektovanja do puštanja u rad. Jedna od njih je regionalna firma za telekomunikacionu i infrastrukturnu integraciju sa više od 15 godina iskustva, čiji inženjeri paralelno rade na mreži za selo u Vojvodini i na trasi u nemačkom gradiću. Za komunalna preduzeća u Evropi takva firma nije jeftinija alternativa domaćem izvođaču, već partner koji donosi znanje koje na lokalnom tržištu nedostaje.
